Objavljeno: 17. aprila 2024. godine

U okviru kampanje FERKA za fer izborne uslove, udruženja i neformalni kolektivi sa leve obale Dunava (Beograd) organizuju celodnevni događaj OBALIJADA koji će se održati 25. maja na napuštenom rasadniku u Krnjači (Partizanski put, Krnjača). Pored razmene pelcera, tribinskog i umetničkog programa, uključeno je i sportsko nadmetanje! Zato vas pozivamo da se prijavite na takmičarski turnir u igri „Između vatre”. 

Šta treba da uradite?

Da okupite tim od sedam ljudi i prijavite se putem ovog LINKA.

Tim može da se sastoji i od vaših kolega i koleginica iz udruženja, a može da bude i iz više različitih udruženja i kolektiva!

Prijave su otvorene do 20. maja. Pobedničkom timu obezbeđena simbolična nagrada!

Sve najnovije vesti iz civilnog sektora u vašem inboksu! Prijavite se na naš bilten i budite obavešteni o najvažnijim dešavanjima.

Objavljeno: 15. aprila 2024. godine

Kako izgleda ženski aktivizam u malim lokalnim zajednicama? Sa kojim se preprekama suočavaju žene koje odluče da naprave promenu u svojoj sredini?

Saznajte u filmu Aktivizam Romkinja na Befemovom YouTube kanalu, u okviru serijala Aktivna žena – aktivna zajednica kojim podstičemo vidljivost ovih neverovatnih žena koje pomeraju granice svojih zajednica.

Izvor: BeFem

Sve najnovije vesti iz civilnog sektora u vašem inboksu! Prijavite se na naš bilten i budite obavešteni o najvažnijim dešavanjima.

Objavljeno: 15. juna 2022. godine

Ekološki pokret Vrbasa donosi vest o korisnoj i lepoj saradnji između Vrbašana i Crvenčana na najvećem i najlepšem izletištu u opštini Kula – crvenačkom Potoku. Farbane su klupe i piknik stolovi, čistilo se i uređivalo izletište. Glavni akteri bili su mlada volonterska grupa EPV iz Crvenke uz podršku njihovih „kolega” iz Vrbasa. Partneri u ovoj akciji bili su im JKP „Vodovod“ iz Crvenke.

Objavljeno: 13. maja 2022. godine

U okviru projekta „Umetnost u prolazu” urađeno je novih pet modela murala za slepe i slabovide osobe koji će biti postavljeni u centru grada Beograda na nekoliko lokacija.

Pet novih modela murala će biti postavljeni u toku maja na nekoliko lokacija u centru grada i predstavljaju različite umetnike i stilove ulične umetnosti. Pri izboru radova se imalo u vidu dostupnost i blizina radova Gradskoj organizaciji slepih Beograda, kako bi članovi mogli kroz kraću šetnju da osete kako izgleda otkrivati umetnost na ulici. Radovi za koje su urađeni modeli su dela vodećih i prepoznatih uličnih umetnika i umetnica iz Srbije i sveta: TKV, Piros, Junk, Rage, Lunar i Flying Fortress.

Modeli murala su inovativni pristup u predstavljanju ulične umetnosti i grafita jer se kreiranjem radova ulične umetnosti u 3D tehnologiji omogućava slepim i slabovidim osobama da kroz dodir upoznaju umetnička dela koja se nalaze na  ulicama Beograda. Uz radove se nalaze i opisi na Brajevom pismu.

“Na početku ovog projekta nisam verovao da je moguće murale prilagoditi slepima i slabovidima, a eto za manje od godinu dana imamo ukupno osam radova koji su nam dostupni. Naša zajednica je mala i umetnost je i dalje nedovoljno pristupačna slepim i slabovidim osobama, sama činjenica da će umetnici sada razmišljati da svoje radove prilagode svima za nas znači mnogo. Modeli na ulicama motivišu naše članove da se osećaju delom grada, da se više kreću i prošetaju, što je veoma dragoceno.” – izjavio je Nikola Đorđević, predsednik Gradske organizacije slepih Beograda.

Na događaju u Dorćol Platzu na kojem je predstavljeno pet novih modela, umetnica TKV je sa članovima Gradske organizacije slepih Beograda održala radionicu korišćenja spreja i dodatno približila proces stvaranja ulične umetnosti.

„Drago mi je da su umetnici dobili priliku da učestvuju u projektu približavanja murala slepim i slabovidim osobama. Dobili smo novu poziciju kroz koju imamo dodatni motiv da u procesu rada razmišljamo o tome kako nešto što je vizuelno da prenesemo nekome ko ne vidi. To je veoma važno, posebno što se smatra da je street art najslobodnija vrsta umetnosti. Ovo je korak napred ka inkluzivnom društvu, i drago mi je što su ljudi u okviru street art zajednice pokrenuli inicijativu kroz koju se to omogućuje i kreira prostor da se razmišlja o tome kako da umetnost približimo svima. ” – rekla je umetnica Aleksandra Petković TKV.

Sa ovim novim modelima Beograd postaje grad sa najviše 3D modela ulične umetnosti za slepe i slabovide u regionu i Evropi, ukupno osam modela se nalazi na različitim lokacijama – dva modela na Vračaru, tri modela u prostoru Cetinjske, dva modela na ćošku Višnjićeve i Gospodar Jovanove i jedan model u prostoru Dorćol Platza.

Autor projekta je organizacija „Street Art Belgrade” a podršku su pružile Gradska organizacija slepih Beograda i kompanija Atlantic Grupa. Gradska organizacija slepih Beograda okuplja oko 2000 slepih i slabovidih osoba sa teritorije svih beogradskih opština, dok u Srbiji ima oko 12.000 slepih i slabovidih osoba koje imaju potrebe za podrškom u ostvarivanju njihovih prava kao i za integracijom u sve društvene tokove i svakodnevne aktivnosti, a kulturni život i umetnost su sastavni i važan deo toga.

Izvor: Udruženje građana „Kruna”

Fotografija: Alex Dmitrović

Objavljeno: 4. maja 2022. godine

Trag fondacija je jubilarni, petnaesti put dodelila VIRTUS nagrade za filantropiju, kompanijama, preduzećima i pojedincima, koji su tokom prethodne godine podržali inicijative za opšte dobro na najdugoročniji i najefektniji način. VIRTUS nagrada za 2021. godinu dodeljena je uz finansijsku podršku Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju.

Dobitnik Nagrade za korporativnu filantropiju je kompanija Schneider Electric za razvoj i implementaciju programa podrške zdravlju, obrazovanju i zaštiti dece. Kompanija Schneider Electric je tokom 2021. godine pomogla renoviranje i opremanje zdravstvenih ustanova u Vojvodini i donirala digitalnu biblioteku, računare, didaktička sredstva i sprave za rekreaciju predškolskim ustanovama, školama i fakultetima širom Srbije.

Predstavništvo Mastercard Europe SA Beograd je dobitnik Nagrade za dugoročno partnerstvo između poslovnog i civilnog sektora, dok je Nagrada za malo i srednje preduzeće dodeljena preduzeću Fast food Smerdov iz Vršca.

Nagrada za individualnu filantropiju uručena je Vanji Petković, predsednici Udruženja „Čepom do osmeha” iz Novog Sada, zahvaljujući čijem angažovanju i koordinaciji je tokom 2021. godine sakupljeno više od 100 tona plastičnih čepova i dodeljeno 6 namenskih pomagala za decu sa invaliditetom. Nagrada za mlade filantrope dodeljena je Milošu Pešiću, studentu master studija iz Beograda, koji je na volonterskoj bazi pokrenuo Fondaciju „JEDAN POSTO” za podršku mladim talentima, kroz koju je do sada podržano preko 180 mladih naučnika, istraživača i umetnika.

Dobitnici specijalnih nagrada su Hemofarm a.d. Vršac za najinovativniji projekat – kampanju „Nesalomivi” i Sanja Dejanović iz Beograda za individualni doprinos smanjenju siromaštva.

Više o doprinosima nagrađenih možete pročitati OVDE.

Izvor: Trag fondacija

Fotografija: Nemanja Miščević/Trag fondacija

Objavljeno: 14. marta 2022. godine

Alternativni centar za devojke iz Kruševca i Centar za umetnost i zajednicu – Artpolis iz Prištine otvorili su poziv za sedmu generaciju Feminističke prolećne škole 2022, uz podršku švedske fondacije Kvinna till Kvinna. Kako se navodi u pozivu, škola je osmišljena tako da se učesnice mogu uključiti u procese praktičnog učenja i istražiti više o feminističkim politikama i procesu izgradnje mira – u duhu saradnje, prijateljstva i poštovanja svih društveno-političkih razlika. Prvi deo Feminističke prolećne škole biće održan od 30. marta 2022. do 2. aprila 2022. godine na Kosovu, dok će drugi deo biti održan u novembru 2022. godine u Srbiji, uz paralelan rad na albanskom i srpskom jeziku.

„Među predavačicama će se naći žene koje su devedesetih bile na ulicama i pozivale na mir, koje nisu videle nacionalna obeležja već ljude, koje su sopstvenim resursima spasavale ljude iz ratom zahvaćenih delova tadašnje Jugoslavije, koje su pomagale izbegličkim kampovima, ali i izbeglim i interno raseljenim licima mimo kampova, koje baštine i dokumentuju mirovnu i antiratnu praksu. Važno je promisliti o licu Evrope danas, o deklarativnim načelima na kojima počiva, kao i o njenoj selektivnoj praksi“, kazala je Andrijana Kocić.

Članak u celosti  pročitajte OVDE.

Izvor: portal građanske Vojvodine Autonomija

Objavljeno: 8. marta 2022. godine

Centar za ženske studije obeležava tridesetu godišnjicu prikazivanjem prve epizode dokumentarnog serijala Žensko znanje, na televiziji n1, u utorak 8. marta u 14.30 časova. Ova epizoda beleži glasove  sedam bivših studentkinja Centra i jedne od osnivačica. One govore o svojim uspomenama na alternativne studije i razmišljaju o budućnosti feminizma za 30 godina.

Rad Centra za ženske studije inicirala je feministička grupa „Žena i društvo“, a prvi eksperimentalni kurs počeo je 8. marta 1992. godine. Tokom ovih godina, u Centru su predavale stotine žena i muškaraca, a programe su slušale hiljade. Jedan od načina da dokumentuju svoj rad je i serijal Žensko znanje, čija prva epizoda tematizuje pitanje budućnosti feminizma.

