02. decembar 2021 Održana završna konferencija Projekta „Za povećano učestvovanje starijih žena u političkom i javnom životu“

Beograd, 2. decembar 2021. godine 

Održana Konferencija „Za glas starijih žena“

U Beogradu je, 18. novembra 2021. održana završna konferencija Projekta „Za povećano učestvovanje starijih žena u političkom i javnom životu“, koga finansira Evropska Unija, u organizaciji Udruženja građana „Snaga prijateljstva“ – Amity i Udruženja građanki „FemPlazt“. Na Konferenciji je bilo skoro 100 učesnika.

Cilj Konferencije, simbolično nazvane „Za glas starijih žena“, bio je da se učesnici/ce upoznaju sa postignućima na Projektu, uključujući i rezultate Istraživanja o položaju starijih žena i njihovom učešću u političkom i javnom životu u Srbiji. Osim toga, promovisani su predlozi za zagovaračke akcije na nacionalnom i lokalnom nivou, kako bi se unapredio položaj starijih žena u društvu i podstaklo njihovo veće učešće u društvenom i javnom životu. Skup su činila tri bloka – dva panela nakon kojih je usledila diskusija.

U uvodnom obraćanju, prva se prisutnima obratila Milka Milovanović Minić, državna sekretarka, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju koja je govorila o trendovima starenja nacije i mestu, značaju i doprinosu starijih žena, ističući da su žene i u poznijim godinama najčešći oslonac opstanku i širenju porodice. U svom izlaganju, Mateja Norčić Štamcar, zamenica ambasadora Delegacije EU u Republici Srbiji, ukratko se dotakla trendova starenja na nivou čitave Evrope, ističući da su stariji ljudi rezervoari našeg kolektivnog znanja, iskustva i mudrosti i da mogu biti važan doprinos svim segmentima života i društva, ali da su često među najdiskriminisanijim, posebno starije žene. Naglasila je i da Prvi izveštaj od demografskim promenama u EU, predstavlja dobru osnovu za dalje napredovanje u borbi protiv predrasuda i stereotipa i da EU podržava uključivanje starijih ističući da „ima mnogo života posle 65. godine.“

Milana Rikanović, direktorka UN Women Srbija, istakla je da se starije žene pogrešno smatraju uniformnom grupom i da treba da težimo tome da budemo društvo koje omogućava svima da mogu da govore o sebi. Navela je i da je postoje trendovi da se potencira negativno a zanemaruje pozitivni imidž. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković smatra da je jedan od problema i nedovoljno učešće starijih u donošenju političkih odluka, ali i njihova nedovoljna integracija u svim ostalim aspektima javnog života. Iskazala nadu da će se stvari promeniti nabolje jer starost postaje bitna i prepoznata i na evropskom nivou.

Nakon ovog uvodnog dela, prisutnima se obratila Nadežda Satarić, predsednica Udruženja Amity, predstavljajući ukratko rezultate istraživanja o položaju i učešću starijih žena u političkom i javnom životu u Srbiji. Navela je da su starije žene zanemarene u društvu, iako daju volonterski doprinos svojoj zajednici. Javne politike ne odgovaraju na njihove potrebe, pa više od 80 odsto starijih žena obuhvaćenih istraživanjem smatra da društvo ne vodi dovoljno računa o njihovom položaju. Napomenula je i da njihov doprinos i uloga nije dovoljno vidljiva niti prepoznata čak ni u domaćinstvima. Takođe, istraživanje je pokazalo i da „starije žene u nedovoljnoj meri učestvuju u organizovanim aktivnostima u zajednici i nedovoljno su uključene u donošenje odluka koje utiču na njihove živote.“

Na konferenciji je emitovano snimljeno obraćanje Sonje Lokar, međunarodne ekspertkinje za rodnu ravnopravnost iz Slovenije o iskustva o učešću starijih žena u javnom i političom životu u Sloveniji.

Svenka Savić,  profesorka emerita iz Udruženja „Ženske studije i istraživanja“, istakla je da je jezik osnova svega i govorila o simbolici u komunikaciji, kao i o potrebi da se stvari menjaju na terenu, stereotipi ruše u direktnom kontaktu a ne na papiru. Istakla je i veliki značaj sistema mentorstva za kvalitetno prenošenje znanja na mlađe generacije.

Starije žene, učesnice drugog panela, govorile su o značaju međugeneracijske solidarnosti, zajedničkoj sadašnjosti koju dele mladi zagledani u budućnost i oni stariji zagledani u prošlost, zatim o razlozima za povlačenje žena iz društva, kao što su loš socio-ekonomski status, nasilje, nemogućnost da se izbore i nedostatak podrške, ali i o tome da žene treba da skupe hrabrost i istupe jer postoje i pozitivni primeri poštovanja i uvažavanja (poput iskustva odbornice u skupštini grada Kragujevca). Prvenstveno, smatrale su da je važno da žene promene mišljenje same o sebi, da nisu istrošene i na margini i da se zauzmu za sebe.

Takođe, učesnice iz reda starijih žena, govorile su o položaju žena na selu, o mestu i ulozi starijih Romkinja koje su nedovoljno prepoznate kao ugrožene, zatim o problemima sa kojima su se starije sugrađanke, posebno iz ruralnih područja Bora susretale i susreću prilikom ostvarivanja zdravstvene zaštite u vreme kovid pandemije, kao i o značaju i borbi samih starijih žena da budu vidljive kroz primer aktivistkinja Kola srpskih sestara iz Niša.

U završnom delu konferencije, otvorena je diskusija koju je moderirala Kosana Beker programska direktorka Udruženja građanki „FemPlatz“.

Više o samom istraživanju, dostupno je na: https://bit.ly/3qVbY2d