Objavljeno: 27. avgusta 2026. godine

Anketa o stavovima prema geološkim istraživanjima i mogućem otvaranju rudnika na Bobiji obuhvatila je 384 ispitanika, koji su svoje stavove iskazivali na skali od 1 do 5.

Prosečan skor protivljenja otvaranju rudnika iznosi 4,2, dok prosečan skor podrške iznosi 1,8.

Rezultati ukazuju na izraženo protivljenje otvaranju rudnika među učesnicima istraživanja.

Zabrinutost zbog mogućeg otvaranja rudnika na Bobiji ocenjena je prosečnim skorom 4,7 od 5, najvišim među posmatranim stavovima.

Analiza pokazuje da različite vrste zabrinutosti nisu odvojene. Brige u vezi sa vodom i zemljištem, zdravljem, ekonomskim posledicama, bezbednošću i kvalitetom života međusobno su povezane.

Drugim rečima, zabrinutost ispitanika obuhvata više mogućih posledica rudarskih aktivnosti istovremeno.

Izvor: IRevolucija

Imate pitanje o bilo kojoj oblasti rada udruženja? Pošaljite nam pitanje preko helpdesk formulara i odgovor vam stiže na mejl!

Objavljeno: 18. avgusta 2026. godine

BIRN pokreće novi krug podrške za medije koji žele da ojačaju učešće zajednice u novinarskom radu i istražuju teme koje su nedovoljno zastupljene u medijima.

Mogu se prijaviti pravno registrovane medijske organizacije:

• Pojedinačni grantovi u iznosu do 4.700 evra za priče koje se bave nacionalnim, regionalnim ili lokalnim temama.
• Prekogranični grantovi u iznosu do 9.400 evra za najmanje dva medija koji zajedno rade na temi relevantnoj za publiku u zemljama Balkana i Višegradske grupe.
• Četvorodnevni onlajn program obuke o novinarstvu koje uključuje publiku i korišćenju alata BE Engaged.
• Mentorska podrška tokom realizacije projekta.
• Pristup BIRN-ovom digitalnom alatu BE Engaged za prikupljanje informacija od zajednica, crowdsourcing i analizu prikupljenih podataka.

U okviru ovog poziva BIRN će dodeliti do četiri pojedinačna i do dva prekogranična granta.

Rok za prijavu je 12. oktobar 2026. godine.

Organizovaće onlajn informativnu sesiju na engleskom jeziku, tokom koje će predstaviti Poziv za podnošenje prijava i formular za prijavu i odgovoriti na pitanja zainteresovanih, 7. septembra 2026. godine u 14 časova po srednjoevropskom vremenu (CET) – registracija je dostupna putem ovog linka.

Rok za slanje pitanja i zahteva za dodatna pojašnjenja je 5. oktobar 2026. godine. Pitanja se mogu poslati na engleskom jeziku koordinatorki BE Tool programa na adresu karla.junicic@birnnetwork.org.

Više o konkursu čitajte OVDE.

Tražite još konkursa za apliciranje? Posetite Vodič kroz potencijalne izvore finansiranja i pronađite pravi za sebe!

Panel diskusija i promocija priručnika „Kako da gradimo demokratsku kulturu u školi“, autora Dragana Kuveljića i Nece Jović, održana je 11. juna u Prijepolju, u Prijepoljskoj gimnaziji. Događaj je organizovan sa ciljem da se otvore važna pitanja unapređenja pedagoške prakse i razvoja demokratske kulture u školama, sa fokusom na participaciju, inkluzivnost, dijalog i podsticajno školsko okruženje.

Priručnik, čiji je izdavač Mreža organizacija za decu Srbije (MODS), namenjen je nastavnicima, stručnim saradnicima i svima koji rade sa decom. Ideja autora, dugogodišnjih prosvetnih radnika Dragana Kuveljića i Nece Jović, bila je da motivišu svoje kolege da razvijaju demokratsku kulturu u školi, da deca više učestvuju u životu škole, da komunikacija bude kvalitetnija i da se u većoj meri poštuju prava deteta.

Skup je otvoren onlajn obraćanjem Saše Stefanovića, direktora MODS-a, koji je pozdravio prisutne. U nastavku programa govorili su dr Jelena Žunić Cicvarić iz Užičkog centra za prava deteta, doc. dr Aleksandar Stevanović, kao i autori priručnika Neca Jović i Dragan Kuveljić.

Jelena Žunić Cicvarić istakla je posebnu vrednost ove knjige, naglašavajući da ona nije puka teorija udaljena od školske stvarnosti. „Kada sam počela da čitam ovaj priručnik, zapitala sam se da li je danas uopšte lako napisati nešto novo o školi. Ova knjiga jeste drugačija, a razlog leži u tome što su njeni autori najpre vrsni poznavaoci teorijskog okvira, zatim dugogodišnji praktičari, pa tek onda autori. Knjiga nije nastala iz teorijskih promišljanja udaljenih od stvarnosti, već iz neposrednog iskustva – iz učionice, školskog dvorišta, razgovora sa decom, roditeljima i kolegama. Ona me je podsetila na razliku između turističke mape i iskustva osobe koja je taj put zaista prešla“, istakla je u izlaganju.

Govoreći o obrazovanju za demokratsku kulturu, Jelena Žunić Cicvarić objasnila je da ono podrazumeva više međusobno povezanih komponenti. Pre svega, važno je da učenici stiču znanja, ali i da razvijaju veštine kao što su razrešavanje konflikata, poštovanje demokratskih procedura i interkulturalne veštine, odnosno sposobnost života u zajednici sa drugima. Ona je naglasila i značaj demokratskih vrednosti na kojima počiva koncept ljudskih prava: tolerancije, nediskriminacije i poštovanja različitosti. Posebno je istakla da je najvažnija praksa, jer se demokratija ne uči samo iz udžbenika, već kroz svakodnevne situacije u školi, kada učenici razmišljaju, diskutuju, promišljaju, vežbaju, grade odnose i rešavaju konflikte.

Autorka priručnika Neca Jović istakla je da knjiga ima i autobiografski karakter, jer je nastala iz višedecenijskog iskustva rada u školi. „Često kažem da je ovo autobiografska knjiga. U njoj smo pisali o onome što smo živeli u školi tokom četrdeset godina, svako u svojoj školi, ali i u školama u kojima smo obučavali nastavnike”, rekla je Jović.

Autor Dragan Kuveljić istakao je da se iskustva i znanja o demokratiji nikada ne mogu smatrati konačno usvojenim, već ih je potrebno stalno obnavljati. „Mislim da iskustva i znanja o demokratiji uvek treba da se obnavljaju, s obzirom na to da ceo svet teži da živi u ekonomski naprednom i demokratskom društvu. Cilj nam je bio da priručnik približimo nastavnicima kako bi demokratija zaživela u školama. Ako želimo da živimo demokratiju u društvu, potrebno je da je najpre živimo u školi, kako bi se ona prenela na širu zajednicu”, rekao je Kuveljić.

Priručnik „Kako da gradimo demokratsku kulturu u školi” obrađuje deset ključnih tema u obrazovanju kojima su se autori najviše bavili u svom radu, a njegova posebna vrednost ogleda se u tome što se kroz sva poglavlja prožima obrazovanje za demokratsku kulturu.

Deset tema otvara prostor za sto nastavnih dilema. Priručnik kroz tematske celine detaljno obrađuje ključne aspekte demokratske kulture u obrazovanju, među kojima su demokratska klima u školi, participacija i aktivno učenje, pravila i restitucija, odnosno pozitivna disciplina, ocena kao informacija i podsticaj, Konvencija o pravima deteta, prepoznavanje različitih vrsta inteligencije, pravo na različitost i jednake šanse za sve, izgradnja pozitivne atmosfere u odeljenju, kao i uspostavljanje kvalitetnog odnosa između nastavnika i učenika.

