Za Amina Malufa, ekspanzija identitetskih procesa je globalna, a njihov krajnji rezultat jeste paradoksalno „lokalan” – formiranje „plemenskog identite-ta“. Sa učenjem ovakvog identiteta počinje se veoma rano: indoktrinacijama, manipulacijom političkim verovanjima, obredima, stavovima, običajima i predra-sudama, sa uvek izrazito tenzičnim i konfliktnim osećanjima pripadnosti i nepri-padnosti, koji istovremeno opredeljuju prihvatanje ili odbacivanje – oni koji pripadaju istoj zajednici su naši i hoćemo da budemo solidarni sa njihovom sudbinom, no „ako ih ocenimo mlakima, onda ih osuđujemo, terorišemo ih, kažnjavamo ih kao izdajnike i otpadnike.“U tom smislu, evidentno je klizanje u organske slike sveta koje rezultira-ju binarnim šematizmom, „mi”/„oni” perspektivom, odnosno, podelom na „nas” i „njih”. Ovi zakasneli oblici identitetske legitimizacije pred pojedince stavljaju unapred pretpostavljenu saglasnost šta je njihov identitet i kojem kolektivitetu pripadaju. Ovakvo razumevanje identiteta svoje utemeljenje nalazi u odsustvu otvorene komunikacije društvenih aktera, čime takva društva gube komplek-snost i fleksibilnost. S druge strane, na globalnom nivou svedočimo i o procesima koji jačaju individualnost i mogućnost za punu identitetsku samotematizaciju pojedinaca.

Svojevrsno oslobađanje brojnih aktera i isto tako brojnih „slika sveta”, odnosno kultura, upućuje na očiglednu potrebu za interkulturalnim pristupom. To nije pitanje bilo kakve „socijalne estetike”, već se nameće kao neizbežna potreba, kao imperativ funkcionisanja u savremenom svetu.Što se Srbije tiče, relevantna istraživanja pokazuju da mladi najčešće nisu u kontaktu sa svojim vršnjacima koji pripadaju drugim kulturama, što često dovodi do isključivanja iz društva mladih koji ne pripadaju dominantnoj kulturi. Preko 40% mladih u Srbiji smatra da to što su Srbi u potpunosti opisuje njihov identitet, dok jedna petina mladih smatra da je gubitak nacionalnog identiteta neizbežna posledica članstva u Evropskoj uniji.

Ovi podaci pokazuju da mladi ne razumeju i ne poznaju dovoljno šta Evropska unija predstavlja, koje su njene vrednosti i šta je pojam interkulturalnosti, koji najviše dolazi do izražaja u motu EU – „Ujedinjeni u različitosti“. S druge strane, sistem obrazovanja u Srbiji ne podstiče interkulturalnost i razmišljanje na ovu temu i ne pruža dovoljno infor-macija mladima o interkulturalnosti i kulturnim razlikama. Projekat Različitosti nas ujedinjuju, koji sprovode Evropski pokret u Srbiji, Forum civilne akcije (FORCA), Evropski pokret u Srbiji – Leskovac, Timočki klub i Centar lokalne demokratije – Subotica, uz podršku Evropske unije kroz program Podrška civilnom društvu 2018 (Civil society facility 2018), ima za cilj da ojača kapacitete omladinskih organizacija i organizacija za mlade za bavljenje temom kulturne raznolikosti u procesu reformi i evropske integracije Srbije.Imajući sve to u vidu, cilj ovog Vodiča je dvostruk: želeli smo da ponudi-mo sintezu teorijskog i praktičnog interesa, odnosno da ponudimo naše viđenje i razumevanje narastajuće (inter)kulturne i identitetske kompleksnosti, ali i da kreiramo moguće metodološke modele koji će biti korisni organizacijama civilnog društva u neposrednom radu sa mladima.

Zato smo Vodič podelili na, uslovno rečeno, dva dela – u prvom razmatramo osnovne pojmove identiteta, kulture, interkulturalnosti, a u drugom delu se fokusiramo na praktična i metod-ološka pitanja interkulturalnog obrazovanja. Ne bi trebalo posebno ni pominjati u kojoj meri je važno pomoći pripad-nicima mlade generacije da razumeju svet u kojem živimo, tim pre jer je upravo sfera identiteta i pripadanja – prostor u kojem su prisutna brojna laička i pseud-onaučna pojednostavljivanja. A kao što iz neposrednog iskustva znamo – cene grešaka u identitetskim politikama mogu biti zaista ogromne. Zbog toga verujemo da će Vodič, kao i projekat Različitosti nas ujedinjuju u celini, predstavljati doprinos u podizanju interkulturalnog razumevanja u našem društvu.