11. jun 2024 Međunarodni dan borbe protiv dečijeg rada
Objavljeno: 11. juna 2024. godine
Povodom 12. juna, Međunarodnog dana borbe protiv dečijeg rada, UG Atina sapštava da Srbija treba jasnije i oštrije da odgovori na zloupotrebu dece i usvoji Uredbu o lakšim oblicima dečijeg rada koji nisu opasni po život i zdravlje deteta.
Navodeći da zakoni Srbije ne štite u potpunosti decu od najgorih oblika dečijeg rada, Atina poziva na usaglašavanje postojećih zakonskih procedura, pooštravanje kazni za počinioce krivičnih dela koji prisiljavaju decu na rad, i jačanje efikasnosti inspekcijskih službi, uz sprovođenje adekvatnih mera zaštite za decu. Pored usvajanja Uredbe o lakšim oblicima dečijeg rada, neophodno je čim pre usvojiti revidiranu verziju Uredbe o teškim oblicima dečijeg rada, omogućiti bolju koordinaciju između državnih službi i organizacija civilnog društva u ovoj oblasti, podizati svest o opasnostima dečijeg rada i pružati specijalizovanu podršku deci i porodicama iz marginalizovanih grupa, sa posebnim akcentom na uključivanje ove dece u obrazovni sistem i sprečavanje osipanja iz istog.
Dok u javnosti, nakon što je prošle nedelje objavljen izveštaj Međunarodne organizacije rada (MOR) u kojem se navodi da je u Srbiji zloupotrebi dečijeg rada izloženo oko 82.000 dece uzrasta od pet do 17 godina, što je oko 10 odsto ukupne populacije dece, traje rasprava o tome da li deci treba omogućiti da kao npr. u Americi rade u prodaji novina, u isto vreme se skreće pažnja javnosti sa težine ovog problema, a time i sa dece žrtava prinudnog rada – dece koja su zbog zloupotreba odraslih onomogućena da rastu i razvijaju se u humanim uslovima.
Deca u Srbiji, kako je saopšteno, takođe su i žrtve primoravanja na najteže oblike dečijeg rada, prodaju i distribuciju droge, prošnju, prinudu na prostituciju, ali i seksualno iskorišćavanje: od 2000. godine identifikovano je 1383 žrtve trgovine ljudima među kojima je najveći broj dece i mladih. Zbog svoje posebne ranjivosti deca se obično iskorišćavaju višestruko, odnosno istovremeno kroz više tipova eksploatacije, a dete se najčešće izgladnjuje, uskraćuje mu se sloboda kretanja, oduzima pravo izbora i pravo na život bez nasilja. Neke od posledica iskorišćavanja deteta kroz najteže oblike rada jesu neadekvatna socijalizacija, nesigurnost, problemi emocionalnog vezivanja, poremećena slika sveta i odnosa među ljudima.
Srbija se takođe obavezala da će ispuniti razvojne ciljeva koje su UN postavile davne 2000. godine, navodi dalje Atina i dodaje da je prema nalazima Ministarstva za rad SAD, u našoj zemlji napravljen minimalan napredak u nastojanjima da se eliminišu najgori oblici dečjeg rada.
Tokom 21 godine rada, Udruženje građana Atina je pružilo direktnu pomoć i podršku za ukupno 1047 identifikovane žrtve od kojih je polovina bila maloletna, među njima je bilo žrtava prinudne udaje, radnog iskorišćavanja, prinude na vršenje krivičnih dela, seksualne i radne eskplotacije.
Navodeći da su deca prisiljena na rad, između ostalog i zbog toga što njihov opstanak i opstanak njihovih porodica zavise od njihovog rada, Međunarodna organizacija rada je saopštila da najnovije globalne procene ukazuju na to da je oko 160 miliona dece, starosti između pet i 14 godina, uključeno u dečiji rad, s tim da su i dečaci i devojčice u ovoj starosnoj dobi gotovo podjednako pogođeni ovim problemom. Kako se dodaje, dečiji rad ukorenjen je u siromaštvu i nedostatku pristojnog i dostojanstvenog rada i za odrasle, nedostatku adekvatne socijalne zaštite, kao i neuspehu da se osigura da sva deca pohađaju i završe školu.
