Gradjani smatraju da Srbija ima najviše neprijatelja

Čak i 30 godina nakon pada Berlinskog zida, kako građani EU, tako i oni van nje zabrinuti su za
aktuelnu bezbednosnu situaciju – zaključak je panel diskusije Bezbednosni radar 2019: Buđenje za
Evropu, gde su predstavljeni rezultati istoimenog istraživanja.

Moderatorka diskusije, novinarka Ljubica Gojgić, iznela je podatak da su građani ovih država na
pitanje čega se najviše plašite u bliskoj budućnosti odgovorili da se boje rata i konflikata, kao i da je
njih 75% zabrinuto zbog sveprisutnijeg međunarodnog terorizma. U istraživanje su bile uključene
Srbija, Francuska, Nemačka, Letonija, Ukrajina, Rusija i Poljska.

Šef Regionalne kancelarije za saradnju i mir u Evropi iz Beča Rajnhard Krum istakao je da je u ovom
istraživanju iznenađujuće što su „četiri od pet država u ovom istaživanju bile nezadovoljne svojim
međunarodnim položajem.“ Današnje bezbednosno okruženje, Krum je opisao kroz analogiju na
članak o lisici i ježu Ajzeje Berlina iz 50-tih godina prošlog veka. Time je ukazao na potrebu da
stratezi moraju imati pomoć civilnog društva u usmeravanju bezbednosne politike.

Član upravnog odbora Nemačkog saveta za spoljne poslove Karsten Fojt je govoreći o Srbiji, rekao
da je prema ovom istraživanju to država koja ima najviše spoljnih neprijatelja prema mišljenju njenih
građana.

“Nemačka sada zadovoljna svojim međunarodnim položajem, što nije uvek bio slučaj. Sada imamo
situaciju da su nam po prvi put najbliži susedi Francuzi saveznici“, podsetio je. On smatra da Srbija
ima svoju procenu bezbednosnih pretnji, ali je pitanje da li je ona racionalna ili ne.

Takođe, on je ukazao i na jedan od rezultata ove studije koji je pokazao da je poverenje u instituciju
vojske, veće nego u partije. Uz to, istakao je da su prema ovoj studiji EU i UN one organizacije za
koje se smatra da će imati veću ulogu u budućnosti. Kao tri preporuke za sprovođenje političkog
procesa u okviru bezbednosne politike, Fojt je istakao da bezbednosne pretnje treba ozbiljno
shvatiti, treba tražiti kompromise i poštovati međunarodne norme.

Istraživanje je sprovela Fondacija Fridrih Ebert, a događaj je oragnizovan u saradnji sa Evropskim
pokretom u Srbiji.