16. jun 2020 Naučene lekcije o solidarnosti tokom COVID 19
“Prvi rezultati mapiranja potreba građana i OCD, koje je obuhvatilo nešto više od 90 organizacija civilnog društva, pokazali su da su se na početku proglašenja pandemije ključne potrebe građana odnosile na dezinfekciona sredstva, zaštitnu opremu opremu i hranu. Potom, na praćenje poštovanja i zaštitu ljudskih prava, i treće – tačno, objektivno i pravovremeno informisanje o trenutnoj sutuaciji i očekivanim promenama”, kazala je Dejana Stevkovski, koordinatorka u Gradjanskim inicijativama, učestvujući na online debati “ Solidarnost i COVID19 u lokalnoj zajednici – naučene lekcije” koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju.
Debata je organizovana jer je pandemija zarazne bolesti Covid 19 suočila pojedince i zajednice sa mnogim izazovima, novim potrebama i novim načinom života u uslovima vanrednog stanja i mera uvedenih radi zaštite širenja zarazne bolesti.
Zaštita zdravlja i pomoć bolesnima bile su, naravno, u prvom planu. Ali, suočeni sa zabranom kretanja za starije osobe, nedostatkom zaštitne opreme na početku vanrednog stanja, nedostatkom javnog prevoza, ograničenim radnim vremenom javnih službi i prodavnica, građani su zahtevali brze odgovore od svoje zajednice. Doći do najugroženjih, organizovati snabdevanje starijih sugrađana, omogućiti primenu zaštitnih mera za posebno ugrožene, bili su samo neki od zadataka u lokalnoj zajednici.
Lokalna samouprava, organizacije civilnog društva, lokalni građanski pokreti primenjivali su različite metode i pristupe u rešavanju ovih problema u situaciji koja je za sve bila nova i za koju niko nije bio blagovremeno pripremljen.
Šta smo naučili? Kako je funkcionisala saradnja između lokalne samouprave, organizacija civilnog društva, zdravstvenih ustanova, ustanova za socijalnu zaštitu i drugih službi? Kako su organizacije civilnog društva delovale u vanrednom stanju u lokalnim zajednicama? Koje programe i aktivnosti treba razvijati u narednom periodu radi efikasnije borbe protiv zaraznih bolesti, ali i radi efikasnijeg odgovora na potrebe ugroženih društvenih grupa? Ovo su neka od pitanja o kojima se razgovarlo na webinaru na kome su uvodničari, osim Dejane Stevkovski, bili i Branislav Markuš (Zrenjaninski Socijalni Forum), Snežana Pavković (Timočki klub), i Žarko Šunderić (Centar za socijalnu politiku).
Stevkovski je naglasila da je najviše OCD bilo angažovano u oblasti informisanja, istraživanja, nabavke i distribucije humanitarne pomoći, pružanju pravne pomoći i zaštiti ljdskih prava, pružanju psihološke pomoći, edukaciji i prikuplanju sredstava za nabavku zaštitne opreme i hrane.
Ona je naglasila da su organizacije civilnog društva veoma brzo i efikasno odgovorila na novonastalu situaciju, prilagođavajući joj načine prižanja podrške i pomoći orisnicima, aili i prilagođavajući način obavljanja drugih redovnh aktivnosti.
“Grupa OCD, koje se inače bave zaštitop prava i podrškom najugroženijim kategorijama stanovništa, pokušala je da, u saradnji sa Timom za smanjenje siromaštva i Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom, formira takozvani Treći krizni štab koji bi pratio i odgovara na potrebe ove kategorije stanovništva. Takođe, jedan broj lokalnih OCD koje prižaju psiho-socijalnu podršku je to nastavio da čini putem viber grupe i drugih online aplikacija. Primera radi, pojedine OCD su romskoj deci donirale tablete kako bi mogla da prate on.line nastavu, Inicijativa digitalna Srbija je sa istim ciljem omogućila po 5GB interneta za preko 420 najugroženijih porodica. Brojne organizacije civilnog društva su pomogle seoskom stanovništvu da što uživo, što online proda i distribuira svoje proizvode. Udruženje Džedajski pokret iz Nišazapočelo je šivenje zaštitnoh maski koje su i donirali i delili svom aktivistima. Žene žrtve nasilja su se udružile i takođe počele priuzvodnju zaštitnih maski”, navela je Stevkovski.
Govoreći o saradnju lokalne samouprave sa organizacijama civilnog društva i lokalnim pokretima tokom vanrednog stanja , Dejana Stevkovski je istakla da se ne može s baš reći da je postojao partnerski odnos. Kapaciteti, znanja i resursi OCD, prema njenim rečima, nisu bili iskorišćeni, iako je i na lokalnom i na nacionanom nivou pomoć bila više nego neophodna.
“Nije postojao potreban nivo koordinacije sa kriznim štabovima, što je potvrdilo da se na ocd gleda kao na protivnike, a ne partnere. Jedan od pozitivnih primera savakaoo je grad Šabac, gde su sve aktivnosti usmerene na pružanje pomoći građanima i ugroženim katergorijama stanovništva bile koordinirane između gradskog kriznog štaba , Asocijacije Duga i udruženja caritas. SInegrija koja je tom prilikom pokazana treba da služi kaoprimer dobre prakse u saradnje JLS i OCD i u redoni okolonostuima, a posebno u kriznim situacijama”, kazala je Stevkovski.
Webinar je organizovan u okviru projekta Povezujemo tačke, uz finansijsku podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Norveške ambasade u Beogradu.
