30. decembar 2021 Javne tajne o javnom zdravlju

Beograd, 30. decembar 2021. godine

Koliko su nam bitne informacije o nabavci medicinske opreme tokom pandemije?

Istraživanje javnog mnjenja koje je za potrebe organizacije Partneri Srbija, u okviru projekta „Javne tajne o javnom zdravlju“ podržanog od strane Balkan Trust for Democracy, sprovela agencija Demostat sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1500 punoletnih građana od kraja septembra do sredine oktobra 2021, imalo je za cilj da utvrdi da li je, i u kojoj meri, građanima bitno da javne nabavke medicinske opreme tokom epidemije budu transparentne.

Rezultati istraživanja pokazali su da je skoro svaki drugi ispitanik/ca (njih 47.7%) izjavio/la da su informacije o cenama tj. javnim nabavkama medicinske i druge opreme izuzetno bitne, a približno svaki deseti ispitanik/ca (9.8%) izneo/la je stav da nisu bitne. Oko trećina ispitanika/ca (36.8%) je stava da su informacije o cenama delimično bitne.

Svaki treći ispitanik/ca (31.2% od ukupnog broja) saopštio/la je da nije bilo dovoljno objavljenih informacija o troškovima nabavke medicinske i druge opreme u vreme epidemije korona virusa, svaki približno četvrti ispitanik/ca (23.4%) izneo/la je mišljenje da su informacije bile delimično objavljivane, dok je približno svaki peti (22.5%) stava da uglavnom nije bilo dovoljno informacija. Pozitivan stav da je bilo dovoljno informacija ima 16.4% ispitanika/ca, a da ih nije bilo (u potpunosti ili delimično) smatra više od pola ispitanika/ca (53.7%). Gotovo 40% ispitanika/ca smatra da je bilo (u potpunosti ili delimično) dovoljno objavljenih informacija.

Dalje, 45% ispitanika/ca je mišljenja da netrasparentnost u javnim nabavkama ukazuje na korupciju u procesima nabavki, a jedna trećina ispitanika/ca (31%) delimično tako misli. Svaki osmi ispitanik/ca ili 12.8% ne misli da netrasparentnost u javnim nabavkama ukazuje na korupciju. Sa druge strane, skoro svaki četvrti građanin/ka (23.7%) potpuno je zadovoljan/a načinom na koji je Republika Srbija reagovala na krizu izazvanu epidemijom korona virusa, a nešto više od jedne trećine (35.5%) delimično je zadovoljno. Dve petine ispitanika/ca (39.6%) nije zadovoljno načinom na koji je Republika Srbija reagovala na krizu izazvanu epidemijom, a 1.2% ispitanika/ca nije dalo odgovor.

Iz saopštenja organizacije Partneri Srbija saznajemo i da je moguće da bi rezultati istraživanja bili potpuno drugačiji da je ono rađeno godinu dana ranije – što je veća strepnja za zdravlje i život, to nam vrednosti poput transparentnosti manje znače. Transparentan rad organa vlasti jača poverenje građana u sistem, ali i međusobno poverenje između građana i vlasti. Konačno, transparentnost je jedan od ključnih elemenata u prevenciji korupcije u jednom društvu.

Imajući u vidu  nezavidan nivo korupcije u Srbiji (prema Indeksu percepcije korupcije 2020) Srbija se i dalje smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije visok), činjenica da informacije o javnim nabavkama tokom epidemije (još uvek) nisu transparentne treba dodatno da zabrine. Ono što je zadatak medija, civilnog društva, istraživača, ali pre svega nadležnih organa za borbu protiv korupcije, je da ne dozvole da vanredno stanje vladavine prava u našoj zemlji postane trajno.