U prvoj epizodi, pod nazivom „Feminizam počinje u tridesetoj“, govore Dragoslava Barzut, Daša Duhaček, Mima Gavrilov, Jelena Jaćimović, Biljana Maletin, Iva Nenić, Ivana Pantelić i Jelena Višnjić. Kroz perspektive različitih generacija, one govore o političkom kontekstu, interesovanju za feminizam i ženske studije, i promišljaju budućnost borbi za rodnu ravnopravnost, dakle reč je o radu koji se nastavlja.

Serijal je posvećen studentkinjama i saradnicama. Trejler za prvu epizodu Ženskog znanja možete pogledati OVDE.

Snimanje intervjua sa alumnistkinjama i saradnicama Centra za ženske studije pomaže u građenju video arhive koja je važna za sećanje na feministički aktivizam i proizvodnju znanja. Trenutno su u fazi prikupljanja sredstava za nastavak produkcije. Na serijalnu su radile Jelena Marković, Marija Kovačina i Nađa Duhaček, za produkciju je angažovan Panorama films, a podršku za prvu epizodu dala je fondacija Kvinna till Kvinna.

Objavljeno: 2. marta 2022. godine

Napadom na Ukrajinu u Evropi je započela nova humanitarna kriza. Evropska komesarka za unutrašnje poslove i migracije Ilva Johanson na vanrednom sastanku ministara unutrašnjih poslova EU u Briselu navela je da će Evropa morati da se pripremi za dolazak miliona izbeglica i da bi izbeglički talas iz Ukrajine mogao da bude daleko jači nego onaj iz Sirije 2015. godine.

Prema dostupnim podacima UNHCR-a iz Ukrajine je do sada u Poljsku, Mađarsku, Moldaviju, Rumuniju i Slovačku ušlo više stotina hiljada izbeglica, a u narednim danima očekuje se i nov priliv onih koji su bežeći od rata morali da napuste svoje domove.

Ova kriza nam još jednom pokazuje i da, kako širom sveta, tako i na Zapadnom Balkanu, ne postoje granice kada su solidarnost, podrška, razumevanje i filantropija u pitanju.

Srbija daruje prenosi da su širom regiona već organizovane brojne akcije podrške za stanovništvo u ratom pogođenoj Ukrajini. Kompanije, organizacije, pojedinci i građani udružili su se i na različite načine podržavaju one kojima je pomoć u ovom trenutku i više nego potrebna – građane i građanke Ukrajine.

Većinu ovih akcija i sami možete podržati, a kako i na koji način pogledajte OVDE.

Izvor i fotografija: Katalist

Objavljeno: 23. februara 2023. godine

Trag fondacija donosi publikaciju o prikupljanju sredstava u zajednici: A ŠTA AKO MOŽE?

Ova zbirka priča posvećena je svakome ko je poželeo da učini društvo ili svoj kraj boljim i iskreno se zapitao da li je to uopšte moguće. Nastala je kao optimistična i smela replika svim kolebanjima, strepnjama i sumnjama da je zapravo izvodljivo dugoročno, stabilno i nezavisno raditi za opšte dobro.

Publikaciju čini deset priča organizacija civilnog društva, koje dokazuju ne samo da jeste moguće, već i da postoji mnogo načina da to postignete.

Digitalno izdanje publikacije možete preuzeti OVDE.

Izvor: Trag fondacija

Objavljeno: 07.02.2022. godine

Svake godine UNHCR traži osobu ili organizaciju sa izuzetnom posvećenošću u pružanju podrške ljudima koji su izbeglice, interno raseljena lica ili osobe bez državljanstva. Ta osoba ili grupa osvaja UNHCR-ovu Nansenovu nagradu za izbeglice. Ove godine period otvoren za nominacije trajaće do ponoći 20. februara 2022. godine.

Nominujte OVDE  inspirativnog pojedinca ili grupu koja čini razliku.

Sve najnovije vesti iz civilnog sektora u vašem inboksu! Prijavite se na naš bilten i budite obavešteni o najvažnijim dešavanjima.

Pančevo, 29. decembar 2021. godine

Udruženje građana Kareja predstavlja VEDETU monodramu o političkoj korupciji. Po noveli „Oči u oči sa političkom korupcijom“ i „Kako je jedna ceduljica srušila MUP“ Siniše Jankovića, koje je podržala Fondacija za otvoreno društvo. U ulozi Vedete Jelena Simić, režija Uroš Novović.

Monodrama VEDETA je dostupna ovde.

Od kraja juna 2020. godine, nezadovoljna stanjem u Opštoj bolnici u Novom Pazaru, grupa građana je protestovala svakog radnog dana tražeći smenu cele uprave te ustanove, a pre svih tadašnjeg vršioca dužnosti direktora Meha Mahmutovića.

Na protestima se okupljao različit broj građana, a među njima je i oko 30 najupornijih, koji su duvajući u pištaljke ispred bolnice na sat vremena iskazivali svoje nezadovoljstvo načinom na koji se su institucije odgovorile na letnji talas epidemije korona virusa u tom gradu.

„Sistem zdravstva u Novom Pazaru je u opštem rasulu, građani kupuju lekove, na preglede čekaju satima, zamislite kako je tek našim starijim sugrađanima, penzionerima”, govorio je tada Aladin Paučinac, jedan od učesnika protesta i osnivača Inicijative slobodnih gradjana (ISG) koja će formalno nastati na krilima ovog spontanog iskazivanja nezadovoljstva načinom borbe protiv COVID 19 ali i opštim stanjem u novopazarskom zdravstvu.

Od početka pandemija, u celoj Srbiji se borba protiv COVID-19 odvijala na konfuzan i netransparentan način. Sve protivpandemijske mere koje su tada donošene nisu uvek mogle da se se obrazlože interesom javnog zdravlja, već u političkih elita i neformalnih centara moći bliskih njima. Najbolji dokaz za to je raspisivanje izbora na svim nivoima prošle godine i ukidanje mera kako bi se realizovale  predizborne i izborne aktivnosti. Upravo su te aktivnosti dovele do kolapsa zdravstvenog sistema u Novom Pazaru u periodu jun – avgust 2020.god.

Za sve to vreme rukovodioci OB Novi Pazar su prikrivali prave razmere zdravstvene krize i vukli su poteze koji su imali za cilj da stanje predstave kao redovno, te da  su oni u stanju da se izbore sa epidemijom u Novom Pazaru.

Iz tih razloga u početku nisu tražili eksternu pomoć, odbijajući ponude za pomoć koje su dolazile od strane građana I dijaspore. Takvo njihovo ponašanje je još više pogoršalo inače veoma tešku situaciju.

Međutim, svakodnevne dženaze i sahrane u Novom Pazaru su totalno razgolitile probleme. Ne želeći da više trpe laži i nastojanje da građane pretvore u slepe poslušnike, 30. juna 2020. članovi Inicijative slobodnih građana su se okupili ispred zgrade uprave OB Novi Pazar prilikom posete članova Vlade Republike Srbije kako bi izrazili svoj protest zbog načina kako se zbrinjavaju kovid pozitivni pacijenti u Novom Pazaru. Sasvim spontano, pre svega zbog ponašanja premijerke, prisutnih ministara Vlade Srbije i uprave, protesti su se odvijalii u veoma usijanoj atmosferi. Snimci obraćanja predsednice Vlade Republike Srbije u kojima okupljene građane naziva političkim aktivistima obišli su celu Srbiju i još jednom ilustrovali prirodu ovog režima koji nije u stanju da se suoči sa kritikom, a neodgovornost pravda bahatošću i verbalnim nasiljem. U hajku na aktiviste uključili su se i pojedini režimski mediji.

U Incijativi slobodnih građana proteste od 30. juna ocenjuju kao revolucionarne jer su otvorili novo poglavlje u javnom životu Novog Pazara. Zaključuju da nakon njih u Novom Pazaru više nema nedodoirljivih ma ko oni bili. Dr Lejla Ćeranić je više puta u različitim intervjuima rekla da se tada u Novom Pazaru desila revolucija i da je uistinu to istorijski datum za Novi Pazar.

Okupljanja i konstantni protesti  su nastavljeni sa zahetvima za smenu i odgovornost direktora Oopšte bolnice Novi Pazar Meha Mahmutovića i sekretara Ministarstva zdravlja Mirsada Đerleka koji je pre dolaska na ovu funkciju obavljao funkciju koordinatora bolnice u ovom gradu. Jedna od posledica višemesesečnih pritisaka građana jeste i podnošenje tužbi za povredu časti i ugleda od strane direktora bolnice Meha Mahmutovića, protiv aktivista Inicijative Aladina Paučinca i Almira Vrujčanina. Tako se i Novi Pazar upisao u neslavnu evidenciju tzv SLAPP postupaka (strategic litigation against public participation) za isključivanje javnosti koji su u Srbiji u porastu, ne samo protiv aktivista, već i slobodnih i profesionalnih medija, a pokreću ih različiti formalni i neformalni centri moći i njima bliska pravna i fizička lica. Zajedničko za sve ovakve postupke jeste da su sredstvo pritiska kako se određene informacije ne bi plasirale u javnom prostoru, a samim tim i bile nedostupne zainteresovanim građanima.

Kolaps zdravstvenog sistema u Novom Pazaru posledica je višedecenijskih nagomilanih problema u Novom Pazaru i Sandžaku uopšte. Pojava globalne pandemije je konačno ogolila nedostatak političke odgovornosti, nekompetentnog stranačkog zapošljavanja, korupcije i nepotizma. Svi ovi problemi uspešno su gurani po tepih uz sversdnu podršku repubičkih vlasti, kako bi se održavao privid političke i međuetničke stabilnosti u ovom delu Srbije.  Tek sa pandemijom, građani su postali svesni koliko je državni i lokalni sistem neefikasan, neprofesionalan i podložan uplivu politike. Ta spoznaja je, na žalost, plaćena ljudskim životima.

Na temelju spontanog građanskog okupljanja i aktivizma, Inicijativa slobodnih građana registrovana je početkom 2021. godine kao udruženje građana sa misijom da utiče na strukturalne promene u Sandžaku u pravcu razvoja demokratije, vladavine prava i zaustavljanja migracija iz Sandžaka. Kao takva, Inicijativa slobodnih građana  jedna je od retkih autentičnih uspešnih priča neformalnog građanskog aktivizma koji se transformiše u sistemsko i održivo delovanje.

Incijativa slobodnih građana trenutno sprovodi dva projekta koji se tiču utvrđivanja uzroka problema lošeg funkcionisanja novopazarskog zdravstva. Projekte finansiraju švajcarska razvojna agencija SDC i USAID preko Građanskih inicijativa, odnosno Beogradske otvorene škole.
Svojim projektima i aktivnostima, Inicijativa nastoji da ostvari bolje i pravednije društvo, bez diskriminacije i sa jednakim šansama za sve, uz poseban fokus na borbu protiv nezasluženih privilegija koje su institucionalizovane i nasledne.

