25. jul 2025 Ekološka diskusija u okviru 32. Festivala evropskog filma u „Ekološkom centru“ na Paliću
Objavljeno: 25. jula 2025. godine
Ekološki pokret Vrbasa uzeo je učešće u događaju koji je deo projekta: „Budi svestan problema – budi deo rešenja“ podržanog od strane Evropske unije preko Interreg VI-A IPA programa Mađarska-Srbija.
Iskoristili su priliku da skrenu pažnju auditorijuma u kojem su, između ostalog, bili predstavnici civilnog sektora iz Mađarske, na slabosti ali i potencijale civilnog sektora u Srbiji za uticaj na klimatske politike.
Od oko 6000 registrovanih, ekoloških udruženja, mnoga nemaju promet na računu, dakle, nisu aktivni. Ali je poznato da se neka ipak snalazi izvan platnog prometa. Skromno i u oskudici u svakom slučaju. Deo udruženja nije autentičan, osnovan od stranaka na vlasti. Korpus od nekoliko stotina aktivnih udruženja se projektno finansira, dakle funkcioniše u konkursnim okvirima donatora i teško je pogođen izlaskom US AID-a iz podrške. Imaju istraživački, zagovarački i donekle pregovarački kapacitet, kojeg baš ne unapređuju. Postoje krovne OCD koje posreduju između, uglavnom evropskih donatora i manjih udruženja, kojima su jedini preostali izvor finansiranja (ako prođu), ali sa zahtevnim konkursnim uslovima, malim honorarima. Krovne OCD ne izlaze mnogo na teren, često, ne i isključivo, ne prepoznaju lokalne prioritete, imaju bolji pristup institucijama ali slabo kanališu lokalne probleme. I na žalost, često im je bitnija forma, nego suština iz koje se u stvari izvlače održiva rešenja.
Resorno ministarstvo već šest godina ne raspisuje konkurse za ekološka udruženja a donacije iz poslovnog sektora udruženja uglavnom izbegavaju, zbog bojazni od greenwash-inga. Ali se neka udruženja ipak upuštaju u tu avanturu, sa težnjom za donacijom a bez ambicije za ravnopravnom saradnjom, uz prethodnu pripremu, naravno. Kao i društvo u celini, civilnni sektor je u velikoj krizi. No, i pre ove velike krize možemo zaključiti da je bio na periferiji uticaja na promene. Uglavnom zbog oskudice, uslovljenog finansiranja, potkupljivosti, heterogenosti i nejedinstvenosti.
Svesni ovih sektorskih slabosti, EPV je razvio strategiju razvijanje pregovaračkih kapaciteta, umrežavanje sa specijalizovanim organizacijama i strukom i naročito diverzifikaciju finansiranja sa otklonom prema poslovnom sektoru – i to kroz poslovno-tehničku saradnju.
Naime, poslovni sektor je najvitalniji deo našeg društva i ima najveći kapacitet adaptacije u nestabilnom društvenom ambijentu i promenjivim uslovima poslovanja. Stoga smo, čini nam se, na vreme krenuli da razvijamo unutrašnje kapacijtete koji bi doveli do potpunijeg poznavanja i stvaranja pregovaračke pozicije sa poslovnim subjektima ali i sa donosiocima odluka u izvršnoj Vlasti. Prepoznavanje njihovih prioriteta i često skrivenih interesa, omogućava nam da za našu komunikaciju izaberemo temu, dobro je istražimo, stvorimo ugao prilaska sa jasnim i detaljnim predlogom za pomeranje druge strane, koje će im omogućiti uvid u dugoročni interes, koje će im napraviti merljivu uštedu, obezbediti izbegavanje štete ili neprijatnosti od nepoznavanja ili nepoštovanja propisa, lakše ispunjenje zakonskih obaveza, afirmaciju dostignutih ekoloških standarda poslovanja… „Ne otvaraju se dveri onom ko prosi, već onom ko darove donosi“! Da, ovo malo liči na profesionalizaciju rada udruženja. I zaista smatramo da udruženja sa ambicijom za uticaj na resorne politike, moraju u svom razvoju imati planirane a prethodno navedene izlaze, unutrašnje kapacitete koji će im to omogućiti i imati barem jednog profesionalca, centrifugu udruženja, u potpunosti posvećenog i sto posto angažovanog za realizaciju tih ciljeva.
I to bi bila uglavnom i razlika delovanja njihovog i većine ekoloških udruženja, koja uoče problem, podižu uzbunu u javnosti, ponekad podnesu neku prijavu i tako u krug. Nema rekapitulacije rezultata, dubinskog istraživanja, analiza dobijenih podataka, angažovanja stručnog mišljenja, elaboriranja rešenja… a naročito izostaje komunikacija sa „anatemisanom, mrskom, drugom stranom“. U izostanku komunikacije, razdor se produbljuje a time i opšta kriza u društvu. Priznaju da su i oni dugo godina slično funkcionisali, sa stotinama prijava, tužbi, oslonjeni na pravosuđe i organe nadzora i kontrole, dok nisu utvrdili da za mršav rezultat, male promene na terenu i u slaboj dostupnosti pravde, troše ogromnu energiju a ne popravljamo kvalitet života građana.
Stoga su njihova rešenja oslonjena na ekonomsku logiku u zaštiti životne sredine i pronalasku interesa svakog pojedinačnog aktera za sopstveni doprinos pozitivnim promenama. To je u stvari cirkularna ekonomija, a sa trenutnim prioritetom njene primene u održivoj poljoprivredi i održivom upravljanju otpadom.
Oslanjaju se takođe, u manjoj meri, i na potpisane međunarodne ugovore, u transpoziciju evropskih propisa u srpsko zakonodavstvo, kao i u mehanizme međunarodne kontrole implementacije tih obaveza.
Dobili su priliku na panelu da predstave primer akcionog sprovođenja ove interne politike EPV, kroz aktivnosti javnog zastupanja afirmacije regenerativne poljoprivrede, kao i svoj doprinos u radu Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije. Zemlju inače smatraju daleko najvrednijim prirodnim i privrednim resursom u Srbiji a naročito u Vojvodini, te vraćanje njene sasvim osiromašene plodnosti kroz regenerativne prakse, guraju svim kapacitetima u fokus državnih politika.
Podršku aktivnostima javnog zastupanja problema iz ambijenta dobili su od kompanija: Šećerana Crvenka, Sunoko, Vital, Karneks, AIK Bačka Topola i Jafa.
Izvor: EPV
