Danas se obeležava Svetski dan slobode medija

3. maj 202. godine – 

Svake godine 3. maja obeležava se Svetski dan slobode medija kojim se slave osnovni principi slobode informisanja, procenjuje se sloboda medija u različitim državama, naglašava važnost nezavisnih medija, ali ističe i važnost medijskog opismenjavanja mladih.

Sloboda informisanja je jedna od osnovnih vrednosti demokratskog društva. Ovo pravo podrazumeva slobodu mišljenja, traženja, primanja i širenja informacija putem bilo kog medija. Da bi mladi bolje razumeli medije i njihovu ulogu, važno je da ovladaju kritičkim veštinama, posebno jer puno vremena provode uz televiziju, internet i druge medije, te su podležni njihovim štetnim posledicama. U suštini, biti medijski pismen znači „pročitati” sadržaj, odnosno poruku medijskog programa ili teksta, prepoznati, kako negativne, tako i pozitivne mogućnosti medija.

Medijska pismenost i sposobnost kritičkog promišljanja su preduslov kvalitetnog obrazovanja. Kada je reč o obrazovnom sistemu Srbije, kroz izborni predmet Građnsko vaspitanje omogućeno je da se nekoliko časova tokom godine posveti i ovoj temi, a sve do 2018. godine, i uvođenja predmeta Jezik, mediji i kultura, ovo je bio jedini predmet gde su učenici mogli da nauče osnove o kritičkom vrednovanju medijskog sadržaja. Međutim, oba pomenuta predmeta imaju izborni karakter, čime veliki deo učenika ostaje uskraćen da nešto nauči o ovoj značajnoj temi. Takođe, premet predaju nastavnici kojima medijska pismenost nije primarna oblast podučavanja, pa se kroz obuke, seminare i radionice dodatno edukuju o ovoj temi. Problem je i izostanak postojanje jedinstvenog plana i silabusa koji bi omogućio da sva deca dobiju isto znanje o načinima na koje funkcionišu mediji, tako da je velika odgovornost na nastavnicima da impementiraju program.

Sa  druge strane, nastavnicima je na raspolaganju, da korišćenjem različitih metoda i tehnika, samostalno osmisle izvođenje časova. Njima se pruža mogućnost korišćenja tehničkih pomagala u nastavi, đačkih poseta medijima, pisanja medijskih sadržaja, mogućnost zajedničkog gledanja ili čitanja vesti, sa ciljem  da odrede ko je kreirao određenu poruku, zašto je poruka napravljena i gde je distribuirana. Na nastavnicima je da predstave učenicima ogroman značaj koji imaju mediji i novinarska profesija, kao i njihove uloge kontrolora društvenih pojava i ukazivanja na probleme . Jer, cilj je mladima prikazati zašto je važno da blagovremeno budu obavešteni o nekom pitanju koje je od javnog značaja, zašto je bitno da se napravi ispravka neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije, kao i značaj sudskog gonjenja svakog napada na novinare i medijske kuće. Ako imamo dobro obrazovanje o ovoj začajnoj slobodi, ali i svim ostalim, možemo očekivati da ćemo sutra imati razvijenije i odgovornije demokratsko društvo.

Koliko je sloboda informisanja važna i sa koliko izazova se susrećemo kao društvo u borbi za slobodne medije pokazuje aktuelno stanje. Krhkost medijskih sloboda u Srbiji je potvrđena i tokom pandemije virusa COVID-19. Vanredno stanje je poslužilo za ograničavanje prava na slobodu izražavanja i informisanaja. Poslednji izveštaj organizacije Reporteri bez granica (RSF) za 2020. godinu potvrđuje ove činjenice. Srbija se našla na 93. mestu od 180 zemalja, što je pad za tri mesta u poređenju sa izveštajem iz 2019. godine.