Jedna od ključnih poruka skupa bila je i jasna razlika između slepe poslušnosti i istinske odgovornosti kod dece. Osobine koje nas ponekad nerviraju kod dece često su iste one koje cenimo kod odraslih: dete koje postavlja pitanja postaće odrasla osoba koja kritički misli; dete koje prigovara umeće da zastupa svoje interese, a dete koje danas kaže „ne, ne slažem se“ sutra neće pokleknuti pred vršnjačkim pritiskom, korupcijom ili nepravdom. Cilj obrazovanja je vežbanje samostalnosti i odgovornosti, a ne puko izvršavanje tuđih naređenja.

Pre promocije u Prijepolju, priručnik je predstavljen i u Beogradu pred stručnom javnošću.

Priručnik je nastao uz podršku Ambasade Australije u Srbiji, kroz projekat „Youth Voice for Human Rights Education – Glas mladih za obrazovanje o ljudskim pravima”.

Izvor: MODS

Objavljeno: 26. maja 2026. godine

Uprkos jasnim dokazima da ključna energetska postrojenja u Srbiji godinama rade bez integrisanih dozvola (IPPC dozvola), Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu ponovo je donelo rešenje kojim se odbacuje RERI-jeva prijava za privredni prestup protiv Akcionarskog društva Elektroprivreda Srbije i odgovornih lica.

Rad bez dozvola i nakon isteka zakonskog roka

EPS-ove termoelektrane Kostolac A, Nikola Tesla A i B, kao i toplana Vreoci Kolubara Prerada, po zakonu su bile dužne da do kraja 2024. godine pribave integrisane dozvole, odnosno dozvole kojima se objedinjeno uređuju uslovi rada velikih industrijskih postrojenja i aktivnosti koje mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi ili životnu sredinu, uključujući kontrolu emisija, mere zaštite životne sredine, monitoring, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine.

Pored navedenih postrojenja, prijava se odnosila i na termoelektrane Morava i Kolubara, koje, iako nisu bile obuhvaćene poslednjim javno dostupnim spiskom Ministarstva, po samom zakonu i dalje podležu istoj obavezi. Posebno smo ukazali da korišćenje tzv. „opt-out“ režima nije značilo trajno oslobađanje od obaveze pribavljanja integrisane dozvole. Naprotiv, taj režim je omogućavao samo ograničen nastavak rada do isteka 20 000 radnih sati, dok su neka postrojenja nastavila sa radom i nakon isteka tog režima, pravdajući to potrebom očuvanja energetske stabilnosti.

RERI je još 2021. godine podneo prijavu zbog rada navedenih termoelektrana bez integrisanih dozvola, ukazujući da je rok za njihovo pribavljanje istekao 31. decembra 2020. godine. Ta prijava je odbačena nakon što je krajem 2021. godine izmenama zakona rok za pribavljanje integrisanih dozvola produžen do kraja 2024. godine. Važno je naglasiti da je EPS još 2013. godine podneo zahteve za izdavanje integrisanih dozvola za pojedina postrojenja, ali da nakon što je Ministarstvo zaštite životne sredine zahtevalo dopunu dokumentacije, u tim postupcima nije bilo suštinskog pomaka duže od sedam godina.

Iz najnovije odluke o odbacivanju prijave sledi da je EPS nove zahteve za pojedina postrojenja podneo tek krajem 2023. i početkom 2024. godine. Nakon toga, Ministarstvu su bili potrebni meseci da od EPS-a zatraži izjašnjenje o tehničkim pitanjima, odnosno pojašnjenje da li podnete zahteve treba tretirati kao nove zahteve ili kao zamenu prethodno podnetih zahteva, nakon čega je Ministarstvo tražilo dodatne dopune dokumentacije, dok je EPS istovremeno zahtevao produženje rokova za njihovo dostavljanje. Na taj način su postupci nastavljeni i tokom 2025. godine, uprkos tome što je zakonski rok za pribavljanje dozvola istekao 31.12.2024.

„Komplikovane procedure“ umesto odgovornosti – niko nije kriv?

Iz odluke Tužilaštva proizlazi da Ministarstvo zaštite životne sredine godinama održava ove postupke u stanju administrativne beskonačnosti. Činjenica da integrisane dozvole za pojedina postrojenja nisu izdate više od decenije, za Tužilaštvo nije predstavljala dokaz ozbiljnog problema u primeni zakona, već posledicu „komplikovanih procedura“. Umesto da ovakvo stanje bude razlog za utvrđivanje odgovornosti, ono se praktično normalizuje i tretira kao uobičajeno funkcionisanje sistema.

Tužilaštvo je upravo tu institucionalnu neefikasnost prihvatilo kao argument za odbacivanje prijave, oslanjajući se pritom na iskaz generalnog direktora EPS-a da Ministarstvo traži dopune dokumentacije, da su postupci u toku, kao i da „ne može da se izjasni ko bi mogao da bude odgovoran za eventualni privredni prestup“. Uprkos tome, dok građani udišu štetne nusprodukte rada termoelektrana, tužilaštvo nije našlo za shodno da po službenoj dužnosti ispita odgovornost za činjenicu da velika energetska postrojenja godinama rade bez dozvola koje zakon izričito zahteva.

Ovakva odluka šalje opasnu poruku da je poštovanje standarda zaštite životne sredine i zaštite zdravlja ljudi u Srbiji opciono, kao i da administrativni postupci koji bi trebalo da obezbede primenu zakona, mogu poslužiti kao štit od odgovornosti za dugogodišnje nezakonito funkcionisanje postrojenja, i to po principu „postupak je još u toku“ i „fali još jedan papir“.

Izvor: RERI

Imate pitanje o bilo kojoj oblasti rada udruženja? Pošaljite nam pitanje preko helpdesk formulara i odgovor vam stiže na mejl!

Objavljeno: 27. aprila 2026. godine

Pridružite se interaktivnim HP onlajn kursevima!

Kroz kratke i praktične lekcije radićete na sebi i steći međunarodno priznati HP sertifikat – odličan dodatak za vaš CV.

Na raspolaganju vam je 30+ kurseva na engleskom jeziku iz oblasti komunikacionih veština, digitalnih poslovnih veština, preduzetništva, finansija, marketinga, organizacije poslovanja i ličnog razvoja.

Radionica namenjena mladima(15 + godina) održaće se u Omladinskom centru CK13, Vojvode Bojovića, 21000 Novi Sad,  (na spratu), 28. aprila u 18. časova.

Broj mesta je ograničen.

Izvor: CK 13

Sve najnovije vesti iz civilnog sektora u vašem inboksu! Prijavite se na naš bilten i budite obavešteni o najvažnijim dešavanjima.

Objavljeno: 23. aprila 2026. godine

Udruženje građana „Snaga prijateljstva“ – Amity poziva na učešće na obuci na temu: Kako bolje komunicirati sa obolelima od demencije i organizovati njihovu svakodnevicu u ustanovama za smeštaj i u kućnim uslovima, koju realizuju na Paliću.

Veštine uspešne komunikacije sa obolelima od demencije, posebno u srednjoj i poodmakloj fazi bolesti, su najveći izazov u profesionalnom radu i uslov uspešno obavljenog posla.

Ova obuka je kreirana na osnovu potreba koju su iskazali zaposleni u ustanovama za smeštaj odraslih i starijih, i na osnovu potreba utemeljenih na iskustvima edukatorki koje su stekle pružajući usluge podrške obolelima od demencije i srodnicima koji brinu o njima, u okviru Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest a i pre toga. Edukatorke su: Nadežda Satarić, socijalna radnica, sa dugogodišnjim iskustvom rada i sa obolelima od demencije i njihovim srodnicima; dr Slađana Pavković, predavač na odseku Briga o Demenciji na Medicinskom fakultetu u Tasmaniji koja ima porodičnu istoriju gde se srela sa demencijom svoje tetke, majke i oca a i bogato iskustvo rada kao radni terapeut i na drugim poslovima na polju brige o demenciji u Australiji,

Domaćin obuke je Dom Vila Ankorana Paliću, ul. Zelengorska br. 21, a ista se održava u utorak 28. aprila 2026.godine u vremenu od 10 do 17 časova.

Stručni radnici koji je uspešno završe dobijaju 15 bodova za sticanje ili obnovu licence za rad u socijalnoj zaštiti, jer je obuka akreditovana kod Ministarstva za socijalna pitanja.

