04. novembar 2026 Ekološka udruženja podnela žalbu Bernskoj konvenciji
Objavljeno: 4. novembra 2026. godine
UG „Polekol” i “Jerma” i NGG „Triturus research team” podneli su žalbu Sekretarijatu Bernske konvencije protiv Republike Srbije zbog uništavanja staništa zaštićenih vrsta vodozemaca tokom pripremnih radova za izgradnju solarne elektrane „Brebex“ oko lokaliteta Duboka bara. Na ovom lokalitetu živi ukupno šest vrsta vodozemaca zaštićenih domaćim propisima i Bernskom konvencijom – međunarodnim sporazumom kojim su se države potpisnice obavezale da štite divlje vrste i njihova prirodna staništa, koji Srbija ne poštuje.
Žalbom se ukazuje na propuste Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode da delotvorno zaštite ovo izuzetno vredno prirodno stanište i vrste koje ga nastanjuju. Žalbom se zahteva i hitno sprečavanje daljeg uništavanja i obnova staništa.
Duboka bara, smeštena u Lipinskom polju, u podnožju Stare planine, predstavlja jedno od svega dva poznata staništa u Srbiji na kojima živi genetički čista populacija retke i strogo zaštićene vrste velikog mrmoljka Burešov dugonogi veliki mrmoljak (Triturus ivanbureschi). Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima četiri vrste velikog mrmoljka koji kada dođu u kontakt često hibridizuju. Zato su genetički čiste populacija od izuzetnog značaja za biodiverizitet jedne zemlje. Inače, u pitanju je i rubna populacija ove vrste što znači da se nalazi na samoj granici areala rasprostranjenja vrste i kao takva je posebno osetljiva na klimatske i antropogene promene.
Opstanak ovog jedinstvenog staništa i njegovih stanovnika ozbiljno je ugrožen planiranom izgradnjom solarne elektrane „Brebex“. Na prostoru predviđenom za ovaj projekat uklonjena je vegetacija i površinski sloj zemljišta na oko 240 hektara na potesu oko Duboke Bare, tokom perioda zimovanja vodozemaca. Iako se razmnožavaju u vodi, vodozemci najveći deo života provode na kopnu gde se hrane, skrivaju i prezimljavaju u toku zimsklih meseci. Tokom oktobra i novembra 2025.godine usled krčenja vegetacije uklonjen je i značajan deo zemlje u kojima su mrmoljci hibernirali. Iz samog plana i projekta izuzet je kopneni deo oko same Duboke bare i na taj način je opstanak move populacije doveden u pitanje.
Pripremni radovi kompanije na terenu prouzrokovali su promene ekosistemskih i mikroklimatskih uslova neophodnih za opstanak ove populacije mrmoljaka i drugih vodozemaca. Oni su doveli do fragmentacije staništa i uništavanja bioloških koridora koji predstavljaju vezu između Duboke bare i obližnjeg Lipinskog jezera.
Dodatnu zabrinutost izaziva planirana izgradnja još dve solarne elektrane na području Lipinskog polja, kao i data centar u okolini Smilovskih jezera što bi povećalo negativan kumulativni efekat na čitav ekosistem ovog područja.
Istraživanja Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju (IBISS) sprovedena tokom 2026. godine, pokazala su da je populacija Burešovog dugonogog velikog mrmoljka, uprkos nastaloj šteti, još uvek prisutna uz procenu da je oko 370 jedinki preživelo i nastavilo da koristi Duboku baru. Ovi nalazi potvrđuju da još postoji mogućnost da se odgovarajućim merama obnove i zaštite staništa populacija sačuva, ali je neophodno hitno reagovati.
Izvor i fotografija: Polekol