„Nas osamnaest smo kao jedna“, reči su kojima započinje svoju priču Radica Babić, predsednica „Etno udruženja Korman” iz sela Korman pored Aleksinca. U razgovoru sa njom, ali i Slobodankom Pavković, članicom udruženja „Super žene” iz mesta Tešice, i Snežanom Živadinović, predsednicom udruženja „Društvo za razvoj kreativnosti” iz Aleksinca, dobijamo dragocenu sliku o razvojnim potencijalima udruživanja žena na selu. Ova priča je posvećena njihovim naporima da svoje sredine učine mestima za život u kojima će žene imati mogućnost da budu ekonomski nezavisne i da aktivno učestvuju u društvenom životu zajednice.

Prepoznajući potrebu za udruživanjem, kao preduslovom osnaživanja žena u ruralnim područjima, „Društvo za razvoj kreativnosti“ je 2014. godine pružilo stručnu i administrativnu podršku osnivanju tri udruženja. „Problem je bio evidentan – iako su vrlo aktivne, žena u društvenom životu naših zajednica nije bilo“, definisala nam je konkretan problem Snežana koja je dvadeset godina aktivna u ovoj organizaciji. Iako vrlo aktivne u kreiranju života zajednice, žene gotovo da uopšte nisu bile prisutne u organizaciji njenog života, kao na primer u procesima donošenja odluka.

Udruženja imaju raznovrsnu strukturu članica. Dok u Tešici primat imaju preduzetnice, u Kormanu se većina članica bavi poljoprivredom i stočarstvom i više je žena mlađeg uzrasta. Oba udruženja poseban akcenat u svojim poduhvatima i aktivnostima stavljaju na uključivanje mladih i dece. Kako razumeju da se održivi razvoj odvija uključivanjem svih članova zajednice, mlade i decu uključuju u radionice tradicionalnih zanata, kao i u aktivnosti kulturno-umetničkog društva. I Slobodanka i Radica nam ovu različitost opisuju istim rečima: „Jače smo zajedno.“ Posebno ističu da je upoznavanje dece i mladih sa bogatim kulturnim nasleđem njihove zajednice preduslov za motivaciju da sredine u kojima žive oblikuju prema sebi i sopstvenim potrebama. „Tako će, nadamo se, mladi manje napuštati ove krajeve“, kažu naše sagovornice.Početne aktivnosti za cilj su imale promociju znanja, veština i tradicija koje žensko stanovništvo prepoznaje kao važan doprinos svojim zajednicama. Ideja koja je stajala iza ovakvog početka bila je veća vidljivost postojećih doprinosa žena društvenom, ekonomskom i kulturnom životu zajednice. To je značilo da se promovišu aktivnosti očuvanja kulturnog nasleđa kojima su žene uglavnom posvećene, a tiču se gastronomske istorije i pripovedačkih tradicija ovih zajednica. Ovo je od posebne važnosti, jer je u geografskom smislu reč o sredini koja je vrlo specifična. Aleksinac predstavlja izrazito razuđenu opštinu, sa dve trećine stanovništva koje živi u čak sedamdeset sela u njegovoj okolini. Uzimajući u obzir različitosti kojom se ovakva sredina odlikuje, pristup „odozdo nagore“ u razvojnim aktivnostima predstavlja standard.

Nakon inicijalnog povezivanja, sledeći metodološki korak u razvoju udruženja bila je edukacija na teme koje su članice same artikulisale. Kao najvažnija, izdvojila se tema porodičnog nasilja. „Žene su u našem kraju zapostavljene“, navela nam je Radica, a Slobodanka se nadovezuje da su efekti ovih edukacija bili momentalno vidljivi. Prema Snežaninim rečima, neke bračne zajednice nisu opstale nakon ovih procesa, a broj prijava porodičnog nasilja se povećao. Naše sagovornice izuzetno važnim rezultatima smatraju osnivanje živog društvenog dijaloga van specijalno organizovanih događaja na temu položaja žena u porodičnim zajednicama, što dodatno doprinosi generalnom unapređenju razumevanja ovog pitanja svih članova zajednice.

Ono što je započelo kao zajednički nastupi na lokalnim manifestacijama tradicionalnih zanata i hrane, danas je osnova uspešnih preduzetničkih poduhvata ovih udruženja. Kormansko udruženje je osnovalo Etno kuću Pavlićević koja ima vibrantni program tokom cele godine. Od pesničkih večeri do turističke ponude, kuća je primer uspešnog modela očuvanja i promocije kulturnog nasleđa kao važne grane kreativne industrije. Na primer, u ovom projektu žene imaju uloge autorki svakog segmenta programa: producentkinja, organizatorki, kustoskinja i vodiča za programske aktivnosti kuće.

Tešičanke su, s druge strane, osnovale svoju manifestaciju – „Červišijadu“, kroz koju promovišu kulturu i tradicionalnu kuhinju lokalnog podneblja. Iako sama po sebi dragocena, kako nam je Slobodanka objasnila, manifestacija ima i zagovaračku i edukativnu svrhu. „Nama je cilj da okupimo meštane koji na tribinu možda i ne bi došli, da imamo priliku da pričamo o njihovim važnim temama, a i onim koje su možda tabu, ali su za nas od velike važnosti.“ Da ovakav pristup daje dobre rezultate govori nam činjenica da su Tešičanke predavanja o porodičnom nasilju i zdravlju žena realizovale u više od šest okolnih sela, time značajno doprinoseći decentralizaciji ovih razvojnih napora. „Autorski projekti udruženja su nam važno merilo uspeha, jer istinski verujemo da je razvoj po meri čoveka jedini pravi put“, nadovezala se Snežana na temu decentralizovanog razvoja koji ova udruženja uspešno realizuju. Okupljene oko socijalnih tema i komplementarnih veština i znanja, članice udruženja odvažile su se da se otisnu u zajedničke preduzetničke poduhvate. Oba udruženja su prošla edukaciju o preradi voća i povrća u saradnji sa slovenačkim partnerima. Kormansko udruženje uveliko realizuje izvoz ajvara i zimnice na nemačko tržište, sa potražnjom koja prevazilazi njihove trenutne kapacitete. Nemali broj žena se prvi put zapošljava, i to u lokalnim poljoprivrednim kompanijama.

Unapređenje njihovog ekonomskog statusa menja socijalnu, ali i kulturološku sliku njihovih zajednica. Prema Snežaninim rečima, uzbudljivo je biti svedok promena u stilu života svih građana u slučajevima kada njihove meštanke same kreiraju svoj put. Osnažene ekonomskom nezavisnošću i udruživanjem, ove žene se odvažuju da preuzimaju još aktivniju ulogu u donošenju odluka koje se tiču svih aspekata njihovih života.

Značaj puta koji ova udruženja i žene iz ovog kraja trasiraju za sve svoje sugrađanke, najbolje se može videti u okvirima koji se najteže diverzifikuju – procesima donošenja odluka. Na samom početku, Snežana je primetila kako na sastancima razvoja lokalnih akcionih planova za poljoprivredu – nema žena. Ova pojava dobro se uklapala sa kompletno muškim članstvom Saveta mesnih zajednica. Danas su u tri sela upravo žene predsednice Saveta, čime predstavljaju nezamenljivi glas gotovo polovine lokalnog stanovništva. Praksa naših sagovornica nam potvrđuje da do sopstvenog parčeta neba u svojim sredinama, kako kaže Snežana, žene dalekosežnije i brže dolaze zajedno.

]]> https://rc.gradjanske.org/ljudi-koji-menjaju-srbiju-na-bolje/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=ljudi-koji-menjaju-srbiju-na-bolje Wed, 31 Mar 2021 12:49:47 +0000 https://rc.gradjanske.org/?p=28526

Situacija nije sjajna, čak je i jako daleko od nje. Ali neke stvari su pokrenute i ne mogu više da stanu. Neke žene i muškarci su rešili da nema više ćutanja, a mi vam predstavljamo pedesetoro njih koji se svakog dana bore protiv diskriminacije i posvećuju svoj rad edukovanju sredine.

Ono što je zajedničko za sve ove ljude je hrabrost i to je ono što svi moramo da naučimo od njih.

U narednim redovima pohvalićemo i slavićemo neke javne ličnosti i neke manje poznate ljude široj publici. Neke koji rade skoro u ilegali, neke državne službenike ili neke super cool korporacije kao što je Converse koji su u prethodnim danima stali iza jednog murala u Beogradu koji upravo za temu ima ravnopravnost i rodno senzitivni jezik.

Vuk Adžić, LGBTQ aktivista i prvi trans momak kršten u pravoslavnoj crkvi uz blagoslov Mitropolije crnogorsko primorske.

Minja Bogavac poznata mlada spisateljica koja se bavi društveno-angažovanim pozorištem, feminsitičkim aktivizmom i kulturom. Bila je i upravnica Šabačkog pozorišta ali odmah je smenjena čim je SNS došao na vlast u ovom gradu.

Minja Bogavac

Foto: Mitar Mitrović / Noizz.rs

Višnja Baćanović sociološkinja. Sa svojim koleginicama iz Geneder Knowledge Hub trudi da uvodi rodnu perspektivu u javne, organizacijske i korporativne politike, programe i projekte.

Milena Vasić, pravnica i aktivistkinja sa posebnim osvrtom na temu ženskih i LGBT prava. Članica je upravnog odbora Fondacije Marije Lukić koja se bavi zaštitom žena od seksualnog zostavljanja.

Jelena Višnjić, dr studije roda, osnivačica i urednica festivala feminističke kulture i akcije – BeFem koji je postao prepoznato mesto na kom se stvaraju centri nove ženske snage.

Zoe Gudović, aktivistkinja i osnivačica Act Women, feminističke pozorišne grupe koja je počela 2003. kao i aktivističke grupe Queer Beograd i voditeljka emisije Ženergija na online radio stanici Radio Aparat, kroz koju su prošle sve viđeniji aktivisti i borci za pravdu danas.

Jana Danilović

Foto: Promo/Converse

Jana Danilović, umetnica čiji murali krase Beograd. Od skoro, njen mural je deo Converse City Forests projekta i na taj način je progovorila na temu jednakosti među polovima kao i popularizacije rodno senzitivnog jezika.