Cena obuke je 6.500 dinara po stručnom radniku/saradniku/negovatelju, U cenu obuke uračunato je osveženje u toku iste, davanje odgovora na pitanja tokom obuke, radni materijal, koji dobija svaki učesnik i sertifikati o obuci.

Učešće na obuci se može platiti lično tokom same obuke, za one koji plaćaju lično a za one za koje plaćaju ustanove, potrebno je da pošalju podatke za račun (JBKJS broj, PIB, Matični broj, telefon i mejl ustanove).

Tekući račun Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest je 205-358854-32 kod NLB Komercijalne banke.

Prijave za obuku primaju se svakog dana od 10 do 17 sati na telefon 063/8108-600 ili se za istu možete prijaviti putem mejla: nada@amity_yu.org, zaključno sa 27.aprilom Potrebni podaci za prijavu:

Ime i prezime, zanimanje, školska sprema, Ustanova u kojoj je stručni radnik ili saradnik radi, Adresa za slanje sertifikata, telefon, e-mail.

Sve najnovije vesti iz civilnog sektora u vašem inboksu! Prijavite se na naš bilten i budite obavešteni o najvažnijim dešavanjima.

Objavljeno: 23. aprila 2026. godine

Povodom aktuelnih pritisaka i neosnovanih navoda upućenih njihovoj članici, Centru za integraciju mladih (CIM), Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) izražava punu solidarnost sa kolegama i apeluje na poštovanje zakonskih okvira i zaštitu prava dece.

CIM je dugogodišnja, kredibilna članica Mreže, prepoznata po svom beskompromisnom radu sa decom u uličnoj situaciji – jednom od najranjivijih grupa u našem društvu. Njihova usluga Svratište godinama predstavlja stub sigurnosti za decu koja odrastaju u ekstremno nepovoljnim uslovima, pružajući im ne samo direktnu pomoć, već i dostojanstvo koje im je često uskraćeno.

MODS podseća da je zaštita podataka o ličnosti, naročito dece u osetljivom položaju, zakonska i etička obaveza svakog pružaoca usluga. Zahtevi za uvid u individualnu dokumentaciju dece, van jasno definisanih zakonskih procedura i nadležnosti, predstavljaju ozbiljno kršenje prava deteta na privatnost i mogu dovesti do njihove dodatne viktimizacije i ugrožavanja bezbednosti.

CIM nije samo organizacija; to je tim stručnjaka koji decenijama gradi poverenje sa porodicama na margini. Svaki pokušaj diskreditacije njihovog rada direktno ugrožava kontinuitet podrške onima kojima je ona najpotrebnija.

Veruju u institucionalni nadzor koji je u skladu sa zakonom, ali se protive korišćenju javnog prostora za neargumentovane napade koji služe zastrašivanju organizacija civilnog društva.

MODS dodatno ističe da je pluralizam pružalaca socijalnih usluga temelj kvalitetnog i dostupnog sistema zaštite dece. Organizacije civilnog društva, poput CIM-a, ne predstavljaju alternativu institucionalnom sistemu, već njegov nužan i komplementaran deo, posebno u radu sa decom koju javne službe teško ili nikako ne dosežu. Slabljenje ili diskreditacija jedne usluge direktno sužava izbor i dostupnost podrške deci i porodicama kojima je ona najpotrebnija.

MODS poziva Grad Beograd i nadležne institucije na konstruktivan dijalog. Umesto javne konfrontacije i neargumentovanih osporavanja, neophodno je usmeriti napore na jačanje usluga koje su od ključnog značaja za dobrobit svakog deteta.

U društvu koje teži zaštiti prava deteta, organizacije poput CIM-a moraju biti partneri javnih institucija, a ne njihove mete. Solidarnost sa CIM-om je solidarnost sa decom sa kojom rade.

Izvor: MODS

Fotografija: CIM

Imate pitanje o bilo kojoj oblasti rada udruženja? Pošaljite nam pitanje preko helpdesk formulara i odgovor vam stiže na mejl!

Objavljeno: 16. januara 2026. godine

Koalicija za slobodu medija pruža punu podršku dr Jeleni Kleut, vanrednoj profesorki Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, nakon odluke proširenog sastava Senata da odbije njen prigovor na odluku da ne bude izabrana u zvanje redovne profesorke, što za posledicu ima prestanak njenog radnog odnosa na Fakultetu.

Ovaj slučaj doživljavamo kao opasan presedan i jasnu poruku gušenja slobode izražavanja u akademskoj zajednici i da kritičko mišljenje i javno iznošenje stavova mogu biti sankcionisani institucionalnim mehanizmima. Dodatno zabrinjava činjenica da je glasanje bilo tajno, što produbljuje nepoverenje u postupak i stvara atmosferu straha i neodgovornosti, umesto transparentnosti i zaštite akademske autonomije.

Međutim, posledice ove odluke ne pogađaju samo jednu profesorku. One direktno pogađaju generacije studenata,  među njima i buduće novinare i medijske profesionalce,  kojima se uskraćuju kvalitetna nastava, kontinuitet obrazovanja i mentorstvo. Profesorka Kleut navodi da na odseku radi već 18 godina, da drži veliki broj predmeta i da će “veliki broj mentorstava biti prekinut” zbog odluke da joj se ne produži radni odnos.  Jelena Kleut je stručna i časna profesorka koja svoje znanje i integritet godinama ulaže u unapređenje medijskog okruženja, pretvarajući akademsku ekspertizu u praktičnu, društveno korisnu snagu – u službi javnog interesa, boljeg novinarstva i informisanijeg društva.

Stojimo uz Jelenu Kleut i uz sve članove akademske zajednice koji brane pravo na slobodnu reč i daćemo joj svu neophodnu podršku kako bi nastavila da svoje znanje nesebično deli sa studentima i studentkinjama Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Univerzitet mora ostati prostor slobodnog mišljenja i javnog dijaloga, jer kada se ućutkuju profesori, osiromašuje se znanje, a društvo ostaje bez obrazovanih i slobodnih budućih novinara.

Koalicija za slobodu medija

Koaliciju za slobodu medija čine: Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Slavko Ćuruvija fondacija i GS KUM Nezavisnost

Imate pitanje o bilo kojoj oblasti rada udruženja? Pošaljite nam pitanje preko helpdesk formulara i odgovor vam stiže na mejl!

Objavljeno: 12. novembra 2025. godine

Izložba Igre na sreću i još ponešto Milice Dukić, biće otvorena 12. novembra, sa početkom u 19.30 časova u galeriji Menjačnica, u Goethe-institutu. U okviru izložbe, svakog petka u mesecu (14, 21. i 28) od 12.00 do 14.30 časova biće održane i otvorene radionice za savremeni vez, u saradnji sa časopisom Liceulice.

Izvor: Plezir

Imate pitanje o bilo kojoj oblasti rada udruženja? Pošaljite nam pitanje preko helpdesk formulara i odgovor vam stiže na mejl!

Objavljeno: 28. oktobra 2025. godine

RISE Forum okupio je mlade socijalne preduzetnike, mentore i partnere iz regiona Zapadnog Balkana u zajedničkoj misiji – da obeleže šest godina podrške mladima koji pokreću pozitivne promene kroz inovacije i preduzetništvo.

Događaj je održan 23. oktobra u Evropskoj kući u Beogradu, a otvorili su ga Natacha Ephimoff, First Counselor, Deputy Head of Mission, Ambasada Francuske u Srbiji, Arnaud Dauphin, direktor Francuske agencije za razvoj (AFD) za Zapadni Balkan, Neda Stanković, programska menadžerka u Smart kolektivu, i Marija Bulat, šefica lokalne kancelarije RYCO-a u Srbiji.

Uvodni deo programa bio je posvećen predstavljanju rezultata koje je RISE ostvario tokom šest godina rada na razvoju socijalnog preduzetništva u regionu. Postignuća su predstavile Ardita Bonati, menadžerka RISE projekta u okviru RYCO-a, i Kelly Robin, Deputy Managing Director organizacije Pulse Group.

