11. mart 2021 Glasilo CK13 – “Vreme neizvesnosti”
Juče je u Crnoj kući promovisan četvrti broj Glasila CK13 „Vreme neizvesnosti“, tokom događaja na kome je simbolično obeležen novi početak rada aktivističke biblioteke – Infoteke.
Godina za nama je godina neizvesnosti. U ovom svetlu trebalo bi čitati četvrti broj Glasila CK13, u kome tematizujemo različite oblike neizvesnosti – političke, socijalne, ekonomske, ekološke…
Pratimo reči Slavoja Žižeka: “Nije dovoljno samoizolovati se i preživeti”, i pokušavamo da mislimo o tome kako možemo živeti. U onome kako je politika i odluka.
Vidimo da propisi, mere, regulative pripadaju zakonu, vlasti i utvrđivanju poretka. Vanredno stanje je mogućnost direktne i nesumnjive suspenzije i kontrole života, ogledalo redovnog stanja u kom neizvesnost ostaje skrivena ili se opravdava potrebom za opstanak sistema. Ali, zar nam nije vanredno stanje prikazalo obličje budućnosti?
I pored nesumnjivo nadolazeće ekonomske krize, videli smo da zatvaranje ide u korist manjini, jer svaka kriza je prilika za novo profitiranje, ali ne samo finansijsko. Rast autoritativnih, militantnih, nacionalističkih i ksenofobičnih narativa trebalo bi videti kao ekstenziju nasilja u vladajućem sistemu mišljenja i praksi, kojim se prikrivaju uzroci svih mogućih kriza. I dok nas zatvaraju ili prete novim zatvaranjima, serviraju nam se slike neprijatelja i zatvorene granice se vraćaju kao odgovor na globalnu krizu. Pozivanje na brigu i odgovornost znači zapravo “ostanite tu gde jeste i nemojte ništa raditi”.
Što se tiče sposobnosti za upravljanje bilo kojom krizom, jasno je da sve što država može da radi jeste da proizvodi krizu i nameće se kao suveren. U slučaju neposlušnosti, moć suverena nam je jasno demonstrirana, u vidu policijske brutalnosti. Konačno, proglasiti virus neprijateljem jednako je i proglasiti život neprijateljem, negirati da živimo u eko-političkom okruženju koje nas određuje i gde se ništa ne dešava mimo razloga.
“U ratu smo” – istina, samo bi trebalo jasno odrediti o kom ratu govorimo i ko su neprijatelji. Mislimo da ovo vreme neizvesnosti od nas zahteva da se jasno odredimo po pitanju proglašenog rata. Inače, bićemo uvučeni u njega kao predodređene žrtve.
Priroda je ovde jasna i nedvosmislena – oduvek tu.
A gde smo mi? Ako na ovo umesto nas odgovore nauka i država, onda sledi drugi talas zatvaranja iz koga će biti mnogo teže izaći.
