29. jun 2015 Srbija ima 25.000, Norveška 115.000 udruženja građana
Plašim se da polemika koja se vodi na stranicama „Politike“ o finansiranju pojedinih nevladinih organizacija iz državnog budžeta nanosi štetu društvu u kome su udruženja građana nosioci niza veoma važnih aktivnosti.
Očigledno je da su godine izolovanosti udaljile Srbiju od savremenih tokova, a tonovi u polemici ukazuju na bazično nerazumevanje načina na koji funkcionišu moderna demokratska društva u kojima je ustanovljena legitimna norma da se zastupaju određeni interesi, pod uslovom da ti interesi ne ugrožavaju ničiju slobodu ni bezbednost.
Kad je reč o finansiranju nevladinih organizacija, mislim da se ne može osporiti činjenica da je to finansiranje u skladu sa zakonima naše zemlje, a NVO ih se pridržavaju jer imaju dvostruku kontrolu – finansijera, ko god to bio, i poreske uprave. Ako, pak, neko izdvaja novac za NVO mimo zakona ili ga nenamenski troši, morao bi da odgovara.
Možemo razumeti da se nekome više sviđaju akcije poput pomoći ugroženima, čišćenje reka i ozelenjavanje gradova, a drugome se ne sviđaju aktivnosti kojima se brane nezavisne institucije, jer imaju različite interese. Ali i jedne i druge aktivnosti sprovode, uglavnom, nevladine organizacije. Informisanje i edukacija građana o njihovim pravima i slobodama velikim delom su, tokom mračnih devedesetih, bili u rukama nevladinih organizacija, a te aktivnosti se nastavljaju i danas. Da nije bilo nevladinog sektora, ne bi bilo ni zaštitnika građana ni poverenika za informacije od javnog značaja. Na nepravilnosti prilikom dodele sredstava za 122 udruženja u organizaciji Ministarstva za rad ukazale su upravo nevladine organizacije. Stvaranje loše slike o nevladinom sektoru primenom selektivnih argumenata, uz bazično nepoznavanje uloge tog sektora, dodatno ugrožava pravo građana na udruživanje.
Činjenica da u Srbiji postoji oko 25.000 udruženja građana nama ne znači mnogo, jer je samo mali broj aktivnosti vidljiv, a mnoge organizacije deluju na lokalnom nivou, uglavnom volonterski. Realnost je poraznija kad pomenuti broj uporedimo s podacima iz Norveške, koja sa malo više od pet miliona stanovnika ima oko 115.000 udruženja, ili iz Britanije, gde se broj dobrotvornih organizacija procenjuje na više od 170.000, sa oko 660.000 zaposlenih, koji raspolažu budžetom od 26 milijardi funti. Još kad uzmemo u obzir činjenicu da u Švedskoj 48 odsto stanovništva uzrasta od 16 do 74 godine volontira u različitim organizacijama, vidimo da se Srbija ni tu ne može pohvaliti primenom prava na slobodno udruživanje. Zato smo tu gde jesmo.
Centar za razvoj Srbije
Dr Lazar Marićević