Centralni deo Foruma činile su tri inspirativne sesije koje su obuhvatile različite perspektive razvoja socijalnog preduzetništva. Prva sesija, pod nazivom „Socijalno preduzetništvo u Srbiji – izazovi i prilike“, okupila je Dinu Rakin iz Koalicije za razvoj solidarne ekonomije, Irenu Đorđević iz NALED-a i Draganu Tar, nezavisnu konsultantkinju, uz moderaciju Ardite Bonati iz RYCO-a. Druga sesija, „RISErs Success Stories“, donela je inspirativne priče mladih RISE preduzetnica – Bojane Ivanović (Link in Bio), Andree Darabašić (Career Launch) i Ivane Popović (DigiLand STEM). Razgovor je moderirao Lazar Tasić iz Smart kolektiva. Treća sesija, pod nazivom „Socijalno preduzetništvo u Srbiji – mentorske perspektive“, okupila je Draganu Jovčić (Uradi zaradi), Bojanu Pražić (Centrala 24) i Vladimira Jovanovića (SME Support), koji su podelili svoja iskustva rada sa mladim socijalnim preduzetnicima, uz moderaciju Davora Džakule iz RYCO-a.

Kroz dijalog, razmenu iskustava i primere uspešne prakse, RISE Forum je potvrdio da socijalno preduzetništvo ima ključnu ulogu u stvaranju održivijeg, solidarnijeg i povezanijeg regiona Zapadnog Balkana.

RISE – Regionalni inkubator za socijalne preduzetnike je program podrške mladim socijalnim preduzetnicima i preduzetnicama, koji u Srbiji sprovodi organizacija Smart kolektiv od 2019. godine. Projekat RISE su podržali Francuska razvojna agencija (AFD), Evropska unija (EU), Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO), Francusko-nemačka kancelarija za mlade (OFAJ) i PULSE (Groupe SOS). RISE aktivnosti implementira šest organizacija Zapadnog Balkana: ARNO, Balkan Green Foundation, Nešto Više, Smart Kolektiv, IEC Tehnopolis i Yunus Social Business Balkans.

Izvor: Smart kolektiv

Sve najnovije vesti iz civilnog sektora u vašem inboksu! Prijavite se na naš bilten i budite obavešteni o najvažnijim dešavanjima.

Objavljeno: 9. oktobra 2025. godine

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv beskućništva, podsećamo da je beskućništvo rastući društveni problem koji zahteva sistemska rešenja i odgovornost institucija, uprkos pokušajima da se prikaže kao individualni problem.

Prihvatilište u Beogradu i dalje bez jasne budućnosti

U susret 10. oktobru, Mreža za borbu protiv beskućništva želi još jednom da skrene pažnju javnosti na zabrinjavajuću situaciju u vezi sa uslugom Prihvatilišta za odrasla i stara lica u Beogradu, pred kojim je rekonstrukcija, ali bez jasnih planova o daljem zbrinjavanju korisnika tokom perioda izvođenja obimnih radova. Više puta smo se obraćali dopisima Sekretarijatu za socijalnu zaštitu Grada Beograda sa molbom za informacijama o planovima vezanim za dalji rad usluge Prihvatilište za odrasla i stara lica u Beogradu. Odgovore nismo dobili.

Zahvaljujući praktičnom iskustvu stručnih radnica i radnika članica Mreže saznali smo da su od jula korisnici ove usluge premešteni i da aktuelno Prihvatilište radi u prostoru Gerontološkog centra Beograd, Dom za stare Voždovac. Javnost, institucije, pa čak i sami korisnici nisu do danas o ovim činjenicama adekvatno obavešteni.

Nije poznato na koji period je ovakav smeštaj obezbeđen, šta će biti sa starim objektom Prihvatilišta u Kumodraškoj ulici, niti kako će se obezbediti podrška ako se trenutni kapaciteti popune. Ovakvo stanje ima višestruke negativne posledice, poput nedovoljne informisanosti institucija i samih korisnika, stvaranja osećaja konfuzije, neizvesnosti i nesigurnosti kod ljudi u situaciji beskućništva. Smanjenje smeštajnog kapaciteta Prihvatilišta za trećinu, uz već hronični nedostatak stručnog i podržavajućeg osoblja, dodatno izaziva zabrinutost u pogledu funkcionisanja ove ustanove.

Zbog svega ovoga, postavlja se ključno pitanje: Da li Prihvatilište i dalje postoji kao usluga hitnog i privremenog smeštaja u sistemu socijalne zaštite, ili se njegova svrha postepeno gubi?

Mreža za borbu protiv beskućništva poziva nadležne institucije da hitno obezbede jasne, transparentne i tačne informacije o statusu Prihvatilišta, kao i da prepoznaju i uvaže potrebe naših sugrađana kojima je ova usluga od životne važnosti. Njihova prava i dostojanstvo moraju biti prioritet.

Istovremeno, one kojima beskućništvo najviše preti neće zaštititi najnoviji predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Zbog previše strogih i nepraktičnih uslova, samo mali broj građana kojima prete izvršitelji moći će da se zaštiti od prinudnih iseljenja. Na primer, zahtev da dužnik ima prijavljeno prebivalište najmanje pet godina na jedinoj nepokretnosti koju poseduje ne sprečava zloupotrebe, već dodatno ograničava krug ljudi koji mogu da ostanu u svojim domovima.

Pored toga, propisano je da se zaštita od iseljenja odnosi samo na stanove do 60 kvadrata, bez obzira na broj članova domaćinstva. Tako zakon može zaštititi pojedinca koji živi u stanu od 60 kvadrata, ali ne i porodicu sa decom koja stanuje u nešto većem prostoru.

Ove izmene, donete bez javne rasprave i u trenutku kada je kriza stanovanja sve izraženija, ne doprinose njenom rešavanju – naprotiv, dodatno je produbljuju.

Pored svih ovih prepreka, Mreža za borbu protiv beskućništva zahteva od nadležnih institucija da deluju odgovorno, transparentno i u skladu sa zakonskim obavezama.

Neophodno je da se obezbede kontinuitet usluga podrške, kao i jasni planovi i komunikacija sa građanima o merama koje se odnose na pitanja stanovanja i socijalne zaštite.

Još jednom podsećamo: beskućništvo nije lični, već društveni problem, koji zahteva zajednički i sistemski odgovor države i čitavog društva.

Saopštenje potpisuju članice Mreže za borbu protiv beskućništva:

LiceUlice

PIN – Mreža psihosocijalnih inovacija

A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

Klikaktiv – Centar za razvoj socijalnih politika

ADRA – Adventistički razvojni i humanitarni rad

Sve najnovije vesti iz civilnog sektora u vašem inboksu! Prijavite se na naš bilten i budite obavešteni o najvažnijim dešavanjima.

Objavljeno: 10.09.2025.

Organizacija „Prijatelji dece Srbije“ ponovo otvara konkurs za priznanje za dobročinstvo deci „Maslačak“. Priznanje je ustanovljeno 2010. godine sa ciljem da podstakne tradiciju dobročinstva i oda priznanje pojedincima ili neformalnim grupama koje čine svet boljim mestom za decu.

Kandidati se nominuju javnim konkursom, a priznanje se tradicionalno dodeljuje tokom Dečije nedelje. Prošlogodišnja dobitnica priznanja bila je Jelena Babić, učiteljica i književnica iz Prokuplja, koja je nagrađena zbog svojih brojnih humanitarnih akcija i nesebičnog pomaganja deci i sugrađanima.

Ime priznanja „Maslačak“ izabrano je zbog simbolike skromnog, ali korisnog cveta čije paperjaste latice nošene vetrom putuju daleko, slično uticaju svakog dobročinstva. Kroz ovo priznanje, „Prijatelji dece Srbije“ žele da jačaju osećaj saosećanja i solidarnosti!

Svi zainteresovani mogu da predlože svoje kandidate do 19. septembra 2025. godine.

Predlog se podnosi popunjavanjem kratkog upitnika koji se nalazi na OVOM LINKU.

Listu prethodnih dobitnika priznanja možete pogledati OVDE.

Izvor: Prijatelji dece Srbije

Sve najnovije vesti iz civilnog sektora u vašem inboksu! Prijavite se na naš bilten i budite obavešteni o najvažnijim dešavanjima.