Daša Duhaček je profesorka na Fakultetu političkih nauka (u penziji) i jedna je od osnivačica Centra za ženske studije u Beogradu, nevladine organizacije iz Beograda koja se bavi promocijom alternativnog obrazovanja iz oblasti ženskih studija.

Miroslav Lj. Đorđević – svetski priznat stručnjak u oblasti urologije i posebno urogenitalne hirurgije, odnosno promene pola. Jedini doktor u Srbiji koji radi na operacijama fizičke tranzicije trans ljudi.

Biljana Zlatanović, sa svojim blogom Klitmit propagira jednakost polova kao jedinu alternativu i feminizam.

Brana Antović je influenserka i modna blogerka, koja koristi svoje kanale da progovori i o bitnim temama koj se tiču svih nas.

ZaDrugarica, kulturno-edukativni kolektiv koji nastoji da afirmiše aktivizam, alternativnu i angažovanu kulturu i žensko i socijalno preduzetništvo u Nišu i regionu.

Iva Ilinčić, mlada, talentovana i hrabra glumica koja je rešila da ne ćuti i optužila svog profesora Miroslava Aleksića za silovanje.

Ifemin, odeljak na portalu Iserbia.rs koji se isključivo bavi feminističkom problematikom, ženskim stvaralaštvom i aktivizmom.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije kojoj je 2020. godine krenuo drugi mandat na ovoj funkciji.

Marijana Kašić je blogerka koja stoji iza profila @bloginja.marijana na kom ruši tabue, otvoreno priča o seksu i intimnim odnosima.

Nikolina Kovačević, rođena je kao dečak Njegoš, a danas o svojoj transformaciji i transrodnosti govori sa ponosom jer je to nešto što joj je olakšalo život i vratilo veru da ipak postoji način da budeš srećan.

Lana Kovačević putem društvenih mreža bavi se osnaživanjem i pružanjem podrške svim ljudima koji boluju od depresije zbog koje osim samoubistva ne vide drugi izlaz.

Marija Lukić

Foto: Oliver Bunić / Noizz.rs

Marija Lukić iz Brusa, žrtva seksualnog nasilja bivšeg predsednika opštine Milutina Jeličića Jutke, zbog čije tužbe je on danas na odsluženju kazne. Registrovala je i svoju fondaciju koja će se pre svega baviti zaštitom žena od seksualnog zlostavljanja.

LiceUlice, jedinstveni časopis i organizacija koja podržava marginalizovane grupe i ima za cilj njihovu veću socijalnu i ekonomsku uključenost. Kako kaže njihov slogan – Kupujući Liceulice pomažete mnogima, čitajući Liceulice pomažete sebi!

Jelena Lalatović, aktivistkinja, članica Ženske Solidarnosti feminističkog kolektiva čiji je cilj osnaživanje žena kroz edukaciju i skretanje pažnje na sistemske i strukturne probleme sa kojima se različite žene susreću u svom svakodnevnom životu. Autorka je emisije Ozbiljne Priče na online radiju Radio Aparat.

Liceulice

Foto: Privatna arhiva

Irina Ljubić, dipl. istoričarka umetnosti i master menadžmenta u kulturi. U saradnji sa svojim sjajnim timom, vodi Fondaciju Jelenu Šantić sa kojom sprovodi niz različitih programa za promociju interkulturanosti i doprinosa kulture u lokalnom razvoju.

Ivana Mastilović Jasnić novinarka Blica, otkrila je priču o Mariji Lukić i zlostavljaču Jutki, nakon čega su je kontaktirale mlade glumice Milena Radulović i Iva Ilinčić da bi ispričale svoju priču. Dobitnica je nagrade Befema Bring The Noize za 2001.

Milan Marić je jedan od najuspešnijih mladih glumaca u svetu filma i pozorišta, ali i jedan od retkih koji prkosi sistemu svojim stavovima zbog čega je često na meti onih koji ne razmišljaju kao on.

Zorica Mršević, profesorka, pravnica, istraživačica i aktivistkinja za ljudska prava i autorka više od 20 knjiga i oko 300 istraživanja i tekstova na temu rodne ravnopravnosti, fenomenologije nasilja, ljudskih prava marginalizovanih grupa odnosno iz oblasti prava.

Goran Miletić Direktor za Evropu Civil Rights Defenders i jedan od ljudi koji se trudi da svake godine u Beogradu bude održan Pride.

Lazara Marinković novinarka i foto reporterka, koja bez pardona i zadrške izveštava i pravi priče o problemima diskriminisanih ljudi.

Jelena Milićević, grafičarka koja je prvo preko instagrama došla do većeg broja ljudi a onda i na izložbama. Njeni grafici su praćeni uvek porukama koje su tu da nas dobro zamisle.

Tatjana Nikolić, inicjatorka projekta Rok Kamp za Devojčice, projekat koji se suprotstavlja stavu da je “rokenrol muška stvar” ali i kao vrlo konkretna podrška budućim rokerkama.

Sanja Nikolin, ispred Ženske platforme za razvoj Srbije sa kojom se bori za veće preduzetništvu žena, veće ulaganje u rodnu ravnopravnost, kao i kulturu ravnopravnosti

Inicijativa Ne davimo Beograd je jedan od retkih pokreta na političkoj sceni koji otvoreno priznaje i podržava različitosti i zalaže se za polnu jednakosti.

Ne davimo Beograd

Foto: Uroš Arsić / Noizz.rs

Sanja Pavlović, zajedno sa koleginicama iz nevladine organizacije Autonomni Ženski centar se trudi da pruži podršku ženama žrtvama nasilja kroz konsultacije i grupe samopomoći kao i zagovaranje za delotvornije borbu države protiv nasilja nad ženama

Radmila Petrović, mlada pesnikinja koja je zatalasala javnost svojom zbirkom pesama Moja mama zna šta se dešava u gradovima, kao i javnim izvodjnjem nekih pesama u TV emisiji 24 minuta.

Iva Parađanin, novinarka i istoričarka umetnosti koja stoji iza podkasta Tampon zona u kojem se otvoreno i glasno govori o stvarima vezanim za ženska prava, zdravlje žena, žensko telo i ženski um.

Ksenija Pantelić je ilustratorka i grafičarka iz Beograda koja svojim radovima počinje priču na intimnom nivou koja se na krjau ipak odnosi na globalne probleme

Pretty Loud, prvi romski ženski hip hop bend u svetu. Devojke iz Beograda i Niša u svojim pesmama progovaraju o važnim temama za romsku zajednicu, kao što su ugovoreni maloletnički brakovi, zlostavljanje kao i važnost školovanja.

Pretty Loud bend

Foto: RAS/Zoran Ilić / Noizz.rs

Nikolina Pavićević se nalazi iza instagram profila @kriticki koji prati preko 30000 ljudi a na kom se bavi temama poput odnosa javnosti prema žrtvama silovanja, stigme oko pobačaja, prava manjina, mizoginije, seksizma u medijima…

Dragana Perković Martin se našla u Nasinom timu stručnjaka gde je bila među onima koji su bili zaduženi za radarske sisteme. Time je postala inspiracija mnogima sa ovih prostora a i dokazala da čak ni nebo nije granica.

Radio Aparat, online radio stanica iz Beograda, nezavisni medij koji daje prostor raznim platformama koje promovišu žensko stvaralaštvo, različitosti, društvene organizacije kao i umetničke pravce koji se ne mogu čuti na drugim radio stanicama.

Marija Ratković je publicistkinja, teoretičarka i aktivistkinja. Srčana i bez dlake na jeziku, uvek je spremna da odbrani svoj stav i stane na pravu stranu.

Milena Radulović, talentovana mlada glumica koja je prva u javnost istupila i ispričala o javnosti o zlostavljanju učitelja glume Miroslava Aleksića.

Irena Ristić, profesorka na FDU-u koja se među prvima oglasila sa ovog fakulteta i stala na stranu zlostavljanih glumica, a i podstakla je studente da prijave sve oblike zlostavljanja.

Novinarka Blica i glumice Iva Ilinčić i Milena Radulović

Foto: RAS Milan Ilić Dejan Živančević / Noizz.rs

Milana Rikanović je od 2016. na poziciji direktorke Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women). Za preko 18 godina iskustva Milana je vodila programe u oblasti rodne ravnopravnosti, socijalne inkluzije, životne sredine i ljudske bezbednosti.

Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće, sistema podrške za žene koje su žrtve različitih oblika nasilja.

Aleksandar Sič je je LGBT aktivista, fizioterapeut, fitnes trener, model i student medicine koji otvoreno priča o problemima svakodnevnog života trans osobe u Srbiji kao što su zapolsenje I svakodnevni zivot.

Sajsi Mc, iliti Ivana Rašić, hip hoperka koja sa ponosom nosi titulu gej ikone i svojim pesmama, nastupima i izjava postaje glasnogovrnica marginalizovanih grupacija.

Miloš Timotijević, glumac i dobitnik nagrade Duga koja se dodeljuje za borbu protiv homofobije i transfobije. Miloša su sačekale burne reakcije javnosti nakon uloge homoseksualca u seriji Južni Vetar.

Maja Ciganović, predsednica Udruženja građana Centar za afirmaciju žena u sportu usportu iz Novog Sada, kokreatorka i koordinatorka kampanje „Zdravo buduća sportistkinjo“ i jedna od 16 žena iz čitavog sveta koje su 2018. godine učestvovale u U.S.Department of State Global Sports Mentoring Program – Empower women through sports.

Vukosava Crnjanski je osnivačica i direktorka Crte. Već 20 godina je u političkom životu Srbije. Najveći deo njenog rada fokusiran je na podršku slobodnom i nezavisnom novinarstvu. Pokrenula je inicijativu Inspiring Girls Srbija koja je deo globalne kampanje Inspiring Girls koja nastoji da inspiriše devojčice da teže ostvarenju svojih životnih izbora.

Ako ste brojali koliko smo ljudi pomenuli onda ste došli do broja 49, što se ne poklapa sa naslovom ovog teksta, ali to 50. mesto je ostavljeno za vas koji čitate. Svi ovi ljudi sa liste moraju da vas inspirišu, da prihvatite i podržite, i da budete bolji ljudi. A mi verujemo da hoćete!

• Izvor: Noizz.rs

Cilj ove posete, koju je organizovalo udruženje Građanske inicijative, je da mladi steknu svoja prva iskustva u volontiranju i počnu da razmišljaju o načinima na koje mogu da doprinesu zajednici u kojoj žive. Nakon što „proizvedu“ određenu količinu ajvara, on će biti prosleđen socijalno ugroženim porodicama iz Lebana, u saradnji sa Centrom za socijalni rad.

