15. novembar 2022 Intervju sa savetnicama Centara za žrtve seksualnog nasilja o žrtvama – ženama sa invaliditetom

Objavljeno: 15. novembra 2022. godine

U Vojvodini funkcionišu četiri centra za žrtve seksualnog nasilja: u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi i Sremskoj Mitrovici. U sva četiri grada, prostorije centra smeštene su u zdravstvenim ustanovama.
Za Portal o invalidnosti, onlajn časpois organizacije za podršku ženama sa invaliditetom „…iz kruga Vojvodina” govorile su Danica Todorov, koordinatorka sva četiri Centra, Branislava Golić, savetnica centra u Sremskoj Mitrovici i Anđelka Vujanić, savetnica centra u Novom Sadu.
Danica Todorov navodi da je, od osnivanja centara 2017. godine do danas, podršku dobilo približno dve stotine žena među kojima je 30% devojaka mlađih od 15 godina i svega desetak žena s invaliditetom, većinom žena s razvojnim i intelektualnim invaliditetima.

Od početka se razmišljalo o tome da prostorije i sva ginekološka oprema budu fizički pristupačne ženama s motornim invaliditetom, ali nije uvek bilo moguće to postići. Kad je reč o gluvim ženama, usluga tumača za znakovni jezik nije obezbeđena, niti osoblje centara zna kome je potrebno da se obrate za takvu vrstu podrške. U radu sa slepim ženama osoblje bi pročitalo sadržinu svih izjava i objašnjenja koja prate celu proceduru, što je inače deo njihove uobičajene prakse sa svim ženama. Ne postoje audio materijali niti materijali na Brajevom pismu. U radu sa ženama s intelektualnim invaliditetima, osoblje prilagođava komunikaciju tako da žena dobije sve potrebne informacije na pojednostavljenom jeziku.

Savetnica Branislava Golić do sada je imala iskustva u radu sa tri žene s različitim vrstama invaliditeta (kombinovani senzorni, intelektualni i psihički).

Savetnica Anđelka Vujanić poseduje višegodišnje iskustvo rada u organizacijama osoba s invaliditetom, a u centru se susrela sa dve žene koje imaju intelektualni invaliditet i sa jednom ženom koja ima epilepsiju. Ima iskustvo rada sa nagluvim ženama, sa gluvim ženama koje su verbalne i čitaju s usana, ali procenjuje da nema znanja i kompetencije za rad sa neverbalnim ženama. Smatra da obezbeđivanje usluge tumača znakovnog jezika ne predstavlja adekvatno rešenje za pružanje psihološke podrške gluvim ženama, nego su neophodne savetnice koje koriste znakovni jezik.

Savetnice ističu koliko je važno prilagoditi usluge ženama s invaliditetom i svesne su višestrukih rizika i dodatne diskriminacije kojima su ove žene izložene u celokupnom sistemu.

Zbog unapred ustanovljene pretpostavke da njima niko neće verovati, žene s intelektualnim invalditetima su na meti seksualnih nasilnika, a sistem iznova potvrđuje takva uverenja, suštinski dajući dozvolu i odobrenje za nasilje prema njima. Centri za žrtve seksualnog nasilja u Vojvodini svesni su ovog problema, ali kako nemaju mehanizme adekvatne zaštite, niti sposobnost da utiču na promenu u sistemu kad je reč o ženama opšte populacije, žene s invaliditetom, pogotovo ako je invaliditet intelektualni, ostaju na margini margine.

Tekst je preuzet sa stranice Portala o invalidnosti.

Izvor: CPŽ