09. juna 2020 Građansko vaspitanje i verska nastava – podjednako (ne)važni?

Autori:  Zoran Pavlović, Tamara Džamonja Ignjatović, Aleksandar Baucal, Kaja Damjanović

Izdavač: Građanske inicijative

Godina: 2020.

Uz podršku Građanskih inicijativa 2009. godine urađena je prva evaluacija predmeta Građansko vaspitanje, osam godina nakon njegovog uvođenja u obrzovni sistem Srbije. Druga studija urađena je 2019. godine, odnosno 10 godina nakon prve studije. Ova studija je imala i komparativni karakter, jer je omogućila da se uporede podaci sa prvobitnim rezultatima učenika srednjih škola praktično celu jednu generaciju kasnije. Autori ovih studija bili su svesni da bi potpuniji zaključci o evaluaciji efekata predmeta Građanskog vaspitanja mogli da se dobiju jedino u komparaciji sa učenicima koji ovaj predmet nisu slušali. U tom cilju organizovana je i treća studija, koja se nadovezala na prethodnu, a sprovedena je sa učenicima istih srednjih škola, koji pohađaju Versku nastavu.

Ova studija je značajno u kontekstu razumevanja efekata realizacije predmeta Građanskog vaspitanja, odnosno pružanja odgovora na pitanje da li je Građansko ostvarilo svoj cilj, upoređivanjem rezultata učenika koji su slušali ovaj predmet u odnosu na one koji ga nisu birali tokom svog školovanja.

Na osnovu dobijenih rezultata, kada je reč o testu znanja, uprkos tome što su učenici koji pohađaju Građansko vaspitanje postigli bolji ukupan rezultat,  postavlja se pitanje da li tim postignućem možemo biti zadovoljni, imajući u vidu da kada se analiziraju pojedinačni odgovori, na mnoga pitanja obe grupe učenika su postigla slične rezultate, što govori o tome da ta saznanja nisu nužno ni sticana kroz nastavu građanskog vaspitanja. Učenici koji pohađaju Građansko postigli su uspešnije rezultate na pitanjima vezanim za podelu vlasti, razumevanje uloge parlamenta,vlade, pravosuđa, civilnog društva itd. Oni i nešto bolje razlikuju vrste društvenih uređenja i uslove ograničenja medijskih sloboda. Nasuprot njima, učenici Verske nastave veruju da se sloboda medija može ograničiti u demokratskim društvima i kada se mediji suprotstavljaju odlukama vlasti. Ovi učenici takođe slabije prepoznaju karakteristike autokratskog uređenja, u odnosu na svoje vršnjake koji pohađaju građansko, mada čak preko četvrtina obe grupe učenika pripisuje karakteristike autokratskog vođe demokratskom političkom uređenju.

Odgovori učenika na pitanja u vezi sa obrascima društvene participacije ukazuju na to da su učenici koji idu na Građansko aktivniji u raznim oblicima društvene participacij. Češće volontiraju u zajednici, češće učestvuju u donošenju važnih odluka u porodici ili školi, a češće su i u direktnom kontaktu sa stukturama vlasti, bilo neformalno ili na nekonvencionalan način (protest ili peticije), bilo formalno (npr. kontaktiranje lokalnog političara). Ta grupa učenika je ne samo trenutno aktivnija, već i spremnija da u tim ili sličnim društvenim praksama učestvuje i u budućnosti. Ipak, mora se naglasiti da, iako razlike između dve grupe učenika postoje, bilo koji oblik društvene participacije je među mladima veoma retko zastupljen.

Rezultati su slični kod pitanja koja se tiču vrednosnih sistema i  stavova učenika prema različitim aspektima demokratskog društva . Demokratske ideje su prihvaćenije kod dela učenika koji pohađa Građansko vaspitanje. Zabrinjava činjenica da više od četvrtine mladih iz obe grupe smatra da je važno da građani podržavaju svaku odluku vlade ili da gledaju samo svoje interese. Takođe, večina učenika iz obe grupe ne smatra slobodu medija dovoljno važnom za demokratiju. Obe grupe učenika izrazile su da najviše poverenja imaju u sebe, porodicu i prijatelje. Nezadovljstvo i nepoverenje u institucije preovlađuje kod svih učenika.

Na osnovu rezultata zaključuje se da da razlika između učenika koji pohađaju Građansko vaspitanje i onih koji pohađaju Versku nastavu postoji u pogledu učeničkih znanja, stavova i obrazaca participacije. Međutim, rezultati obe grupe u celini ne mogu se okarakterisati kao zadovoljavajući. Nivo građanske svesti kod mladih je slabo je razvijen. Efekti Građanskog vaspitanja možda nisu veliki, ali važno je naglasiti da svakako postoje. Zbog toga je neophodno unapređivati nastavu ovog predmeta, kako bi se ostvario njegov potencijal. Sadašnji koncept nastave koji podrazumeva mali fond časova i izborni karakter predmeta ne doprinosi ostvarivanju predviđenih ciljeva i ishoda. Ne može se očekivati da će na taj način učenici usvojiti demokratska znanja i vrednosti, već je neophodno da se sadržaji Građanskog vaspitanja i načini na koji se nastava realizuje integrišu u nastavu drugih predmeta. Ovo je posebno važno i zbog toga što svim učenicima treba omogućiti da steknu znanja i veštine koje se promovišu kroz Građansko vaspitanje, a ne samo delu učenika koji odaberu ovaj predmet.

Međutim, iako su rezultati ukazali na neke razlike i prednosti učenika koji pohađaju Građansko, postavlja se pitanje da li su te razlike posledica nastave Građanskog, ili  interesovanja i stavova ovih učenika (i njihovih roditelja ) koji su potencijalno mogli dovesti i do izbora predmeta.