Iako je bilo i onih koji su ranije volontirali i onih kojima je ovo prvi put, svi su se složili u tome da je sjajno iskustvo učestvovati u nečemu što drugome može pomoći bilo na koji način,  a pritom nešto i naučiti. Pored toga, oduševljeni su činjenicom da u svojoj opštini imaju preduzeće jedinstveno u celoj zemlji po načinu funkcionisanja i odabiru radnika i ponosni su na to.

„Radanska ruža“ zimnicu izrađuje ručno, na tradicionalan način, bez upotrebe konzervansa i drugih dodataka. Ovo socijalno preduzeće zapošljava žene koje su dugo bile bez posla – žene iz ruralnih područja, žene sa invaliditetom, samohrane majke, žene starije od 55 godina i tako obezbeđuje posao za preko 30 žena u opštini Lebane.

„Baš te žene nas uvek guraju da prevazilazimo sve probleme poslovanju, da konstantno napredujemo i uvodimo nove stvari u proizvodnju. Kod nas su neke žene prvi put dobile platu u 50-oj godini, bilo je i onih koje su u tim godinama prvi put kod nas proslavile rođendan sa tortom. Imamo i mlade žene, samohrane majke, čija je egzistencija dovedena u pitanje i kojima je u ovako maloj sredini rad kod nas bilo jedino rešenje, s obzirom na to da je radno vreme klizno i mogu se prilagoditi obavezama koje imaju sa decom. Kod nas rade žene koje dolaze iz kuće i uglavnom jedino što znaju da rade je da budu domaćice. I to je naša prednost, jer sve radimo ručno, kao kod kuće“, kaže Slobodanka Pavlović, predsednica Udruženja žena „Ruža“, iz kog je nastalo preduzeće „Radanska ruža“.

Kako kaže direktor preduzeća Predrag Stošić, jedinstveni su i po tome što nemaju normu za radnike, da oni sami biraju tempo kojim će da rade i uvek proizvedu dogovorenu količinu zimnice. Najbitnije je, kaže on, da dolaze i odlaze sa posla sa osmehom.

„Ovo preduzeće je njihovo preduzeće, ovde se stalno čuju muzika i pesma, mi jedemo uvek svi zajedno i svi isto, za istim stolom. i to i jeste poenta cele priče – da se žene socijalizuju, da se ekonomski osamostale, da su socijalno aktivne i da imaju osmeh“, priča direktor i dodaje da u preduzeću rade i muškarci, iako ih ima u manjem broju.

Jučerašnja poseta oranizovana je u dve grupe, uz poštovanje svih epidemioloških i sanitarnih mera koje zahteva proizvodnja hrane u doba pandemije.

Ovo je prva u nizu akcija sa mladima iz Lebana, koja treba kod njih da podstakne građanski aktivizam, da uvide na koji sve način samostalno, ili uz nečiju pomoć, mogu da se uključe u rešavanje određenih problema u svojoj opštini.

Akcije se organizuju u okviru projekta „Jačanje lokalnih glasova za pravičan razvoj“, koji se na teritoriji Srbije sprovodi u Vranju, Bujanovcu i Lebanu, sa ciljem da osigura bolju dostupnost socijalnih usluga građanima, uključujući i manjinske zajednice i bolje uslove za život mladih na lokalnom nivou.

Do tada, nastavljamo da osnažujemo mlade ljude da otkriju svoje moći i postanu super heroji i heroine svog života i našeg društva.

A godina iza nas upravo nam je to dokazala. Bila je izazovna, ali i izuzetno važna za sve nas jer nam je pokazala da imamo super moć i puno heroja i heorina oko nas.
Vanredno stanje u CENTRU E8 obeležio je i niz online radionice za mlade na kojima su se obrađivale razne teme – od prevencije nasilja do mentalnog zdravlja koje se pokazalo kao neophodno za mlade. Podcast MLADOST počeo je sa emitovanjem tokom zabrane kretanja, a MAN konferencija je prošle godine organizovana 10. put – proslavili smo jubilej, bez publike uživo, ali je zato konferencija trajala 24h. Emitovali smo 24h programa na temu rodno zasnovanog nasilja i toksičnog maskuliniteta sa preko 50 učesnika i učesnica iz celog sveta. Uložili smo napore u prevenciju nasilnog ekstremizma među mladima, a ponovo je aktuelna i kampanja o pozitivnom očinstvu SuperTATA. Pokrenuli smo i započeli važano putovanje koji se zove Future4Youth i koje ima za cilj uvođenje programa prevencije rodno zasnovanog nasilja i promociji zdravih životnih stilova u škole. Dekonstrukcija lažnih vest i toksičnih narativa, kao i edukacija mladih o medijskoj i informacionoj pismenosti našla se u fokusu našeg rada – kao odgovor na stanje u društvu.

Stigli smo na Dorćol. Preciznije u Dorćol Platz. Epicenar dobre i kreativne enerije. Dorćol Platz je multidiscipliarna art komuna otvorena za sve kreativne ljude, mesto susreta svih koji se zalažu za kulturne i društvene promene. Dakle, tu smo. Svratite.

Prethodnih godinu dana u CENTRU E8 definitivno su obeležili ljudi. Energija i motivacija koju u svom radu imaju moje kolege i koleginice – Jana Šarić, Bojana Rosić i Jovan Bulat. REFLEKTOR TEATAR je ponovo na sceni, i to u punom sjaju i sa novim direktorom Markom Panajotovićem. Naša zajednica se proširila – osnovali smo mediji za mlade ZOOMER koji zoomerski vodi i uređuje Tamara Urošević. I tu nije kraj, tu je i 34 sjajnih glumaca i glumica, 18 trenera i trenerica, kao i preko 20 volontera i volonterki u ZOOMER ekipi bez kojih zaista zaista ništa ne bismo uspeli.

Na samom početki vanrednog stanja smo shvatili da će se kriza i mere najviše odraziti na mlade i njihovo obrazovanje, kao i da će im neki servisi podrške možda biti nedostupni s obzirom na epidemiološke mere koje su stupile na snagu. Zato smo se potrudili da olakšamo celokupnu situaciju mladima, ponudimo im sadržaje koji će biti korisni za njih u svim situacijama, vanrednim ili redovnim i pokušamo da pošaljemo poruku da sigurni prostori za razgovor i učenje od vršnjaka i dalje postoje, samo su se preselili u online prostore. Svakog ponedeljka, srede i petka, zajedno sa policijskim časom, počinjale su i online radionice Programa Y, na kojima smo se bavili izražavanjem osećanja, odlukama o budućnosti, konceptom seksualnih i reproduktivnih prava, ali i zdravljem, prevencijom bolesti zavisnosti i dekonstrukcijom rodnih uloga. Sve je to stalo u 23 sprovedene online radionice, sa preko 400 mladih ljudi koje smo sreli prvi put, a neki od njih su nam se javljali i sa daleke Malte ili Slovačke, u želji da razgovaraju, uče i podele svoje brige sa nama.

Ovakva vrsta rada za nas nije bila nimalo ograničavajuća – uspeli smo da razvijemo odnos poverenja i poštovanja sa svim polaznicima i polaznicama, kao i da uspostavimo odličnu dinamiku u svakoj grupi vršnjaka koju smo okupili. Zajedničkim trudom, radom i entuzijazmom smo dva puna meseca prolazili kroz radionice i naučili svašta, pre svega da su solidarnost i obrazovanje najvažniji alati u krizi.

Do narednih online ili offline radionica, download-ujte svoj Y priručnik, i smislite način kako može da vam pomogne u radu, ali i životu.
U želji da pokažemo da smo uvek tu za našu porodicu, prijatelje, partnere i saveznike, 2. aprila 2020. pokrenuli smo podcast Mladost. Naš podcast je zamišljen tako da ponudi edukativne, korisne i zabavne sadržaje svojim slušateljkama i slušaocima, kao i da bude jedan od alata za prevazilaženje krize. Razgovarajući sa različitim gošćama i gostima, mladim herojima i heroinama, koji I u redovnim I u vanrednim okolnostima rade neverovatne stvari za društvo i zajednicu, voditeljke Jana Šarić i Tamara Urošević pokušale su (i dalje pokušavaju) da adresiraju različite izazove sa kojima se mladi suočavaju i u standardnom kontekstu, a koji naročito dolaze do izražaja u situacijama krize. Izgleda da su u tome uspele, s obzirom na to da su snimljene dve sezone podcasta u kojem su otkrivale razne super heroje i super heroine mladosti – od lekara iz crvenih zona covid bolnica, preko umetnika, muzičara, naučnika i naučnica, sve do novih zvezdica koje jasno artikulišu svoje potrebe, želje i borbe kroz muziku, ples ili glumu.

Mladost je u 2020. godini bio naše sigurno mesto, ali i sigurno mesto svih naših slušalaca i slušateljki, heroina i heroja sa kojim smo imali priliku da delimo i dobre i loše dane, podsećajući se da mladost nikada nije u krizi, čak i kada nam se tako čini.

Dugogodišnji rad Centra E8 uz podršku CARE International Balkans i regionalnih partnera na temama rodne ravnopravnosti, prevencije rodno zasnovanog nasilja i promocije zdravih životnih stilova proizveo je brojne programe, radionice, obuke za nastavnike, konferencije, ali i jedan regionalni pokret – Budućnost za mlade. Zato smo 17. novembra 2020. odlučili da predstavimo rezultate i vrednosti programa Inicijativa mladića II, ali i da pozovemo sve saborce i saborkinje da se priključe pokretu Budućnost za mlade, prvo dajući svoj potpis podrške Budućnost za mlade deklaraciji.

Pokret Budućnost za mlade je rezultat regionalnih partnerskih napora u borbi za obrazovanje o zdravim životnim stilovima, koje bi trebalo da bude dostupno svakoj mladoj osobi na Balkanu. Pokret Budućnost za mlade treba da okupi glasove roditelja, nastavnika i nastavnica, organizacija civilnog društva, donatora, aktivista i aktivistkinja, ali i svakog zainetersovanog pojedinca i pojedinke, oko zajedničkog cilja – uvođenja obrazovanja o zdravim životnim stilovima u obavezni srednjoškolski kurikulum. Svaka mlada osoba ima pravo na zdrav, informisan i nenasilan život i odrastanje, a dostupno i kvalitetno obrazovanje o zdravim životnim stilovima predstavlja najbolji put ka takvom okruđenju.