Objavljeno: 25. avgusta 2025. godine

Evropska unija finansira Drugi poziv za grantove namenjene nezavisnim medijima Zapadnog Balkana koji sprovodi Geteov institut.

Prioritetne teme poziva od regionalnog javnog interesa, u bliskoj saradnji sa javnim medijskim servisima Zapadnog Balkana, uključuju (ali nisu ograničene na) kulturnu razmenu i dijalog, obrazovanje, vladavinu prava, dobro upravljanje, ljudska, ekonomska i socijalna prava (uključujući ranjive grupe), rod, istraživanje pitanja životne sredine, napredak Zapadnog Balkana na putu integracija u EU itd.

Poziv je otvoren do 18. septembra i odnosi se na medijske organizacije koje mogu konkurisati za iznos do 30. 000 evra. Više informacija o pozivu u našem Vodiču, OVDE.

Onlajn informativne sesije i konsultacije:

• Prva onlajn informativna sesija: 27. avgust 2025. godine, sa početkom u 11:00 časova po centralnoevropskom vremenu (potrebno je da se registrujete do 26. avgusta 2025. godine, 23:59 časova po centralnoevropskom vremenu).
• Pojedinačne onlajn konsultacije: 1. – 5. septembar 2025. godine, od 10:00 do 16:00 časova po centralnoevropskom vremenu (registrujte  se 24 sata pre izabranog datuma i vremena).
• Druga onlajn informativna sesija: 10. septembar 2025. godine; sa početkom u 11:00 časova po centralnoevropskom vremenu (registrujte se do 9. septembra 2025. godine, 23:59 časova po centralnoevropskom vremenu).

Za informativne sesije i konsultacije registrujte se slanjem imejla Nadeždi Mojsilović (nadezda.mojsilovic@goethe.de).

Tražite još konkursa za apliciranje? Posetite Vodič kroz potencijalne izvore finansiranja i pronađite pravi za sebe!

Objavljeno: 31. jula 2025. godine

U celosti objavljujemo apel koi je javnosti uputila redakcija Regionalne informativne agencije JUGpress:

Regionalna informativna agencija JUGpress, medij koji profesionalno i nezavisno izveštava isključivo u javnom interesu više od 19 godina, suočava se sa najozbiljnijim do sada finansijskim  pritiskom koji je direktna pretnja opstanku i daljem radu.

Bez vaše podrške i sa ozbiljnim finansijskim pritiscima i problemima koje imamo, dovodi se u pitanje dalji rad i opstanak JUGpressa.

Evo kako možete pomoći:

DINARSKI RAČUN

170-30003568000-08

sa naznakom DONACIJA

DEVIZNI RAČUN

30003568005

IBAN:RS35170003000356800590

sa naznakom DONACIJA

Regionalna informativna agencija JUGpress je medij sa sedištem u Leskovcu koji postoji od 2006. godine, kao jedan od prvih internet portala ove vrste van Beograda, koji izveštava sa juga Srbije i šireg regiona.

Sa nezavisnom, objektivnom i profesionalnom uređivačkom politikom, koja verno prati Etički kodeks novinara Srbije, ali i osnovne, civilizacijske norme izveštavanja u isključivom interesu građana, JUGpress je u prethodne (skoro) dve decenije često bio meta lokalnih i republičkih vlasti, predstavnika , članova i simpatizera raznih političkih stranaka, kako onih na vlasti, tako i nekih iz opozicije, ljudi koji su se obogatili od novca građana i onih koji krše zakone Srbije a pod direktnom su zaštitom vlasti.

Verbalni napadi i pretnje, stigmatizovanje i demonizovanje, bili su i ostali praćeni sve većim finansijskim pritiscima (budući da se JUGpress finansira putem projekata) samo i isključivo zbog naše uređivačke politike i opredeljenja da građani imaju pravo da budu temeljno i objektivno informisani o onome što se dešava u zajednici u kojoj žive i kako se raspolaže njihovim novcem.

JUGpress je i prvi lokalni medij koji je dobio tri SLAPP tužbe od kompanije Milenijum tim koja je direktno povezana sa vlašću.

Kulminacija pritisaka se desila u toku 2025. godine, zbog čega je i sama glavna i odgovorna urednica Regionalne informativne agencije JUGpress Ljiljana Stojanović, bila prinuđena da ode na tržište rada, a u pokušaju da medij opstane, što su prethodno već učinili malobrojni zaposleni.

Zbog ovih pritisaka  opstanak JUGpressa je doveden u pitanje kao i slobodno i nepristrasno izveštavanje u  interesu građana.

Zato, pozivamo sve ljude koji veruju u čisto, neiskvareno i posvećeno novinarstvo, da nam se pridruže u našoj borbi i da nam pomognu da naš medij, kroz koji su, tokom skoro 20 godina, prošli vrsni novinari, školovani analitičari i nagrađivani književnici, nastavi da funkcioniše u javnom interesu i u ime građana Srbije, jedinima za koje radimo.

Svaka vrsta pomoći je dragocena za nastavak našeg rada u javnom interesu i podršu slobodnom novinarstvi i slobodnim medijima.

Hvala!

Redakcija Regionalne informativne agencije JUGpress

Imate pitanje o bilo kojoj oblasti rada udruženja? Pošaljite nam pitanje preko helpdesk formulara i odgovor vam stiže na mejl!

Objavljeno: 23. aprila 2025. godine

Tim RYCO Lokalne kancelarije u Srbiji oganizuje info sesije predstavljanja Četvrtog otvorenog poziva u okviru „Omladinskog fonda za kulturu Zapadnog Balkana“, u:

• ponedeljak, 28. aprila 2025. godine od 12.00 do 14.00 časova u Kući umetnica (Gospodar Jevremova 25, Beograd),

• utorak, 29. aprila 2025. godine online putem Microsoft Teams platforme od 12.00 do 13.30 časova.

Omladinski fond za kulturu Zapadnog Balkana je višegodišnji regionalni projekat koji ima za cilj da podrži kulturni aktivizam mladih i kreativna rešenja za društvena i politička pitanja na Zapadnom Balkanu, doprinoseći regionalnoj saradnji, interkulturalnom dijalogu, izgradnji mira i pomirenju. Projekat finansiraju nemačko Savezno ministarstvo spoljnih poslova i vlade Zapadnog Balkana, a sprovodi Regionalna kancelarija za saradnju mladih.

Od pokretanja u oktobru 2023. godine, ovaj fond postao je dinamična platforma za jačanje regionalne saradnje, pomirenja i izgradnje mira kroz kreativno izražavanje. Podržano je 70 inicijativa koje su uključile više od 850 mladih umetnika/ca i omladinskih aktivista/kinja širom Zapadnog Balkana, a obuhvataju širok spektar kulturnog i umetničkog stvaralaštva – od muzike, dizajna, književnosti i arhitekture, do mode, vizuelnih i izvođačkih umetnosti.

Kroz Omladinski fond za kulturu Zapadnog Balkana dodeljuju se dve vrste grantova: radnicima/ama u kulturi i umetnicima/ama sa Zapadnog Balkana (LOT 1), te nevladinim organizacijama aktivnim u oblasti kulture i registrovanim u okviru jedne od ugovornih strana Regionalne kancelarije za saradnju mladih (LOT 2). Četvrti otvoreni poziv za predloge projekata traje od 15. aprila do 15. maja 2025. godine.

Učešće na info sesijama prijavite putem LINKA do petka, 25. aprila 2025. u 16 časova. Mesta na info sesiji u Kući umetnica su ograničena i RYCO neće refundirati putne troškove učesnicima/ama. Link za pristup onlajn sesiji poslaće svim prijavljenim učesnicima/ama nakon zatvaranja prijava.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti Đorđu Cvijoviću, savetniku za program u RYCO Lokalnoj kancelariji u Srbiji, na djordjo.cvijovic@rycowb.org.

