17. jun 2026 Priručnik „Kako da gradimo demokratsku kulturu u školi“

Panel diskusija i promocija priručnika „Kako da gradimo demokratsku kulturu u školi“, autora Dragana Kuveljića i Nece Jović, održana je 11. juna u Prijepolju, u Prijepoljskoj gimnaziji. Događaj je organizovan sa ciljem da se otvore važna pitanja unapređenja pedagoške prakse i razvoja demokratske kulture u školama, sa fokusom na participaciju, inkluzivnost, dijalog i podsticajno školsko okruženje.

Priručnik, čiji je izdavač Mreža organizacija za decu Srbije (MODS), namenjen je nastavnicima, stručnim saradnicima i svima koji rade sa decom. Ideja autora, dugogodišnjih prosvetnih radnika Dragana Kuveljića i Nece Jović, bila je da motivišu svoje kolege da razvijaju demokratsku kulturu u školi, da deca više učestvuju u životu škole, da komunikacija bude kvalitetnija i da se u većoj meri poštuju prava deteta.

Skup je otvoren onlajn obraćanjem Saše Stefanovića, direktora MODS-a, koji je pozdravio prisutne. U nastavku programa govorili su dr Jelena Žunić Cicvarić iz Užičkog centra za prava deteta, doc. dr Aleksandar Stevanović, kao i autori priručnika Neca Jović i Dragan Kuveljić.

Jelena Žunić Cicvarić istakla je posebnu vrednost ove knjige, naglašavajući da ona nije puka teorija udaljena od školske stvarnosti. „Kada sam počela da čitam ovaj priručnik, zapitala sam se da li je danas uopšte lako napisati nešto novo o školi. Ova knjiga jeste drugačija, a razlog leži u tome što su njeni autori najpre vrsni poznavaoci teorijskog okvira, zatim dugogodišnji praktičari, pa tek onda autori. Knjiga nije nastala iz teorijskih promišljanja udaljenih od stvarnosti, već iz neposrednog iskustva – iz učionice, školskog dvorišta, razgovora sa decom, roditeljima i kolegama. Ona me je podsetila na razliku između turističke mape i iskustva osobe koja je taj put zaista prešla“, istakla je u izlaganju.

Govoreći o obrazovanju za demokratsku kulturu, Jelena Žunić Cicvarić objasnila je da ono podrazumeva više međusobno povezanih komponenti. Pre svega, važno je da učenici stiču znanja, ali i da razvijaju veštine kao što su razrešavanje konflikata, poštovanje demokratskih procedura i interkulturalne veštine, odnosno sposobnost života u zajednici sa drugima. Ona je naglasila i značaj demokratskih vrednosti na kojima počiva koncept ljudskih prava: tolerancije, nediskriminacije i poštovanja različitosti. Posebno je istakla da je najvažnija praksa, jer se demokratija ne uči samo iz udžbenika, već kroz svakodnevne situacije u školi, kada učenici razmišljaju, diskutuju, promišljaju, vežbaju, grade odnose i rešavaju konflikte.

Autorka priručnika Neca Jović istakla je da knjiga ima i autobiografski karakter, jer je nastala iz višedecenijskog iskustva rada u školi. „Često kažem da je ovo autobiografska knjiga. U njoj smo pisali o onome što smo živeli u školi tokom četrdeset godina, svako u svojoj školi, ali i u školama u kojima smo obučavali nastavnike”, rekla je Jović.

Autor Dragan Kuveljić istakao je da se iskustva i znanja o demokratiji nikada ne mogu smatrati konačno usvojenim, već ih je potrebno stalno obnavljati. „Mislim da iskustva i znanja o demokratiji uvek treba da se obnavljaju, s obzirom na to da ceo svet teži da živi u ekonomski naprednom i demokratskom društvu. Cilj nam je bio da priručnik približimo nastavnicima kako bi demokratija zaživela u školama. Ako želimo da živimo demokratiju u društvu, potrebno je da je najpre živimo u školi, kako bi se ona prenela na širu zajednicu”, rekao je Kuveljić.

Priručnik „Kako da gradimo demokratsku kulturu u školi” obrađuje deset ključnih tema u obrazovanju kojima su se autori najviše bavili u svom radu, a njegova posebna vrednost ogleda se u tome što se kroz sva poglavlja prožima obrazovanje za demokratsku kulturu.

Deset tema otvara prostor za sto nastavnih dilema. Priručnik kroz tematske celine detaljno obrađuje ključne aspekte demokratske kulture u obrazovanju, među kojima su demokratska klima u školi, participacija i aktivno učenje, pravila i restitucija, odnosno pozitivna disciplina, ocena kao informacija i podsticaj, Konvencija o pravima deteta, prepoznavanje različitih vrsta inteligencije, pravo na različitost i jednake šanse za sve, izgradnja pozitivne atmosfere u odeljenju, kao i uspostavljanje kvalitetnog odnosa između nastavnika i učenika.

Jedna od ključnih poruka skupa bila je i jasna razlika između slepe poslušnosti i istinske odgovornosti kod dece. Osobine koje nas ponekad nerviraju kod dece često su iste one koje cenimo kod odraslih: dete koje postavlja pitanja postaće odrasla osoba koja kritički misli; dete koje prigovara umeće da zastupa svoje interese, a dete koje danas kaže „ne, ne slažem se“ sutra neće pokleknuti pred vršnjačkim pritiskom, korupcijom ili nepravdom. Cilj obrazovanja je vežbanje samostalnosti i odgovornosti, a ne puko izvršavanje tuđih naređenja.

Pre promocije u Prijepolju, priručnik je predstavljen i u Beogradu pred stručnom javnošću.

Priručnik je nastao uz podršku Ambasade Australije u Srbiji, kroz projekat „Youth Voice for Human Rights Education – Glas mladih za obrazovanje o ljudskim pravima”.

Izvor: MODS