18. novembar 2025 Između megafona i tišine: žene u borbi za promene
Objavljeno: 18. novembra 2025. godine
Istraživanje Između megafona i tišine: žene u borbi za promene beleži iskustva, izazove i otpore žena koje učestvuju u protestima širom Srbije tokom 2024/25. godine. Protesti su pokazali da su žene u Srbiji, kroz sopstveno delovanje i solidarnost, u prvim redovima društvenih promena.
Kao najčešće motivacije za učešće na protestima žene navode osećaj odgovornosti prema deci i mladima, nezadovoljstvo postojećim stanjem u državi, borbu protiv korupcije, osećaj pravde i pravičnosti, solidarnost, ali i aktivno učešće donelo je i osećaj emancipacije i pomeranja granica.
Analiza iskustava učesnica pokazuje da solidarnost među ženama na protestima funkcioniše kao mreža političke i emotivne podrške. Ogleda se u neformalnim oblicima podrške, kao što su ohrabrivanje, razmena poruka podrške, nova prijateljstva, međusobna zaštita od mogućih verbalnih ili fizičkih napada, ali i kao solidarnost kroz zajednički rad (od redarske službe i pružanja prve pomoći, preko nabavke hrane i higijenskih sredstava, do simboličnih gestova međusobnog poštovanja). Učesnice istraživanja posebno ističu važnost međuverske solidarnosti i podrške. Gestovi podrške su važni i za bezbednost žena na protestima.
Kad vidim da je neka devojka sama, uvek je pitam da li je sve u redu i da li hoće da ide s nama.
Stavovi i osećaj bezbednosti na protestima su podeljeni u nalazima i kreću se od pozitivnih iskustava i razgranate mreže podrške do veoma negativnih iskustava i osećaja straha, posebno u večernjim satima. Međutim, brojne učesnice više strahuju od policije nego od drugih učesnika protesta, posebno kada su prisutni specijalci ili kordoni, što doživljavaju kao podsetnik da može biti incidenata.
Pored iskustava nasilja koje su doživele sagovornice, zabeleženo je i 48 incidenata i situacija nasilja prema 71 ženi (od novembra 2024. do septembra 2025. godine). Čak 73% žena pretrpelo je lakše ili teže fizičke povrede od drugih osoba ili usled upotrebe prekomerne sile tokom privođenja. U najvećem broju slučajeva, žene su doživele više oblika nasilja istovremeno – fizičko, seksualno, psihološko, digitalno nasilje. Dodatno zabrinjava što su mnoge žene, nakon nanetih povreda, javnog svedočenja o napadima i izostanka reakcije institucija, bile izložene i dugotrajnom digitalnom nasilju.
Nepostupanje i tišina svih institucija zaduženih za zaštitu žena od rodno zasnovanog nasilja nije propust već obrazac. Rodno zasnovano nasilje prema ženama koje učestvuju na protestima je na taj način normalizovano u najvažnijim institucijama sistema u našoj zemlji. Od nedostatka razvrstanih podataka, nepostojanja sistema beleženja situacija nasilja prema ženama, nedostatka bilo kakve javne reakcije i osude, do neadekvatnog postupanja kao što je pomilovanja nasilnika.
Zabeležile su situacije prebijanja, udaraca pesnicom, naletanja automobilom, davljenja, napada nožem i drugim oruđem, odgurivanja, verbalnih pretnji i uvreda od drugih građana ili huligana. Kada je u pitanju postupanje policije, zabeležile smo udarce pendrekom, povlačenje i bacanje na zemlju, pretnje seksualnim nasiljem i silovanjem, upućivanje seksističkih komentara, vređanje, pretres do gole kože. Pretresi, nelegalno i invazivno skidanje žena nakon privođenja na protestima koriste se kao tehnika zastrašivanja i ponižavanja žena, zato što svako skidanje žene izaziva strah od seksualnog nasilja i prouzrokuje osećaj stida i poniženja, o čemu su žene i svedočile. Zabeleženi su i seksistički komentari u medijima i na društvenim mrežama, nedozvoljeno deljenje intimnih snimaka i fotografija, otkrivanje privatnih informacija, vređanje, pretnje smrću. Nasilje prema ženama se koristi za ugrožavanje bezbednosti ali i vid političkog pritiska, pokušaja diskreditacije i zastrašivanja.
Protesti su istovremeno izvor snage i iscrpljenosti. Mnoge učesnice opisuju emocionalni intenzitet, smenu tuge i besa, ali i osećaj zajedništva i solidarnosti.
Plačem veoma često kada osetim nemoć. Ali sam jača nego ikada.
Iako svedočimo velikoj otpornosti žena tokom protesta, treba napomenuti da njihova otpornost ima i granice. Bez sistemske podrške, ženski aktivizam postaje borba za opstanak, što ne treba posmatrati kao znak slabosti, već upozorenje društvu. Naš zajednički zadatak je da ovaj visok nivo učešća, posvećenosti i svakodnevnog angažovanja ne bude zapostavljen u kreiranju političke realnosti.
Opis metodologije i tema istraživanja
U eksplorativnom istraživanju učestvovalo je 170 žena iz Novog Sada, Beograda, Pančeva, Vršca, Leskovca, Kraljeva, Niša, Novog Pazara, kroz dubinske intervjue, fokus grupne diskusije i upitnik sa studentkinje. Najmlađe učesnice u istraživanju su imale 16, a najstarije preko 70 godina. Učesnice su bile srednjoškolke, studentkinje, prosvetne radnice, novinarke, političarke, aktivistkinje, profesorke na fakultetima, pravnice, sociološkinje, medicinske radnice, nezaposlene žene, penzionerke i dr.
Osim pregleda političkog i društvenog konteksta, istraživanje je podeljeno u oblasti motivacije i učešća žena, solidarnosti, bezbednosti i iskustava nasilja na protestima, medijske reprezentacije žena koje učestvuju u protestima, političke vidljivosti i zahteva, uticaj protesta na svakodnevni život.
Pokrenule su bazu incidenata i situacija nasilja prema ženama tokom protesta, koja sadrži informacije o vrsti napada, mesta, broju povređenih žena, opisa situacije, povreda, institucionalnog ishoda. Prikupljanje ovih podataka je kontinuiran proces i nastaviće ga i nakon objavljivanja rezultata istraživanja. Pored toga, tražile su podatke od Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih organizacija i medija koji prikupljaju podatke o protestima (Crta, CINS, Arhiv javnih skupova).
Izvor: Femplatz