Omladinski fond za kulturu Zapadnog Balkana je novi višegodišnji projekat, namenjen kulturnim radnicima/ama, mladim umetnicima/ama i nevladinim organizacijama koje se bave mladima i kulturom. Projekat ima za cilj da podrži kulturni aktivizam mladih i kreativna rešenja za društvena i politička pitanja na Zapadnom Balkanu, doprinoseći regionalnoj saradnji, interkulturalnom dijalogu, izgradnji mira i pomirenju. Projekat finansira nemačko Savezno ministarstvo spoljnih poslova, a sprovodi Regionalna kancelarija za saradnju mladih.

Kroz uključivanje kulturnih radnika/ca i organizacija civilnog društva aktivnih u oblasti kulture, projekat ima za cilj da postigne dva osnovna cilja:

(1) poveća obim mogućnosti dostupnih mladima u okviru kulturnog i kreativnog sektora Zapadnog Balkana; i

(2) poboljša kulturnu saradnju u regionu, posebno među nevladinim organizacijama orijentisanim na mlade u oblasti kulture i među kulturnim radnicima/ama.

Krajnji korisnici ovog fonda biće mladi ljudi i kulturni radnici-e koji žive i rade na Zapadnom Balkanu.

Ovaj projekat će ponuditi platformu za učesnike-ce da sarađuju sa drugim omladinskim nevladinim organizacijama ili nevladinim organizacijama koje rade sa mladima u oblasti kulture, kao i sa kulturnim radnicima-ama iz njihovih zajednica i šire, olakšavajući na taj način razmenu najboljih praksi, ideja, veština i perspektiva. Finansirani projekti će doprineti unapređenju regionalne saradnje kulturnih radnika-ca i omogućiti inovativne načine sprovođenja različitih kulturnih i umetničkih aktivnosti koje imaju regionalnu komponentu i teže da osnaže interkulturalno učenje i dijalog, izgradnju mira i pomirenja.

Kroz Omladinski fond za kulturu Zapadnog Balkana dodeliće se dve grupe finansijskih sredstava: umetnicima/ama i kulturnim radnicima/ama sa Zapadnog Balkana (grupa 1), te nevladinim organizacijama aktivnim u oblasti kulture i registrovanim u okviru jedne od ugovornih strana Regionalne kancelarije za saradnju mladih (grupa 2).

Četvrti otvoreni poziv za predloge projekata traje od 15. aprila do 15. maja 2025. godine.

Tražite još konkursa za apliciranje? Posetite Vodič kroz potencijalne izvore finansiranja i pronađite pravi za sebe!

Objavljeno: 27. februara 2025. godine

U subotu, 8. marta 2025, u terminu od 15 do 17 časova, samooragnizovani kolektiv Osmi mart, svaki dan na ulicama Beograda, organizuje osmomartovski protestni marš pod nazivom „Bez nas sve(t) staje!“.

Kao i prethodnih godina Osmi mart je dan kada ustajemo i pridružujemo se dugogodišnjoj borbi žena za pravdu i slobodu, a ove godine posebno borbama radnica, seljanki i studentkinja. Solidarno stojimo sa svima kojima se godinama urušavaju radna prava, ukazujući na teret neplaćenog, potplaćenog i nepriznatog rada koji uglavnom obavljaju žene, a od koga profitira celo društvo. Podsećamo da su žene u ruralnim krajevima suočene sa otimanjem osnovnih sredstava za život: zemlje, vode i vazduha, uskraćene su im socijalne i zdravstvene usluge, a penzija, ako na nju ostvare pravo, biva najniža je državi. Pridružujemo se borbi studentkinja i studenata i skrećemo pažnju da su studentkinje tokom studentskih protesta najviše izložene direktnom nasilju. Isto tako se tokom studiranja disproporcionalno više od svojih kolega suočavaju sa različitim oblicima seksualnog uznemiravanja, od koga nisu zaštićene i retko imaju podršku i priliku da ga prijave.

U borbenoj tradiciji, mi i ovog 8. marta marširamo, štrajkujemo, odupiremo se zajedno. Pozivamo sve žene i saveznike da sve stanemo i pokažemo kako bez našeg neplaćenog i potplaćenog rada sve staje. Tek s tim saznanjem se nastavlja borba za poštovanje i jednakost žena, borba koja traje sve dok Osmi mart za svakog na svetu ne bude značio više od čestitke i cveta. Solidarne smo sa svim ženama sa prostora nekadašnje Jugoslavije i iz svih krajeva sveta, a naročito sa ženama iz ratom pogođenih područja u Ukrajini, Palestini, Sudanu, Kongu. Osmog marta sve marširamo u istoj borbi za potpunu rodnu ravnopravnost u sferi rada i doma, na svakom mestu i u svako doba.

Sve najnovije vesti iz civilnog sektora u vašem inboksu! Prijavite se na naš bilten i budite obavešteni o najvažnijim dešavanjima.

Objavljeno: 14. januara 2025. godine

Konkurs za desetu Školu digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije otvoren je do 2. februara u ponoć. Škola će početi 15. marta i trajaće do 1. juna 2025. godine.

Za Školu digitalnog novinarstva (ŠDN) mogu se prijaviti zaposleni i nezaposleni novinari i novinarke, kao i studenti i studentkinje novinarstva, koji imaju od 20 do 35 godina.

Polaznici i polaznice će kroz ŠDN steći uvid u najnovije trendove u medijima i digitalnom okruženju, kao i nova znanja i veštine za slobodno i profesionalno bavljenje novinarstvom.

Kroz program, koji će biti fokusiran na pet modula – digitalno, istraživačko, analitičko novinarstvo, novinarsku etiku i MOJO novinarstvo – novu generaciju ŠDN vodiće vođa tima za digitalne medije u IREX-u Pavle Zlatić, glavni i odgovorni urednik Cenzolovke Perica Gunjić, novinarka i bivša urednica na Radiju B92, u NIN-u i RTS-u Antonela Riha, novinarka, urednica u agenciji FoNet i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza, ekspertkinja za multimediju i MOJO novinarstvo Lamija Alečković, kao i mnogi drugi poznati novinari i novinarke.

Najveći deo aktivnosti Škole organizovano je onlajn, u fleksibilnom vremenskom rasporedu, a biće održane i tri vikend-radionice u Beogradu.

Slavko Ćuruvija fondacija snosiće troškove edukacije, puta, hrane i smeštaja za sve polaznike i polaznice.

Detaljne informacije o Školi digitalnog novinarstva, uslovima i procesu prijavljivanja mogu se naći na adresi www.skoladigitalnognovinarstva.rs.

Izvor i fotografija: Slavko Ćuruvija fondacija

Sve najnovije vesti iz civilnog sektora u vašem inboksu! Prijavite se na naš bilten i budite obavešteni o najvažnijim dešavanjima.

Objavljeno: 19. novembra 2024. godine

Ministarstvo finansija Republike Srbije objavilo je radnu verziju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Centar za politike emancipacije skreće pažnju javnosti da se očekivano predložene izmene tiču tehničkog usklađivanja zakona sa, na Socijalno-ekonomskom savetu dogovorenim povećanjem neoporezivog dela zarade, pohvalno je i što će novim odredbama biti otežano izbegavanje plaćanja godišnjeg poreza na dohodak u celosti osobama koje su ulagale svoju zaradu u alternativne investicione fondove i time, do sada, ostvarivale pravo na poreski kredit.

Ipak, nije napravljen nijedan značajniji korak u pravcu otklanjanja opšte nepravičnosti načina na koji je uređeno oporezivanje zarada.

Srbija, ukoliko predložene izmene budu usvojene, ostaje jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sistem progresivnog oporezivanja zarada. Naime, svi, bez obzira na visinu zarada, plaćamo porez na zarade po stopi od 10%.

Do, mora se reći izuzetno blage progresivnosti u poreskom sistemu dolazi usled postojanja neoporezivog dela zarade. Ipak, i ovu blagu progresivnost u potpunosti poništava Zakonom o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje regulisana najviša mesečna osnovica za plaćanje doprinosa koju i dalje čini petostruki iznos prosečne mesečne bruto zarade. Timе dolazimo u apsurdnu situaciju da radnik koji prima 100.000 neto izdvaja oko trećine svoje bruto zarade za poreze i doprinose, dok kod izrazito visokih zarada ovaj procenat ima tendenciju pada, pa oni čija neto zarada iznosi milion dinara za poreze i doprinose izdvajaju tek petinu svoje bruto zarade.