U istraživanju koje smo sproveli tokom 2019. godine, 95% ispitanika u Srbiji navelo je da je obrazovanje o zdravim životnim stilovima treba da bude deo formalnog srednjoškolskog obrazovanja, a 96% ispitanika je navelo da je spremno da podrži inicijativu. Tokom konferencije „Future 4Youth – Budućnost za mlade“ imali smo prilike da se upoznamo sa rezultatima istraživanja sprovedenog u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, da čujemo mišljenja stručnjaka i stručnjakinja o benefitima ovakvog pristupa, vidimo kako funkcionišu lokalni klubovi koji učestvuju u neformalnom obrazovanju, ali i da pogledamo u budućnost i osmislimo sledeće korake u formalizaciji obrazovanja o zdravim životnim stilovima.

Centar E8 našao se, još jednom, pred novim izazovom. Ovoga puta, odlučili smo da se bavimo mapiranjem i dekonstrukcijom toksičnih narativa prisutnih u javnom prostoru, usmerenih prema različitim društvenim grupama – manjinama (seksualnim, religijskim, etničkim, političkim), organizacijama civilnog društva, aktivistkinjama i aktivistima, kao i novinarkama i novinarima.

Aktivnosti na projektu EDIT podrazumevaju praćenje različitih društvenih događaja, pisanih izvora, kao i beleženje autentičnih iskustava društvenih grupa koje se najčešće nalaze na udaru Nakon detaljnog dokumentovanja iskustava, koji će biti sakupljeni u studiju slučaja, projekat EDIT kroz različite medijske sadržaje – emisije/vlogove, blogove, podcaste, reportaže i predstave, dekonstruiše najilustrativnije primere toksičnih narativa, i da istraživanjem, edukacijom i medijskom produkcijom kreira pozitivne kontranarative, koji treba da služe kao referenca za buduće delovanje, razgradnju neprijateljske atmosfere i izgradnju demokratičnijeg i bezbednijeg društva.

EDIT nam omogućava da “editujemo” javni i medijski prostor koristeći se transmedia storrytelling metodologijom – specifičnim pristupom koji podrazumeva upotrebu različitih medijskih sadržaja kako bi se ispričala jedna jedinstvena “priča”. Naša “priča” koncipirana je u odnosu na problem koji odlučujemo da mapiramo u datom trenutku, a koji se tiče javnog diskursa i njegove toksičnosti i koji okupira posebnu pažnju javnosti. U prethodnih nekoliko meseci imali smo prilike da produciramo vlogove, blogove, podcaste i reportaže čiji je glavni cilj da informišu, podstaknu na razmišljanje i doprinesu izgradnji pozitivnih kontranarativa koji će konkurisati ovim toksičnim koje smo mapirali. Naša produkcija uključivaće mlade, entuzijastične i pametne ljude koji će se truditi da iz svoje perspektive adresiraju probleme koji nas okružuju. Do sada smo razgovarali o toksičnim narativima usmerenim prema organizacijama civilnog društva, migrantima i izbeglicama u Srbiji, novinarima i novinarkama, LGBT+ zajednici, ali i o malicioznim glasinama i dezinformacijama koje su vezane za rodno zasnovano nasilje u Srbiji.

EDIT serijale možete pratiti na sajtu centra E8, ali i na Zoomer platformi. Međutim, u EDIT projektu možete da učestvujete i vi, jer EDIT ostavlja prostor i za vaša zapažanja. Možete prijaviti primere toksičnog narativa – nešto sa čim ste se susreli u svojoj svakodnevici ili radu, ili nešto što ste primetili u medijima ili javnosti.
Tokom novembra i decembra 2020. godine, Centar E8 organizovao je trodnevne treninge „Vodič za super roditeljstvo 21. veka“ o podeli poslova nege i brige o deci, rodnim ulogama koje se odražavaju na roditeljske uloge i rodnoj ravnopravnosti. Mladi momci i devojke iz Kraljeva, Zaječara i Beograda imali su prilike da učestvuju na radionicama iz Programa Y i Programa T, diskutuju o obrascima ponašanja koje su primetili kod svojih roditelja i u svojoj okolini, ali i da zamisle kako bi to izgledao jedan Super Tata, otac koji je prisutan, posvećen i ravnopravan učesnik u odrastanju deteta. Nakon završenih treninga, učesnice i učesnici su vodili Super Tata kampanju – pronalazili super očeve iz svog okruženja, razgovarali sa njima, pisali tekstove i ilustrovali najvažnije poruke. Tražeći primere Super Tata iz svog okruženja, mladi su pronašli i neke svoje supermoći.

Tokom nekoliko meseci intenzivnog rada na ovim temama, uspeli smo da zainteresujemo srednjoškolce i srednjoškolke da se bave ovim temama, da promovišu pozitivne primere i preispituju neke štetne prakse sa kojima su se susreli. Rezultate kampanje možete ispratiti na sajtu Centra E8, ali i na društvenim mrežama.

Osim Super Tata treninga, možemo da se pohvalimo i serijalom Super Tata – kratkim emisijama sa poznatim očevima koji su delili svoja iskustva o očinstvu, govorili o svojim osećanjima, ljubavi i strahovima, posvećenosti i praksama koje su ih dovele do toga da postanu Super tate. Sa našim Urošem Novovićem razgovarali su očevi sa javne scene, vaši omiljeni reditelji, sportisti, novinari i glumci. Javljali su nam se sa različitih lokacija, nekada iz doma, nekada sa posla a nekad i iz automobila (naravno, parkiranog).

Imali smo čast da ugostimo Ivana Stojiljkovića, Stefana Milenkovića, Miloša Šaranovića, Filipa Čovića i mnoge druge superheroje očinstva. Saznali smo da strah zapravo nije strašan, da se super tate često preispituju, ali da su ljubav i poštovanje dece i partnerke presudni za razvoj super moći na koje su jako ponosni.“

 Vojislav Arsić, izvršni direktor Centra E8

Kroz pet priča na godišnjoj konferenciji Mladih istraživača Srbije povodom Međunardnog dana volontera, osvrnuli smo se na volontiranje u 2020. godini i lekcije koje smo naučili za narednu.

Crveni krst: Prva pomoć u pandemiji
Crveni krst je tokom 2020. godine dosegao oko milion ljudi, kroz tri oblasti u kojima su volonteri bili aktivni. Te oblasti obuhvataju podršku javnom zdravlju i obezbeđivanje vode, sanitacije, higijene, podršku smanjenju socijalno-ekonomskih posledica u lokalnim zajednicama, kao i jačanje kapaciteta samog Crvenog krsta Srbije. Na samom početku kovid krize u Srbiji, Crveni krst je formirao centar za pripreme i odgovor na nesreće, kako bi poboljšao koordinaciju aktivnosti u kriznim situacijama – u kojima je tokom prethodnih godina često bio vidljiv nedostatak organizacionih kapaciteta kada je reč o volontiranju.

“Kao organizacija i kao društvo susreli smo se sa krizom koja se po razmerama ne može porediti ni sa jednom drugom,” objašnjava Branimir Knežević iz Crvenog krsta. “Pored izlaženja u susret osnovnim potrebama ljudi poput odlaska do prodavnice, nismo zaboravili ni na potrebu ljudi da komuniciraju, što je onima kojima je pomoć bila potrebna mnogo značilo u vreme socijalne distance.

Knežević je dodao da je bezbenost volontera bila na prvom mestu i da prilikom organizovanja aktivnosti tokom krize – dobrovoljnog davanja krvi, pripremanja obroka u narodnim kuhinjama i pomoć ljudima sa ograničenim kretanjem, niko od volontera nije bio zaražen.

UNICEF: Mladi za mlade
Za UNICEF, ovo je bila godina inovativnih rešenja. Zajedno sa Mladim istraživačima Srbije, ova organizacija je sprovodila program Volonteri na mreži.

“Onlajn volontiranje je jedan od načina da se mladi aktiviraju, povežu međusobno i da koriste tehnologije koje su njima bliske i dostupne. Omogućili smo mladima koji žele da volontiraju da se povežu sa onima kojima je pomoć bila potrebna. Oko 800 volontera je uključeno i više od 4000 mladih dosegnuto kroz ovaj program. Mladi su se okupljani onlajn i radili korisne i širili informacije o tome kako se zaštititi od virusa, delili savete o tome kako sačuvati mentalno zdravlje,” objasnila je Stanislava Vučković iz UNICEF Srbija.

Ujedno UNICEF je u onlajn sferi sprovodio projekte Upshift i Generation Unlimited, s ciljem da se mladi ljudi animiraju i finansijski podrže da identifikuju ekološke i društvene probleme u svojoj zajednici i rešavaju ih. U UNICEF-u veruju da nije bitna samo sanacija najvidljivijih posledica ove pandemije, već i osvrt na njene dalekosežne posledice po mlade, poput gubitka socijalizacije, školovanja, nedostatak pristupa medicinskim uslugama i slično.

“Diskontinuitet u obrazovanju koji su mladi iskusili zbog krize, može da se premosti time što ćemo pozvati mladi da se uključe u volonterske programe, programe stručnih radnih praksi, kao i u ostale aktivnostu zajednice gde će kroz praktične stvari da usavršavaju i stiču veštine i znanja koje možda nisu uspeli da steknu u školi ove godine”, rekla je Vučković.

NVS: Volontiranje kao građenje proaktivnog stava
Poučen iskustvima iz prethodnih godina, Novosadski volonterski centar se u začetku krize izazvane pandemijom povezao sa Crvenim krstom, gradskim institucijama, kao i omladinskim organizacijama poput OpeNS. Oni su zajednički pružali pomoć – osim usluga usmerenih na ugroženo stanovništvo, volonterii NVS su u susret Međunarodnom danu volontera bili ispomoć i pri pravljenju privremene kovid-19 bolnice u Novom Sadu.

“Upravo ta aktivnost je primer fleksibilnosti u vanrednim situacijama,” primetio je Vojislav Prokosovački iz Novosadskog volonterskog centra. “NVS je formiran kako bi se promovisali pozitivni akspekti volontiranja i uključio što veći broj mladih, i ne samo mladih, ali i da se podigne kvalitet rada sa volonterima i uspostave određeni standardi. Jako je važno volonterima dati aktivnu, participativnu ulogu kako bi se osećali korisno, a ujedno je bitno obratiti pažnju na dve ključne stvari – bezbednost volontera i sticanje znanja kako bismo zajedno gradili aktivno društvo.”

RYCO: Fokus na region
Za neke organizacije, prelazak na onlajn aktivnosti značilo je usporavanje i neretko odlaganje projekata i aktivnosti. Ipak u RYCO-u vide i pozitivnu stranu te situacije – ova godina bila je prilika da urade opsežna istraživanja o potrebama mladih volontera, njihovim očekivanjima i preferencama i na taj oblikuju izuzetno ambicioznu platformu za regionalnu razmenu volontera.

