14. januar 2026 Hitne izmene pravosudnih zakona – zaobilaženje struke i evropskih standarda i politička odmazda za „neposlušnost”
Objavljeno: 14. januara 2026. godine
Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 upozorava javnost na ozbiljne rizike koje nosi zakazivanje vanredne sednice Narodne skupštine za 14. januar, na kojoj će se razmatrati izmene sistemskih pravosudnih zakona po hitnoj proceduri.[1] Na dnevni red vanredne sednice stavljeni su Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama.[2]
Tokom prethodne godine, reformski zakoni od presudnog značaja za funkcionisanje pravosuđa nisu donošeni kroz uobičajenu proceduru, zbog odsustva saglasnosti između predlagača zakona i pravne struke. Predložene izmene u kontinuitetu snižavaju nivo dostignutih prava i procesnih garancija, što je i glavni razlog izostanka stručnog konsenzusa. Najnoviji primer takve prakse jeste pokušaj Ministarstva pravde da izmeni Zakon o sudijama, na koji je Visoki savet sudstva dao negativno mišljenje.[3] Umesto Vlade, predloge zakona podnosi narodni poslanik i to uz hitan postupak. Ova procedura se koristi izuzetno retko i nikada do sada za sistemske pravosudne zakone, čime se obesmišljava uloga struke i institucija uspostavljenih upravo radi zaštite nezavisnosti pravosuđa.
Posebno je važno naglasiti da je javna rasprava o ovim bitnim promenama svesno izbegnuta time što formalni predlagač zakona nije Vlada, već narodni poslanik Uglješa Mrdić. Da je postojala stvarna namera da se javnost i struka konsultuju, Narodna skupština, odnosno njen Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kojim predsedava upravo poslanik Mrdić, mogli su da organizuju javno slušanje i omoguće iznošenje stavova stručne i opšte javnosti. Takva mogućnost, međutim, očigledno nije bila u skladu sa ciljevima predlagača.
Radna grupa podseća da je usvajanje pravosudnih zakona po hitnoj proceduri već više puta bilo predmet kritike Evropske komisije, jer takva praksa narušava kvalitet zakonodavstva, pravnu sigurnost i poverenje u institucije. Hitni postupak je izuzetak namenjen vanrednim i nepredvidivim okolnostima, kojih u ovom slučaju nema.
Transparentnost Srbija