Ovo pokazuje da je naš sistem oporezivanja zarada suštinski regresivnog karaktera, odnosno, da su više opterećeni građani i građanke koji imaju niža u odnosu na one sa izrazito visokim primanjima.

Da država više brine o bogatijima ukazuje nam i deo Zakona o porezu na dohodak građana koji govori o pravu poslodavca na „povraćaj dela plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice“. Podsećamo ovom prilikom da je poreski obveznik zaposleni. Kako se onda poslodavcu, koji je samo poreski platac, odnosno vrši obračun i u ime zaposlenog uplaćuje porez, vrši povraćaj poreza? U praksi, ispostavlja se, novozaposleno lice subvencioniše svog poslodavca time što se od njegovog poreza deo novca vraća nazad poslodavcu. Ukoliko je cilj Vlade Republike Srbije da smanji nezaposlenost, postoje brojne mere koje je moguće sprovesti, a da nije u pitanju prelivanje novca zaposlenih njihovim poslodavcima, odnosno, novca siromašnijih ka bogatijima.

Sasvim suprotno, Centar za politike emancipacije je još krajem prošle godine, zajedno sa svojim saradnicima i saradnicama, predložio uvođenje sistema progresivnog oporezivanja zarada. Progresivno oporezivanje značilo bi oslobađanje niskih zarada poreza, a onda postepeni rast poreskih stopa koji bi pratio i sam rast zarada. Time se ne bi značajnije menjali poreski prihodi države. Takođe, ovaj predlog modela progresivnog oporezivanja ne bi menjao ni nivo bruto zarade, pa bi i trošak za poslodavce ostao isti.

Uvođenjem progresivnog poreza na zarade bi se napravio mali, ali značajan korak u pravcu obustavljanja tendencije rasta nejednakosti kojem svedočimo decenijama unazad. Naime, u poslednjih 40 godina u Srbiji prosečni dohodak siromašnije polovine stanovništva smanjen je za 14%, dok je 1% najbogatijih udvostručio svoje prihode. Siromašni su postali još siromašniji, a bogati još bogatiji.

CPE poziva sve parlamentarne stranke da usaglase predloge izmena Zakona o porezu na dohodak građana kojim bi bila omogućena pravednija raspodela dohotka.

Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana možete pročitati OVDE.

Izvor: CPE

Sve najnovije vesti iz civilnog sektora u vašem inboksu! Prijavite se na naš bilten i budite obavešteni o najvažnijim dešavanjima.

Objavljeno: 5. aprila 2024. godine

Prijatelji dece Srbije upućuju hitan zahtev Ministarstvu informisanja i telekomunikacija da po službenoj dužnosti odmah i bez zadrške reaguje i u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i svim pratećim aktima strogo sankcioniše medije koji na skandalozan, zastrašujuć, uznemirujuć i potpuno dehumanizovan način izveštavaju o smrti dvogodišnje devojčice, Danke Ilić.

Sem kršenja svih zakonskih odredbi susrećemo se sa monstruoznom neetičnošću, kršenjem Kodeksa novinara Srbije, ali i svakog ljudskog dostojanstva, kao i empatije i pijeteta prema žrtvi i njenoj porodici.

Objavljeni sadržaji sem deteta žrtve i njene porodice duboko su uznemirujući i štetni za svako dete koje sa njima dolazi u kontakt sa nesagledivim posledicama. Mediji su u obavezi da se vode javnim interesom, a ne da ga ugrožavaju. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je dužno da odmah preduzme zakonske mere protiv medija koji su direktno prekršili članove 88 i 91 Zakona o javnom informisanju i medijima.

Objavljeno: 29. marta 2024. godine

Prva faza procesa odabira partnerskih organizacija je uspešno okončana. Interna komisija za procenu AKT tima, sačinjena od predstavnika Helvetas i Građanskih inicijativa sprovela je evaluaciju podnetih predloga.

Predstavljamo listu 40 organizacija  poređanih po abecednom redu koje su odabrane za drugi korak procesa odabira tj. terensku evaluaciju.

• Akademska inkluzivna asocijacija
• Alternativa za bezbednije hemikalije „ALHem“
• Alternativni centar za devojke
• Asocijacija „Duga“
• Centar za prava deteta
• Centar za razvoj zajednice „LINK“
• Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom – Kragujevac
• Centar za pozitivan razvoj dece i omladine (CEPORA)
• Društvo za razvoj kreativnosti
• Ekološki pokret „Padina“
• Forum civilne akcije – FORCA
• Hrabriša
• Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S
• Organizacija za lezbejska ljudska prava „Labris“
• Okular
• Psychosocial Innovation Network (PIN)
• Polekol
• Prijatelji dece Srbije
• Pro.Tok21
• Proaktiv
• Prostor
• Psihološki centar za mentalno zdravlje u zajednici „MentalHub“
• Fondacija „Slavko Ćuruvija“
• Udruženje građana „I ja se pitam“
• Udruženje građana „Klara i Rosa“
• Udruženje građana „Fenomena“
• Udruženje građana „Pridruži se“
• Udruženje građana „Ternipe”
• Udruženje mladih „Naš svet, naša pravila“
• Omladinski centar CK13
• Udruženje žena „Peščanik“
• Udruženje Romkinja „Osvit”
• Udruženje romskih studenata
• Udruženje građana „Šansa za roditeljstvo”
• Udruženje građana „Tim 42”
• Udruženje građana „Žene na prekretnici”
• Udruženje građana „Roditelj”
• Zaštita potrošača
• Ženski centar „Milica“
• Žensko udruženje kolubarskog okruga

Po završetku terenske evaluacije, AKT tim će sumirati dobijene ocene, kreirati rang listu i predložiti donatoru (SDC) spisak OGD predviđenih za podršku.

Čestitamo organizacijama koje su odabrane za terensku evaluaciju, a svima se zahvaljujemo na učešću i snažno ohrabrujemo da na sajtu pratite druge mogućnosti za podršku.

Imate pitanje o bilo kojoj oblasti rada udruženja? Pošaljite nam pitanje preko helpdesk formulara i odgovor vam stiže na mejl!

Mladi istraživači Srbije i ovog leta vas pozivaju na izazov: od grupe volontera iz čitavog sveta, stvorite malu zajednicu koja će u vašoj zemlji nešto promeniti. Da izazov bude lakši, Mladi istraživači Srbije pozivaju na međunarodni trening za kamp lidere koji će vas opremiti veštinama i  znanjem koji će taj izazov učiniti lakšim. Na treningu ćete naučiti više o stilovima komunikacije, rešavanju konflikta, organizaciji grupe, a sve to uz pomoć igara i radionica neformalnog obrazovanja. Vaše veštine, moći ćete da probate na nekim od  kampova ovog leta, a one postaju trajno svedočanstvo u vašoj biografiji i sigurno ćevam pomoći u daljem razvoju!

Trening se održava u Italiji u gradiću Buona Terra od 22. do 30. aprila. Porgram je sponzorisan Erasmus+ programom te su svi troškovi pokriveni.

Putni troškovi: pokriveni Erasmus+ programom do 275e.

Smeštaj: na eko farmi u glamping šatorima. Osnovni uslovi obezbeđeni.

Hrana: učesnici će organizovano spremati obroke

Prijave traju do popunjavanja mesta, ukoliko ste motivisani/e prijavite se što pre!

Uslov za prijavu je da si učestvovali/le na bar jednom volonterskom kampu kao volonteri i da možete da vodite jedan kamp u Srbiji ovog leta.

Detaljne informacije (smeštaj je promenjen) možete pronaći OVDE.

Prijavi se putem linka: https://istrazivaci.wufoo.com/forms/r6rdvn04zsrjo/

Za više informacija, pišite  na vss@mis.org.rs.

Izvor: Mladi istraživači

Prema Statutu Upravni odbor ima preklopni mandat što bi značilo da će se novi članovi pridružiti Upravnom odboru izabranom na prethodnoj redovnoj Generalnoj skupštini. Ovo je uvedeno kako bi se osigurala konzistentnost rada organizacije. Ove godine se biraju 3 osobe.