“Platforma će funkcionisati kao centralna informativna baza gde će i volonteri i organizatori volontiranja moći da se registruju i prate, odnosno objavljuju prilike za volontiranje. Ideja je bila da na ovaj način odgovorimo na potrebe i jednih i drugih, ali i da platformu koristimo kao jedan od osnovnih alata koji ćemo koristiti za primociju programa prekograničnog volontiranja”, objasnila je Ines Bulajić iz RYCO, dodavši da su u kreiranje programa uključeni mladi, volonteri, potencijalni volonteri, organizatori volontiranja i donosioci odluka.

Idući korak je razvijanje tri prototipa programa koji će biti predstavljeni u pilot fazi naredne godine. Na osnovu povratnih informacije, biće kreiran finalni program prekograničnog volontiranja.

MIS: Tradicije kroz inovaciju
Za Mlade istraživače Srbije, imperativ u 2020. godini je bio – tradicija kroz inovaciju. Tako je MIS uspeo da održi u akciji nekoliko svojih projekata usmerenih na zaštitu životne sredine, volontiranje i aktivizam mladih – ali kroz fleksibilna rešenja koja su ponekad rezultirala događajima koji su bili čak napredniji i ambiciozniji u odnosu na svoje uobičajene postavke. Velika akcija čišćenja u okviru projekta Šta nam teško je umesto 100 volontera na jednom mestu okupila po 15 volontera u 10 mesta širom Srbije, u sinhronizovanoj akciji.

Na samom početku pandemije, fokus MIS-a je bio na bezbednosti volontera – apelovali smo na volontere da se ne samoorganizuju i ne volontiraju pre nego što pronađemo način da volontiranje učinimo bezbednim”, kaže Lena Tatalović iz Mladih istraživača Srbije. “Ali kada smo se vratili našim aktivnostima, prilagodili smo format kampova, tako da smo organizovali volonterske vikend kampove, pri čemu smo vodili računa da sve mere bezbednosti budu ispunjene. Ova godina nas je naučila da možemo da pronađemo nove načine, ali da ne treba ni da zanemarimo stare, te da kroz inovativnost, ali i zadržavanje tradicije gradimo otpornost.”

Šta dalje?
Volonterske aktivnosti u Srbiji nisu prošle nezapaženo – iz Ministarstva omladine i sporta stigla je podrška u daljem razvijanju volonterskih aktivnosti i kulture u Srbiji.

“Volontiranje je način građenja društva u kome se prepoznajemo, u kome smo solidarni, u kome smo tim, koji pobeđuje uvek i svuda i u svemu. Ne treba nam ni zakon, ni poziv, ni forma, ako volontiranje osećamo kao potrebu u svakom od nas. Zahvaljujem se svima koji su deo naše velike porodice volontera, siguran da će nas biti još više svakoga dana, uveren da su mladi Srbije naša najlepša slika baš onda kada daju sebe za ono u šta veruju, do čega im je stalo, a na nama je da stalno ponavljamo i usmeravamo baš sve da je volontiranje put kojim se ide srcem, a da je to jedini pravi i ispravan put u životu” rekao je ministar omladine i sporta, Vanja Udovičić.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je ujedno i stigla završena analiza učinka Zakona o volontiranju na njegovu desetogodišnjicu. Resorna ministarka, Darija Kisić Tepavčević, osvrnula se na važnost učešća civilnog sektora i volonterskih organizacija u toj analizi i najavila da će biti konsultovani i u procesu eventualnih izmena Zakona.

“Ova analiza pokazuje da ima potrebe za unapređenjem ovog Zakona, kako u njegovom normativnom delu, zbog čega će se u narednom periodu raditi na njegovim izmenama i dopunama, tako i u praktičnoj primeni ovog Zakona kroz angažovanje svih nas i svih segmenata društva, državnih organa, drugih institucija, a posebno civilnog društva”, rekla je ona najavivši eks-ante analizu nacrta o izmenama i dopunama Zakona o volontiranju.

“Sigurna sam da ćete se složiti sa mnom da volontiranje jača najvažnije civilizacijske vrednosti: solidarnost i socijalnu koheziju i samim tim treba da bude jačano, podržano i promovisano u svim sferama društva”, zaključila je Darija Kisić Tepavčević.

Ove ocene su deo veće diskusije na konferenciji Mladih istraživača Srbije povodom Međunarodnog dana volontera. Konferencija je organizovana uz podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, u okviru Nacionalnog programa volontiranja Mladi su zakon 2020, kao i Regionalnog prekograničnog volonterskog programa Ruta 6 Zapadni Balkan, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške.

Ovaj semafor sa indeksom zagađenosti, upozorenjima i preporukama, od ključne je važnosti za prvi korak: očuvanje zdravlja Smederevaca, koji često ne znaju kad je vazduh opasan po zdravlje.  Semaforom bi se ispunio Član 23 Zakona o zaštiti vazduha Republike Srbije, koji propisuje obavezu za lokalnu samoupravu da javno informiše građane o nivou zagađenja vazduha u gradovima čiji je vazduh III kategorije, kao što je slučaj sa Smederevom.

Krajem leta 2020. prikupljani su potpisi građana na pojedinačnim Deklaracijama za čist vazduh. Na ovom papiru su se građani izjasnili da traže rešavanje problema i zaštitu od industrijskog zagađenja, da traže učešće u rešenju, ali i da zahtevaju što hitnije postavljanje „Semafora zagađenja“ na centralnom gradskom trgu, kako bi se u realnom vremenu javno istakli podaci o kvalitetu vazduha, da bi građani znali kada da zaštite sebe i svoje zdravlje, maskom ili neizlaženjem.

U narednom periodu predstavićemo organizacije koje su dobile institucionalne grantove.

ACT podrškom će biti značajno pomognuti kapaciteti i znanja za održivi organizacioni razvoj kao pretpostavke unapređenja političkog programa i društvenog uticaja organizacije, odnosno procesa senzibilizacije, animiranja i osnaživanja građana za političko delovanje, kažu u Omladinskom centru CK13, organizaciji civilnog društva sa sedištem u Novom Sadu.

“Omladinski centar CK13” (popularno ‘Crna kuća’) pokrenut je 2007. godine inicijativom nekoliko udruženih organizacija, aktivističkih i umetničkih grupa i pojedinaca, kao odgovor na nedostatak alternativnih i neformalnih edukativnih programa u Novom Sadu u polju politike, nezavisne kulture i umetnosti i društvenog i političkog aktivizma.

Istoimena organizacija – Udruženje Omladinski centar CK13 – osnovana je 2011. godine sa ciljem programskog i resursnog rukovođenja centrom.

Od tada do danas, CK13 predstavlja enklavu demokratske kulture odakle se prisustvo i praksa civilnog društva istovremeno i koncentriše i širi.

Otud je jedinstveno društveno mesto i uloga Omladinskog centra CK13 sadržana u istrajnom prisutsvu centra u javnosti kao slobodnog javnog prostora (jednom od retkih preostalih u Novom Sadu) posvećenog razvoju političke samosvesti građana, afirmaciji emancipatorskih politika i artikulaciji alternativa naspram suštinski depolitizovane društvene svakodnevice redukovane na partijski antagonizam i nasilje.

Organizacioni razvoj bi bio ostvaren kroz interne procese, obuke i radionice namenjene članovima organizacije a radi postizanja strateških potreba CK13, od kojih su primarne sledeće: unapređenje organizacione i upravljačke strukture Omladinskog centra CK13, razvoj članstva i razvoj ljudskih resursa (posebno kroz integraciju mladih u organizaciju i njene aktivnosti) iIzrada novih i dopuna postojećih strateških dokumenata, akata, pravila i procedura, izrada komunikacione strategije i jačanje veza sa građanima, izrada fundraising strategije i unapređenje alata za prikupljanje sredstava, arhiviranje sećanja, iskustva I znanja organizacije, kao i razvijanje koncepcije “Crne Kuće” kao platforme za rad drugih organizacija
civilnog društva.

U CK 13 očekuju u narednom periodu realizaciju i unapređenje političkog programa „Svakodnevno je političko“ koji se sastoji od tribinskog programa i programa neformalne političke edukacije prvenstveno za mlade, seminari alternativnih politika, kao i nastojanja da inicijacijski i resursno pomognemo formiranje novih formalnih ili neformalnih grupa/organizacija/pokreta/inicijativa građana.

Zahvaljujući ACT-u biće unapređena unutrašnja organizacija i poboljšani kapaciteti za održiviji razvoj CK13.

U narednom periodu predstavićemo organizacije koje su dobile institucionalne grantove.

“Institucionalna podrška omogućiće nam da razvijamo naše kapacitete i dugoročnije planiramo aktivnosti javnog zagovaranja. U tom smislu, ovakav vid podrške je veoma značajan jer omogućava organizaciji da raste, razvija se i u velikoj meri unapredi kvalitet svojih zagovaračkih aktivnosti“, kaže Ivana Milovac, članica organizacije „Inženjeri zaštite životne sredine“.

U okviru projekta koji je podržan kroz ACT izradiće Strateški plan za period od 2021 – 2023, koji će im pomoći da efikasnije radie i jasnije povezuju ljudska i građanska prava, zaštititu životne sredine i dobro upravljanje.

Takodje, dodaje Milovac, pristupiće izradi plana prikupljanja sredstava, sa obaveznom diverzifikacijom izvora finansiranja, i planiranje dohodovne delatnosti kako bi ostvarili finansijsku održivost, a posebno u pravcu stvaranja nezavisne pozicije radi objektivnog praćenja sprovođenja zakona i javnih politika.

“Omogućavajući  stabilno finansiranje pozicije stručne saradnice za javne politike i osnaživanje vidljivosti zagovaračkih akcija, ovim projektom ćemo ojačati pre svega zagovarački aspekta rada i snažnije zastupanje interesa građanki i građana u procesima donošenja odluka“, ističe Milovac-

„Inženjeri zaštite životne sredine“ nastaviće da rade na praćenju prihoda i rashoda u budžetskom fondu za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada i da dalje informišu građane i građanke, kao i da ih pozivaju na aktivno uključenje u proces donošenja odluka.

Izradiće priručnik „Potencijali cirkularne ekonomije u lokalnim zajednicama u Srbiji“ koji će biti sufinansirana ovim projektom i stvoriće sinergiju sa trogodišnjim projektom „Zeleni inkubator“ koji već sprovode.

