08. avgust 2020 Obaveze poslodavca u vezi sa zdravljem zaposlenih po novom Pravilniku

Svi poslodavci na teritoriji Srbije imaju rok do 10. avgusta da donesu plan primene preventivnih mera za sprečavanje širenja koronavirusa, u skladu sa novim pravilnikom koje je donelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave širenje epidemije zarazne bolesti koji moraju da poštuju i poslodavci i zaposleni, stupio je na snagu 11. jula, i poslodavcima je dat rok od 30 dana da sa njime usklade svoje poslovanje, što će kontrolisati inspekcija rada.

Kako je formulacija propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu donekle  konfuzna, a kazne kojima se preti su visoke, u nastavku smo pripremili  uputstvo, namenjeno pre svega OCD,  za razumevanje obaveza koje je doneo novi Pravilnik.

Ako i posle čitanja ovog teksta budete imali nedoumice u vezi vaših zakonskih obaveza, možete se obratiti Resurs centru, popunjavanjem  onlajn formulara koji se nalazi na našem veb-sajtu. Platforma Resurs centra je mesto gde možete dobiti sve informacije koje su neophodne za dobro funkcionisanje i rad udruženja građana i neformalnih grupa, kao i usluge i programe za izgradnju kapaciteta i javno zastupanje u Srbiji.

Koje su obaveze poslodavaca?

Ovim pravilnikom su svi poslodavci na teritoriji Srbije obavezani da do 10. 08. 2020. donesu plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, koji predstavlja sastavni deo akta o proceni rizika. Ispunjenje ove obaveze nadziraće Inspektorat za rad, koji je takođe nadležan da proverava poštovanje drugih mera iz oblasti bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih. Iako Pravilnikom nisu propisane kaznene mere, jesu Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Za poslodavce visina kazne može iznositi  milion dinara, a manjim iznosima za nepoštovanje propisa mogu biti kažnjeni i zaposleni.

Šta plan mora da sadrži?

U skladu sa pravilnikom, plan mora da obuhvata:

• preventivne mere i aktivnosti kako bi se sprečila pojava zaraze;

• zaduženje za sprovođenje i kontrolu poštovanja tih mera;
• mere i aktivnosti u slučaju pojave zaraze.

O kakvim preventivnim merama se radi?

Poslodavac je dužan da svojim planom obezbedi primenu svih preventivnih mera koje su nabrojane u Pravilniku, kao i da se pridržava svih daljih preporuka epidemiologa. U preventivne mere spada, recimo, uvođenje rada u smenama, kako bi se što je više moguće smanjio broj zaposlenih koji su u bliskom fizičkom kontaktu. Takođe, preventivnu meru predstavlja i pojačana higijena, čišćenje prostorija i radnih površina, redovno provetravanje, kao i obezbeđivanja dovoljne količine sapuna, ubrusa i dezinfekcionih sredstava za sve zaposlene(član 5, stav 1),

NAPOMENA: Iako Pravilnik ne predviđa sankciju za poslodavce koji ga se ne pridržavaju, po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavcu koji ne obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih, odnosno koji za njihovu primenu ne izdvoji potrebna finansijska sredstva, preti prekršajna kazna u iznosu od 800.000 do 1.000.000 dinara.(član 69, stav 1, tačka 2)

Ko kontroliše da li se ove mere poštuju?

Proveru efikasnosti primene ovih mera obavlja lice za bezbednost i zdravlje na radu. Takvo lice mora da postoji u svakom radnom kolektivu, i svaki poslodavac ima zakonsku obavezu da ga imenuje pismenim aktom. Ukoliko to ne uradi, čini prekršaj, i može mu se izreći kazna od 800.000 do 1.000.000 dinara.(član 69, stav 1, tačka 5)

Kao lice za bezbednost i zdravlje na radu poslodavac može da odredi svog zaposlenog,  pod uslovom da on ili ona imaju položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, a u tu svrhu može da angažuje i preduzetnika ili pravno lice koji za to imaju posebnu licencu. Ovu ulogu poslodavac može da dodeli i sam sebi, ako ima položen stručni ispit, ili ako ima manje od dvadeset zaposlenih, i obavlja jednu od delatnosti koje su taksativno nabrojane u članu 37. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, u koje spadaju i delatnosti iz sektora S, odnosno “ostale uslužne delatnosti” ,među kojima su i delatnosti udruženja. U tom slučaju, on poslove bezbednosti na radu može da obavlja i bez stručnog ispita. Ako kao lice za bezbednost i zdravlje na radu poslodavac imenuje nekoga ko nema stručni ispit, a za tu osobu je propisano da ga mora imati, ili angažuje nekoga sa strane ko nije propisno licenciran za obavljanje ovih poslova, biće kažnjen kao da na ovu poziciju nije imenovao nikoga – novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara(član 69, stav 1, tačke 26 i 27).