S obzirom na to da Uredba o lakom radu u Srbiji nije doneta, pitanje dozvoljenog rada dece mlađe od 18 godina ostaje u sivoj zoni i bez precizne regulative, stvarajući rizik da zloupotreba rada dece neće biti kažnjena. Shodno tome, bez dogovorene i usvojene liste, pozitivna strana radnog angažovanja, kao što je sticanje radnih navika, može se brzo pretvoriti u zlostavljanje dece. Nedostatak postojanja ovakve Uredbe predstavlja i rizik da deca budu zlostavljana u kućnim poslovima koji mogu dalje da proizvedu negativne posledice, kao što su izostanak dece iz škole, njihovo potpuno izdvajanje iz obrazovnog sistema, narušavanje fizičkog zdravlja i psihosocijalnog razvoja uopšte.
Prema najnovijim statističkim podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima u Srbiji za 2023. godinu, deca žrtve su činila 62,12% svih identifikovanih žrtava trgovine ljudima. Većina njih je identifikovana kao žrtve prinudnog prosjačenja, prinude na vršenje krivičnih dela, seksualne eksploatacije i prinudnih brakova (17,2%). Iako je u 2023. godini zabeležen porast broja identifikovanih devojčica koje su bile žrtve prinudnih brakova u odnosu na 2022. godinu, ovaj broj je daleko ispod stvarnog broja. Takođe, šestoro dece je identifikovano kao žrtve višestruke eksploatacije (4 devojčice i 2 dečaka). Seksualna eksploatacija dece uglavnom pogađa devojčice od 13 do 18 godina. Ono što zabrinjava je da se starosna granica stalno snižava i da je tokom 2022. i 2023. godine bilo slučajeva da su devojčice od 11 godina eksploatisane za pornografske svrhe.
Prema zakonima Republike Srbije, osnovno školsko obrazovanje je obavezno za sve. Međutim, prema rezultatima popisa u Srbiji 2022, 6,3% stanovništva uopšte nije pohađalo školu ili je završilo manje od osam razreda osnovne škole, dok 17,8% stanovništva ima završenu osnovnu školu, a srednju školu završilo je 53,1% stanovništva starosti 15 i više godina. Procena je da je 0,63% stanovništva starosti 10 i više godina nepismeno.Takođe, uključenost romske dece u osnovno obrazovanje i dalje je niža od opšteg proseka, a stopa napuštanja je znatno veća u poređenju sa ostalim učenicima. Podaci pokazuju da je stopa završene osnovne škole učenika iz romskih naselja znatno niža i iznosi svega 64%.
Pored nedosledne prakse na nivou tužilaštava u različitim delovima zemlje, problem sistema zaštite i podrške deci u Republici Srbiji jeste i nedostatak specijalizovanih programa podrške deci žrtvama seksualnog nasilja, posebno silovanja i seksualne eksploatacije. Potrebno je raditi na jačanju mreže psihološke podrške, specijalizovnih hraniteljskih porodica za visoko traumatizovanu decu, decu žrtve seksualne eksploatacije i seksualnog nasilja. Sistem zaštite dece žrtava u Republici Srbiji ne odgovara u dovoljnoj meri potrebama dece i nije usko specijalizovan za decu žrtve različitih oblika eksploatacije; naprotiv – veoma je široko postavljen, i to je ključni i najistaknutiji problem tog sistema. Decu, za koju se pretpostavlja da su žrtve seksualne eksploatacije i iskorišćavanja u pornografske svrhe, najčešće prepoznaju samo policija i centri za socijalni rad. Nažalost, još uvek postoje profesionalci koji opravdavaju evidentno zlostavljanje ove dece pripisujući ih tradicionalnim i kulturnim običajima.
Izvor: Atina
