Mehanizmi usklađenosti i primene

Usklađenost sa principima i standardima je od ključnog značaja za osiguravanje pozitivnog uticaja inicijative u praksi. Čvrsti mehanizmi usklađenosti osiguravaju da potpisnici rade ili nastoje da rade dosledno u okviru usvojenih principa i standarda. Prema studiji One World Trust-a koja mapira samoregulaciju na nacionalnom nivou, postoje dva glavna pristupa u obezbeđivanju usklađenosti OCD-a: proaktivni i reaktivni.

Članovi samoregulacije sa proaktivnim pristupom dužni su da redovno prate i izveštavaju o njihovoj usklađenosti sa standardima i principima. Procena usklađenosti se može desiti u početnoj fazi pridruživanja inicijativi ili tokom celog trajanja članstva. U slučaju procene prilikom pridruživanja, potpisnici moraju da prođu proces ponovne sertifikacije ili obnove članstva svake 1-3 godine. Primer proaktivnog mehanizma usklađenosti prilikom pridruživanja je Pečat kvaliteta koji dodeljuje Češki donatorski forum sertifikovanim fondacijama i fondovima na 2 godine. Ako sertifikovane organizacije žele da zadrže svoj Pečat kvaliteta, moraju ponovo da se prijave i prođu kroz isti proces procene usklađenosti. Redovno praćenje i procena usklađenosti vezani su za sankcije, pri čemu bilo koji potpisnik može biti uklonjen ukoliko se ne pridrižava pravila propisanih mehanizmom. Na primer, Centralni biro za prikupljanje sredstava u Holandiji vrši redovno praćenje usklađenosti dobitnika Pečata odobrenja i Sertifikata. 

Reaktivni mehanizmi nadgledaju usklađenost ili prete uklanjanjem iz inicijative kada postoji razumno uverenje da se član ne pridržava. Oni uglavnom da koriste mehanizme sankcionisanja zasnovane na žalbama, gde sve zainteresovane strane mogu podneti žalbu kad god smatraju da organizacija krši dogovorene standarde i principe. Žalbu obično dalje razmatra vodeća organizacija inicijative. Na primer, Kodeks ponašanja nevladinih organizacija u Republici Crnoj Gori reguliše žalbeni postupak koji se može podneti protiv bilo kog potpisnika, grupe potpisnika, zaposlenih, volontera i članova/ica organizacije. Postupak vodi samoregulatorno telo koje imenuje Skupština Koalicije i može dovesti do raznih sankcija, od upozorenja do suspenzije članstva.

Usklađenost može biti procenjena na različite načine i od strane različitih strana ili čak od strane same organizacije. Sledeće metode procene su identifikovane širom Evrope:

  • Samoprocena: je desk metoda procene, koji sprovodi sama organizacija;
  • Procena srodne organizacije: sastoji se od intervjua, anketa ili terenskih poseta koje obavlja neki od članova inicijative;
  • Procena treće strane: je mešoviti metod, koji se sastoji od desk procene i terenske posete eksternog tela; 
  • Žalbeni postupak: kao što je gore opisano, to je formalna procedura koja omogućava svim zainteresovanim stranama da podnesu žalbe organu odgovornom za istragu.

 

Usklađenost se može proceniti pre usvajanja šeme samoregulatorne inicijative, naknadno tokom usvajanja procedure, ili tokom celog trajanja članstva. Prve tri metode procene se obično koriste sa mehanizmima sertifikacije i akreditacije. Međutim, oni se mogu koristiti i uz druge modele, kao što su kodeksi ponašanja ili radne grupe.

Izvor: https://ecnl.org/sites/default/files/files/Current-Trends-in-Self-Regulation-of-Civil-Society-Organizations-in-Europe.pdf