Po pravilniku, lice za bezbednost i zdravlje na radu je dužno da učestvuje u izradi plana primene mera, i da priprema pisane instrukcije za ostale zaposlene u cilju zaštite od epidemije.Takođe, obaveze ovog zaposlenog su i da kontroliše primenu mera koje su utvrđene, kao ikorišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. Potrebno je i da sarađuje sa državnim organima i da im daje potrebna obaveštenja o primeni preventivnih mera(član 7).Za lice za bezbednost i zdravlje na radu koje ne ispunjava svoja zaduženja Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu je propisana prekršajna kazna u iznosu od 20.000 do 50.000dinara (član 74).

Koje su obaveze zaposlenih?

Zaposleni ima obavezu da se pridržava svih preventivnih mera koje poslodavac predvidi u skladu sa Pravilnikom, kako bi sačuvao svoje zdravlje i zdravlje svojih kolega. Između ostalog, dužan je da se pojačano brine o svojoj higijeni, da pravilno i redovno pere ruke i da drži svoje radno mesto čistim. Ima obavezu i da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu, i da njima pažljivo rukuje. Čim primeti neku nepravilnost ili opasnost koja bi mogla da ugrozi njegovo zdravlje, ili zdravlje drugih zaposlenih, trebalo bi o tome odmah da obavesti poslodavca (član 8). Ako ne bude ispunio bilo koju od navedenih obaveza, po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu mu preti novčana kazna za prekršaj u iznosu od 10.000 do 20.000 dinara (član 75.)

Šta raditi ako zaposleni oboli od virusa korone?

Pored gore navedenih, Pravilnik propisuje i posebne preventivne mere u slučaju dadođe do pojave zarazne bolesti među zaposlenima, kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze na radnom mestu. Tako, on nalaže da se prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava. Takođe, potrebno je i da se poštuju procedure ulaska i izlaska u prostorije, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu, ipoštuju druge mere zaštite tokom procesa rada. Dalje, potrebno je ograničiti kontakte zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaraženi zaposleni sa ostatkom kolektiva, u onoj meri u kojoj je to moguće, a primenjuju se i sve druge mere po preporuci epidemiologa (član 5, stav 2).

Šta je akt o proceni rizika?

Zakon o bezbednosti i zdravlju na raduposlodavce obavezuje dadonesu akt o proceni rizika, i da ga menjajusvaki put kada se pojave nove opasnosti po zdravlje njihovih zaposlenih.Plan o primeni preventivnih mera koji je predviđen Pravilnikom čini njegov sastavni deo. Akt o proceni rizika je osnovni i najvažniji dokument čije donošenje propisuje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, i on sadrži opis procesa rada, sa procenom rizika od povreda, odnosno oštećenja zdravlja na radnom mestu, i mere za otklanjanje ili smanjivanje istog.

Svaki poslodavac koji ima barem jednog zaposlenog sa kojim ima zasnovan radni odnos je u obavezi da u pismenoj formi donese akt o proceni rizika za svako radno mesto u radnoj okolini, i da ga izmeni u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada (član 13, stav 1-2). Ako to ne uradi, on čini prekršaj, za koji je zaprećena kazna od 800.000 do 1.000.000 dinara (član 69, stav 1, tačka 3).

Kako se donosi akt o proceni rizika?

Procena rizika se vrši u skladu sa Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave širenje epidemije zarazne bolesti, i sprovodi je lice koje u odluci o pokretanju postupka procene rizika kao odgovorno imenuje poslodavac (član 18). Kao i kod izbora lica za bezbednost i zdravlje na radu, to može biti zaposleni koji ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, a poslodavac u tu svrhu može da angažuje i licenciranog preduzetnika ili pravno lice.

Odgovorno lice za sprovođenje procene rizika može biti i sam poslodavac, ako ima položen stručni ispit, ili ako ima manje od dvadeset zaposlenih, i obavlja jednu od delatnosti koje su taksativno nabrojane u članu 37 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, u koje spadaju i delatnosti iz sektora S, odnosno “ostale uslužne delatnosti” — među kojima su i delatnosti udruženja. U tom slučaju, on ne mora da ima položen stručni ispit. Ako ovo zaduženje poslodavac poveri nekome ko nema stručni ispit, a taj uslov je predviđen zakonom, ili angažuje nekoga sa strane ko nije propisno licenciran za obavljanje ovih poslova, biće kažnjen novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara (član 69, stav 1, tačke 26 i 27).

Koje su druge obaveze poslodavca u pogledu zaštite zdravlja zaposlenih?

Obaveze poslodavca iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu su veoma brojne i kompleksne, i ne mogu se obuhvatiti ovim tekstom. Pored akta o proceni rizika, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavcima nalaže da prava, obaveze i odgovornosti u vezi s bezbednošću na radu urede i opštim aktom. To može biti pravilnik ili kolektivni ugovor, a poslodavac koji ima manje od deset zaposlenih ne mora da donosi zaseban akt, već ova prava i obaveze može da uvrsti u odredbe ugovora o radu koji pojedinačno sklapa sa svakim zaposlenim(član 14). Ova obaveza je takođe sankcionisana prekršajnom kaznom, i poslodavcu koji na ovaj način ne uredi mere zaštite na radu preti novčana kazna u iznosu od 800.000 do 1.000.000 dinara (član 69, stav 1, tačka 4).

Ovaj dokument u pdf. formatu možete preuzeti u nastavku.