05 Jul Nacrt zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta ne predviđa mehanizme ostvarivosti i zaštite prava u praksi

Centar za primenjenu psihologiju je u sklopu aktuelne Javne rasprave načinio sveobuhvatne Predloge za unapređenje teksta Nacrta zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta. Dokument na trideset strana sadrži i primedbe u načelu i u pojedinostima na Nacrt zakona, sugestije, komentare, ali i konkretne primere iz postojeće prakse. Ovaj sveobuhvatan tekst upućen je potom svim relevantnim državnim institucijama koje u svom fokusu rada imaju i zaštitu dece i prava deteta odosno svim institucijama koje imaju uticaja na donošenje i sprovođenje politike o zaštiti prava deteta. Predlozi za poboljšanje Nacrta zakona poslati su

Radnoj grupi Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Savetu za prava deteta Vlade Republike Srbije, Odboru za prava deteta Narodne skupštine Republike Srbije, Zaštitniku građana, Kancelariji za ljudska i manjinska prava…

Nakon detaljne analize Nacrta zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta kao i pregleda postojećih zakonskih rešenja, ali i postojećih ili ranijih strategija, akcionih planova, tzv. mapa puta, različitih studija i domaćih i međunarodnih izveštaja i zapažanja koji se tiču zaštite dece, kao i uočenih problema u svakodnevnoj praksi izdvojeni su ključni nedostaci:

– Nepostojanje mehanizma/mehanizama kojim bi se u praksi osigurala primena Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta;

– Neadekvatan način izbora Zaštitnika prava deteta – postojeće rešenje u Nacrtu zakona nije transparentno i ne osigurava jasne kriterijume za izbor najboljeg kandidata odnosno ne osigurava njegovu nezavisnost i samostalnost odnosno zaštićenost od političkih uticaja;

– Prenaglašavanje promotivne funkcije dečjeg ombudsmana, a istovremeno su nedovoljno specifikovane uloge koordinatora, konrolora, odnosno pre svega zaštitnika prava dece;

– Nepostojanje odredbi o jedinstvenoj celovitoj evidenciji odnosno sistematskom prikupljanju podataka za potrebe praćenja ostvarivanja prava dece, implementacije zakona, uredbi, strategija, akcionih planova i konvencija kao i evaluaciji njihovih efekata;

– Neučestvovanje dece u izradi Nacrta zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, neparticipiranje deteta u proceduri odabira Zaštitnika – neuvažavanje mišljenja i stavova dece tj. nekonsultovanje deteta odnosno dece u stvarima koje se neposredno tiču dece;

– Neprepoznavanje značaja i uloge Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije.

Koliko je ovaj sveobuhvatni, sistemski zakon značajan pokazuje i obaveza usklađivanju sa odredbama ovog zakona svih drugih sektorskih zakona i podzakonskih propisa u roku od 2 godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. A koliko je značajno osigurati primenljivost možda najbolje pokazuje informacija koja se mogla čuti na sesiji Javne rasprave da se Nacrt zakona finalizira posle „12 godina političkog ometanja“.

Baš iz tog razloga Centar za primenjenu psihologiju je posebno naglasio važnost osiguravanja primenljivosti zakona u praksi ali i osiguravanja nezavisnosti izbora i delovanja Zaštitnika prava deteta od bilo kakvog političkog uticaja.

Sve ovo su, dakle, razlozi zbog kojih je Centar za primenjenu psihologiju smatrao da je svrishodno upoznati sve institucije koje imaju uticaja na donošenje i sprovođenje politike o zaštiti prava deteta sa predlozima poboljšanja i pre nego što Nacrt zakona postane zvanični Predlog zakona u Narodnoj skupštini.

Celokupan tekst Predloga za unapređenje teksta Nacrta zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta možete preuzeti ovde.