26. decembar 2016 Branitelji i braniteljke manjinskih prava

U Nišu, hotel Aleksandar, održan je seminar Branitelji i braniteljke manjinskih prava, treći po redu, u periodu od 6-11 decembra 2016.g, organizovan od Instituta za evropske poslove, koji je podržala Američka ambasada. Na seminaru je prisustvovalo 20 učesnika, studenata prava i diplomiranih pravnika iz svih krajeva Srbije. Predavači su bili Nevena Petrušić, profesorka sa Pravnog fakulteta u Nišu koja je govorila na temu „Ljudska prava, zašto nam je to važno“ i “ Diskriminacija, individualna i kolektivna prava, ranjive grupe“, predstavnica lgbt populacije Dragoslava Barzut sa temom „Ponosni na to što jesmo – diskusija o LGBT pravima „, profesor Srđan Đorđević sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu sa temom “ Međunarodnopravna zaštita manjina – dokumenta i praksa“, predstavnik romske populacije Adi Sinani sa temom „Ponosni na to što jesmo – diskusija o pravima Roma“ i novinar koji izveštava iz Haškog tribunala, Nemanja Stjepanović na temu „Ljudska prava u sukobu „.

Pored predavanja i interaktivne diskusije sa već pomenutim predavačima, učesnici su bili uključeni u  radionice sa Tamarom Tomašević i Demirom Mekićem gde se kroz različite zadatke razvijala kod učesnika empatija prema žrtvama kršenja ljudskih prava. Isto tako, učesnici su tokom ovog seminara imali priliku da u Nišu posete Zaštitnicu građana Marinu Mitić, Koncentracioni logor na Crvenom krstu, Skupštinu grada i Viši sud u Nišu. Učesnici po završenom seminaru imaju obavezu da u naredna tri meseca organizuju tri aktivnosti: pojavljivanje u medijima, organizovanje vršnjačke edukacije i pisanje predloga praktične politike na temu zaštite manjinskih prava.
Utiske jedne od učesnica, Jovane Gobeljić, prenosimo u celosti: „Student sam Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na jedan ovakav seminar sam se prijavila videvši zgodnu priliku da na neformalan način saznam i nadovežem svoje znanje iz oblasti ljudskih prava. Smatram da su ljudska prava esencija jednog modernog društva kom moramo težiti, za koja se treba zalagati i bez pogovora štiti. Tim pre, kada se akcenat stavi na manjinska prava, ljudi koji pripadaju određenoj grupaciji koja se od većine razlikuje po rasi, nacionalnosti, veroispovesti, seksualnoj orjentaciji i drugo, spadaju u osetljive grupe društva, te je većini dužnost  da im pruži zaštitu, sigurnost i poštovanje. To je zapravo ono čemu teže razvijene, uspešne zemlje sveta, gde smatram da i mi treba da se priklonimo kako bismo išli u korak sa njima. Upravo na ovom seminaru pružena mi je prilika da prisustvujem svedočenjima predstavnika manjina i sa kojim se oni realnim problemima susreću. Postavljanjem pitanja zašto se prema određenim grupacijama postupa na diskriminišući način, nekad i vulgaran i nasilan, dolazi se do sledećeg pitanja koliko je zaista većinska populacija osvešćena i na kojim to osnovama svoje stavove temelje. Činjenica je da su zakoni u vezi sa manjinama doneti na osnovu međunarodnih ugovora, a koliko su oni zapravo uticali na svest preostale populacije iliti koliko se na tome radilo, manje je uočljivo. Ugrožene manjine su prinuđene da se same bore za svoja urođena prava kako putem tužbi, češće preko medija. Smatram da se spoznaja pojma ljudskih i manjinskih prava u Republici Srbiji mora sistemski uvoditi u društvo kako bismo u budućnosti mogli da očekujemo skladan i harmoničan međuljudski odnos. Za početak neka svako krene od sebe, dužnosti i obaveze da se poziva na svoja prava, a da ne ugrožava time nikoga, jer su ljudska prava univerzalna, urođena, nedeljiva i međuzavisna. „