Unija srednjoškolaca Srbije vas poziva da uzmete malo vremena i detaljno pročitate ovaj poziv, razmislite o prilici i odgovornostima kojima preuzimate, kao i da ih kontaktirate ukoliko ste radoznali za više informacija!

Unija srednjoškolaca Srbije ohrabruje sve srednjoškolce, aktiviste, motivisane da nastave svoj rad i zalaganja na nacionalnom nivou da se kandiduju za ovu jedinstvenu priliku.

Obećavaju da vreme i energija koja je potrebna, stečena znanja, zabava i prijateljstva svuda u zemlji su vredni toga!

Ceo poziv dostupan je klikom na link.

Objavljeno: 8. decembra 2023.godine

Otvoren je šesti po redu konkurs za kratku priču Biber Centra za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd. Kratke priče mogu da šalju autorke i autori koji pišu na albanskom, makedonskom, bosanskom, crnogorskom, hrvatskom ili srpskom jeziku.

Kao i na prethodnim konkursima Biber, pored priča koje tematizuju pomirenje u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, dolaze u obzir i priče koje mogu da doprinesu boljem razumevanju među ljudima, smanjenju mržnje i razgradnji predrasuda, antiratne priče, priče koje se bave suočavanjem s prošlošću, razgradnjom slika o neprijateljima, saosećanjem sa drugima, hrabre priče koje se usuđuju da hodaju u „neprijateljskim” cipelama, priče koje pomeraju granice i otvaraju nam puteve da gradimo izvesniju, bezbedniju i slobodniju budućnost za sve.

Konkurs je otvoren do 26. 05. 2024. godine.

Izbor pristiglih priča napraviće žiri u sastavu: Tanja Stupar Trifunović, Almin Kaplan i Jasna Dimitrijević. Najmanje dvadeset izabranih radova biće objavljeno u višejezičnoj zbirci.

Autori/ke tri najbolje priče biće nagrađeni novčanim nagradama (u bruto iznosu):

1. nagrada 1.100 evra
2. nagrada 850 evra
3. nagrada 600 evra.

• Na konkurs se prijavljuje isključivo elektronskim putem, preko prijavnog formulara. Ovim se obezbeđuje anonimnost, sve dok ne dođe do otključavanje priča nakon što žiri donese odluku.
• Priče treba da odgovaraju na temu konkursa.
• Priča ne sme biti duža od 9.000 karaktera (sa razmacima).
• Priča mora da zadovoljava formu kratke priče. Ostale forme (eseji, pjesme, drame, novinski članci itd.) neće biti razmatrane.
• Priča treba da bude napisana na albanskom, makedonskom, bosanskom, crnogorskom, hrvatskom ili srpskom jeziku (podrazumevaju se i drugi nazivi jezika iz ove jezičke grupe, kao npr. srpskohrvatski).
• Dokument u kome se nalazi priča nazvati po naslovu priče.
• Priča ne sme biti ranije objavljivana, integralno ili u sklopu neke veće celine (ni na blogovima ili portalima).
• Autorke i autori mogu poslati najviše dve kratke priče.

Učešćem na konkursu autorke i autori su saglasni da njihova priča, ako uđe u uži izbor, bude objavljena u Biber zbirci. Priče koje uđu u zbirku ne smeju se objaviti pre nego što sama zbirka izađe iz štampe, bez dogovora sa timom Biber.

Izvor: Centar za nenasilnu komunikaciju

Objavljeno: 7. decembra 2023. godine

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA poziva predloge projekata organizacija civilnog društva koje jasno identifikuju problem, koju promenu politike žele i odlučne su da kroz proces javnog zastupanja postignu uspeh tako što će značajno doprineti da se promene dogode.

Cilj Programa je stvaranje prostora za intenzivnije uključivanje građana i građanki u procese donošenja odluka kroz podršku organizacijama civilnog društva u korišćenju postojećih mehanizama i kanala komunikacije sa donosiocima odluka, kako bi uspostavili dobre prakse i primerom da je promena moguća inspirisali i osnažili druge.

Program podrazumeva finansijsku podršku organizacijama civilnog društva za sprovođenje zagovaračke inicijative. Udruženi možemo više da postignemo, pa iako partnerstvo nije obavezno, ohrabruju se organizacije da se prijave u partnerstvu, koaliciji ili mreži sa drugim organizacijama i neformalnim grupama. Potrebno je da organizacija već ima jasnu ideju o poželjnoj promeni politike i da u sklopu narativnog predloga projekta predstavi nacrt predloga politike koji bi kroz projekat zastupala. Za vreme trajanja projekta, organizacijama će na raspolaganju biti mentorska podrška kako bi dodatno uobličile svoje predloge, dok je u fokusu programa sam proces zastupanja koji bi trebalo predvideti kroz konkretne i dobro osmišljene zagovaračke korake.

Formulare za prijavu možete preuzeti na sledećim linkovima:

Narativni predlog projekta koji sadrži nacrt predloga politike (formular)

Predlog budžeta (formular)

Popunjen upitnik (formular)

Projektnu dokumentaciju potrebno je poslati na grants@crta.rs najkasnije do srede, 10.1.2024. godine do 23:59 časova. Prijavu nasloviti sa: Odluke su tamo gde su građani 2023 – Ime organizacije.

Program podrške će biti predstavljen na info sesiji koja će se održati online u sredu, 20.12.2023. godine. Učešće je potrebno prijaviti najkasnije do ponedeljka, 18.12.2023. godine putem sledećeg linka.

Zainteresovani sva pitanja mogu slati tokom celog trajanja poziva na e-mail adresu: grants@crta.rs.

Izvor: CRTA

Objavljeno: 20. novembra 2023. godine

Uz moderaciju Tamare Marković iz KROKODILa učesnici, među kojima će biti: Roberto Grujičić, dečiji psihijatar na Institutu za mentalno zdravlje, jedan od autora podkasta „Dva i po psihijatra” i edukant porodične sistemske terapije, Sonja Leštar, dramska pedagoškinja i gimnazijska profesorka i Dolores Milošev Erdeg, novinarka i autorka popularnog podkasta „Zdrava priča sa Dolores” i Milica Đurović, srednjoškolka i glumica u predstavi „Med, a bogami i mleko” razgovaraće, između ostalog, o tome kako se mladi danas osećaju u našem društvu – da li se osećaju bezbedno i šta uopšte znači fizička i emocionalna bezbednost? Koje vrste nasilja mladi identifikuju kao dominantne? Kako reaguju kada se susretnu s nasiljem? Gde vide najveće poteškoće u prevazilaženju takvih situacija? Gde vide ključne tačke podrške – u porodici, lokalnoj zajednici, institucijama, vršnjačkoj grupi? Šta je empatija i kako da naučimo da budemo empatičniji, gradeći zdrave psihološke granice?

Na događaj su pozvani učenici i učenice srednjih škola iz Novog Sada, a dvadeset najbrže prijavljenih putem e-mail adrese prijave@krokodil.rs imaće priliku da uoči događaja učestvuju u dinamičnom međusobnom upoznavanju jedan-na-jedan kome će prisustvovati i učesnici panel diskusije koja će uslediti nakon upoznavanja. Ideja je da se već na samom početku susreta, stvori atmosfera ad hoc zajednice u kojoj se svi osećaju slobodnim da podele svoja mišljenja i iskustva.

O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?

Cilj projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja koji šire politički akteri čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima. Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioniri u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.

Knjižara Zenit, Njegoševa 24, Novi Sad

Četvrtak 23. Novembar od 18 sati

Ulaz slobodan.

Učestvuju: Roberto Grujičić, Sonja Leštar, Dolores Milošev Erdeg i Milica Đurović 

Moderira: Tamara Marković

Prijave za upoznavanje 1 na 1 na prijave@krokodil.rs

Projekat Zašto kažeš ljubav a misliš na rat podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA.

Izvor: Krokodil

Sve najnovije vesti iz civilnog sektora u vašem inboksu! Prijavite se na naš bilten i budite obavešteni o najvažnijim dešavanjima.