„Očekujemo da će naše aktivnosti doprineti informisanosti većeg broja građana i građanki Novog Sada o sprovođenju javnih politika, odnosno o radu državnih organa, institucija i javnih preduzeća u oblasti zaštite životne sredine u Novom Sadu“, objašnjava Ivana Milovac dodajući da veruje da će IZŽS će biti prepoznat od strane građana i građanki kao dosledan partner u zagovaranju za efikasniju upotrebu budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada koji učestvuje u donošenju odluka.

“Dosledno ćemo pratiti rad budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada i o tome izveštavati i davati preporuke i očekujemo da će građani i građanke Novog Sada jasno videti konkretne rezultate uticanja na upotrebu budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, kao i da će sami pokrenit kvalitetne i svrsishodne inicijative uz našu podršku. Takođe, redizajniraćemo poseban sajt za praćenje budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada na osnovu preporuka građanki i građana i iskustava dibijenih kroz aktivnosti u tokom trajanja ovog projekta“, ističe Milovac.

Inspiraciju za nastanak 2005. godine osnivači su pronašli u potrebi da daju jasan i konkretan doprinos smanjenju štetnog uticaja ljudi na životnu sredinu i primenu znanja i energije za postizanje održivog razvoja u Novom Sadu, Vojvodini, Srbiji, Evropi i svetu.

Posebno mesto u organizaciji imaju profesionalni inženjeri zaštite životne sredine i stručna lica sličnih profesija koji su i okosnica delovanja i rada samog udruženja.

Stručan pristup i jasne pozitivne efekte na životnu sredinu moraju imati sve aktivnosti koje se realizuju, jer samo na taj način možemo podržati razvoj održivog društva kojem težimo.

U nastanku i prvoj deceniji rada “Inženjera zaštite životne sredine” ključan uticaj imala je Alijansa za globalnu održivost i edukacije koje je sprovodio “Youth encounter on sustainability”, kao i Regionalni centar za životnu sredinu i edukaciju “Youth environmental leaders”.

Izuzetan značaj u razvoju organizacije imala je i saradnja sa matičnim fakultetom. Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji između Fakulteta tehničkih nauka – Departmana za inženjerstvo zaštite životne sredine i udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” potpisan je 23. septembra 2009. godine.

Od svog nastanka, udruženje neguje partnerski odnos sa drugim zainteresovanim stranama, pojedincima, institucijama i donatorima. Profesionalan odnos prema preuzetim obavezama i efikasno upravljanje raspoloživim resursima dovelo je do prepoznavanja “Inženjera zaštite životne sredine” kao organizacije koja svoje principe i vrednosti pretvara u konkretne aktivnosti i programe, ispunjavajući tako misiji koju je sebi postavila i dajući doprinos ostvarenju vizije društva u kojem želi da funkcioniše.

Desetogodišnjicu rada krunisalo je započinjanje dugoročnog međunarodnog  partnerstva i osnivanje Centra za ruralni razvoj iprimenjeno obrazovanje na obroncima Nacionalnog parka Fruška gora u selu Jazak, nadomak Banje Vrdnik.

Veliki broj prijatelja, partnera, saradnika, donatora, medija i institucija sa kojima Inženjeri zaštite životne sredine sarađuju ili su sarađivali od 2005. godine do danas najbolja su potvrda posvećenosti, istrajnosti i ispravnosti aktivnosti koje se realizuju. Inženjeri zaštite životne sredine mesto su na kojem su svi oni koji žele da doprinesu zaštiti i očuvanju životne sredine i održivom razvoju dobrodošli.

]]> https://rc.gradjanske.org/act-ekoloski-pokret-vrbasa/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=act-ekoloski-pokret-vrbasa Thu, 15 Oct 2020 11:20:24 +0000 https://rc.gradjanske.org/?p=26293 Trideset organizacija građanskog društva potpisalo je ugovore za institucionalnu podršku u okviru ACT projekta. Institucionalni grantovi pružaju organizacijama građanskog društva (OGD) priliku da dobiju finansijsku podršku za institucionalno osnaživanje, da razviju i ojačaju kapacitete za uspostavljanje i jačanje veza sa građanima. Pored finansijske podrške za institucionalno osnaživanje, organizacije će imati i posebno dizajniran i prilagođen program razvoja i izgradnje kapaciteta i unapređenja veština i znanja u brojnim oblastima neophodnim za dalji razvoj ljudskih i organizacionih resursa. Vlada Švajcarske, kroz Švajcarsku agenciju za razvoj i saradnju (SDC) opredelila je sredstva u ukupnom iznosu od 4,8 miliona evra za realizaciju prve faze programa, a projekat ACT sprovode švajcarska nevladina organizacija HELVETAS Swiss Intercooperation i Udruženje građana za demokratiju i građansko obrazovanje „Građanske inicijative“.

U narednom periodu predstavićemo organizacije koje su dobile institucionalne grantove.

U 15 godina aktivnog rada Ekološki pokret Vrbasa organizovao je davdesetak kampanja javnog zagovaranja na različite ekološke probleme koji nas okružuju, počev od problema zagađenog Velikog bačkog kanala u Vrbasu, najzagađenijeg vodotoka u Evropi, popravljanja energetske efikasnosti u domaćinstvima, ukazivanje na štetnost loših navika i lošem kvalitetu unutrašnjeg vazduha u domaćinstvima, promociji zdravih stilova života, promociji neškodljivih energenata, suzbijanja alergogenog polena, naročito ambrozije…

Ovaj institucionalni grant biće usmeren, kako kažu,  na osnaživanje organizacije da efikasnije i aktivnije učestvuje u procesu donošenja odluka i kreiranje politika, kao i da mobiliše podršku građana i zastupa njihove interese u procesu donošenja odluka, posebno na lokalnom nivou.

“Uspostavićemo i jačati veze sa građanima kroz aktivnosti kojima se unapređuje organizaciona i finansijska održivost/otpornost, programske aktivnosti, uticaj, javno informisanje i naše aktivnsoti, posebno u našim prioritetnim oblastima: jačanje otpornosti lokalne zajednice na klimatske promene, decentralizacija odlučivanja, razvoju principa cirkularne ekonomije, monitoringu zagađivanja životne sredine i solidarnu podršku udruženjima u drugim sredinama”, ističe Rade Djurdjevac, predsednik Udruženja.

Razvojni principi Ekološkog pokret Vrbasa uključuju neposredan rad i uključivanje građana, strateško planiranje, zasnovano na ljudskim pravima, motivaciji i posvećenosti rukovodstva razvoju na lokalnom nivo, a usmereni su na rezultate i održivost.

Projektne aktivnosti ići će u susret planskim i organizacionim aktima koje ćemo napraviti i kojima ćemo se potom rukovoditi u svom radu.

“Naša primarna tema biće širenje svesti o značaju decentralizacije, održivog razvoja  i otpornosti lokalne zajednice na temeljima prorodnog zakona raznovrsnosti, humanitarnog prava i na principima skladnog odnosa ekologije i privrede”, objašnjava Djurdjevac.

U Ekološkom pokretu Vrbasa institucionalni grant će iskoristiti, kako naglašavaju, na povećanju vidljivosti i uticaj EPV i OGD mreža čije su članice, povećanju svesti građana i donosioca odluka na primarnu temu kampanje, kao  povećanju transparentnosti procesa donošenja odluka u lokalu. i jasne naznake veće otpornosti i nezavisnosti lokalne zajednice na štetne spoljne uticaje.

Ekološki pokret Vrabasa je jedina smo civilna organizacija u Jugoistočnoj Evropi koja je organizovala kontinuirani monitoring štetnog polena osam godina 2006-2013, kao stalnu aktivnost.

Već godinama promovišu primenu evropskih načela održivog razvoja. Кoordinirali su rad međuopštinskog Štaba za borbu protiv ambrozije (2008-2009), uz učešće rukovodstava devet srednje bačkih opština.

Ekološki pokret Vrabasa  sprovodi neprestanu kampanju protiv nedozvoljenog odlaganja otpada. Sproveli su šest kampanja primene Arhuske konvencije u Srbiji (2010, 2012, 2014, 2016, 2017, 2018), uz podršku resornog Ministarstva i Misije OEBS u Srbiji. Organizovali su javne radova na teritoriji Opštine Vrbas u oblasti popravljanja urbane kulture (2015-2020) i sproveli su mnoštvo solidarnih aktivnosti podrške ekološkim udruženjima iz drugih krajeva Srbije (Кosjerić, Bačka Topola, Petrovaradin; Beočin, Кula, Tovariševo, Sombor, Crvenka…).

Кontinuirano se organizuje volonterski rad već 14 godina. Sprovode neprekidni monitoring životnog ambijenta u saradnji sa udruženjima građana i pojedincima na teritoriji cele Bačke regije. Organizuju ekološke patrole, reaguju na akcidentne situacije, alarmiramo inspekciju, policiju, tužilaštvo i sudstvo, kroz podnošenje prijava i sprovođenje javnih kampanja.

Ova organizacija redovno ispituje mišljenje građana na razne ekološke i komunalne probleme, kroz sprovođenje anketa i potom koriguje svoke planove i prioritete. Realizovali su oko 60 projekata na različite ekološke teme, uz podršku lokalne samouprave, resornih institucija, međunarodnih fondacija i poslovnih operatera.

“Imamo svoje stručne saradnike, edukatore, predavače, radioničare, vršnjačke edukatore. Tehnički smo opremljeni, imamo svoj internet portal (www.ekovrbas.net), aktivni smo na društvenim grupama, imamo stalne donatore iz poslovnog sektora. Organizovali smo do sada preko 30 okruglih stolova i fokus grupa. Sproveli smo nekoliko stotina radionica sa školskom i predškolskom decom, sa penzionerima, decom i omladinom ometenom u razvoju”, naglašava Djurdjevac.

On ističe da Ekološki pokret Vrabasa ima kapacitet za organizovanje međuopštinskih i međusektorskih skupova. Redovno učestvuju u javnim raspravama pri donošenju ekoloških propisa i na javne uvede studija procene uticaja na životnu sredinu.

“Poznajemo ekološku situaciju na prostoru cele Srbije, naročito Vojvodine. Posebno radimo ekspertizu ocene primene Arhuske konvencije u Srbiji, i njenu promociju, za čega nas je u više navrata angažovala Misija OEBS u Srbiji. Neskromno smatramo da smo lideri u Srbiji primene cirkularne ekonomije u saradnji civilnog i poslovnog sektora”, kaže na kraju predsednik udruženja, Ratko Đurđevac koji je više puta je nagrađivan za ekološki aktivizam i doprinos razvoju ekološke svesti.