Nedovoljna izdvajanja iz budžeta za ekologiju

„U odnosu na ukupno planirane rashode u budžetu za 2020. godinu za ekologiju je odvojeno tek nešto više od 0,5%. Ukoliko pogledamo poređenje sa bruto društvenim proizvodom (BDP) iz 2018. godine, situacija je još poraznija po nas jer dolazimo do računice da za ekologiju odvajamo tek 0,155% bruto društvenog proizvoda. U Evropi u ove svrhe najviše izdvajaju Danska 3,9%, Slovenija 3,8% i Holandija 3,6% BDP-a, a potom Hrvatska 3,2%, Finska3,1%, Italija i Malta po 3%, Bugarska 2,8%. Građani Srbije treba da znaju ove podatke jer je ulaganje u ekologiju ustvari i ulaganje u zdravlje nacije“, kaže Miroslav Mijatović, predsednik Podrinjskog antikorupcijskog tima (PAKT).

Ipak, državni sekretar ministarstva za zaštitu životne sredine Ivan Karić, između ostalog, navodi da su Predlogom Zakona o budžetu za 2020. godinu, u okviru razdela 25, planirana sredstva u iznosu od 7.900.287.000 dinara, što je za 1.700.000.000 uvećanje u odnosu na prethodnu godinu i dodaje da ovo uvećanje i raspodela sredstava pokazuju želјu Vlade Republike Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine da se intenzivnije i hrabrije uhvate u koštac sa nagomilanim ekološkim problemima

U PAKTU-u ističu da Ministratsvo mora najpre da odgovori na pitanje gde se gubi oko 3,5 milijardi dinara od ekoloških taksi.

 „Ovo je čista demagogija u svetlu proračuna da mi u narednim godinama ako želimo u Evropu i ka evropskim ekološkim standardima, treba izdvajanja iz budžeta za ekologiju da uvećavamo svake godine za 59 milijardi dinara ili oko 500 miliona evra. Sada se nama objašnjava kako je povećanje od 1,7 milijardi dinara pokazatelj „intenzivnije“ borbe Vlade Srbije sa nagomilanim ekološkim problemima. A to „intenzivnije“ znači i dalje čak 34 puta manje od poželjnog i jedino prihvatljivog“, objašnjava Miroslav Mijatović.

Analizirajući budžet sa ovog aspekta, on naglašava da je prošle godine je od ekoloških naknada prikupljeno 11,3 milijarde dinara, a u ekologiju je vraćeno 6,2 milijarde. Reč je samo o republičkom budžetu i Zelenom fondu gde se potom preusmerava taj novac.

„Druga je decenija 21. veka, a mi ovde i dalje diskutujemo i vodimo borbu da se makar novac prikupljen od ekoloških taksi i naknada vrati kompletno u ekologiju. To je više nego porazna činjenica. Ko nam trenutno garantuje kakvu vodu pijemo i kakav vazduh udišemo? Uvođenjem evropskih ekoloških standarda u Srbiju, troškovi proizvodnje bi se enormno povećali kod mnogih proizvođača, a naša Vlada je trenutno na kursu podsticaja stranih ulaganja a ne zaštite zdravlja nacije. Upozoravam i da možemo doći u situaciju da nam baš ti strani investitori budu glavna prepreka ulaska u EU i primene evropskih ekoloških standarda, jer u tom slučaju jedino oni gube“, upozorava Mijatović.

Govoreći o lokalnim sredinama, on kaže da je situacija skoro apokaliptična i dodaje da nam nestaje šumski fond, fale stanice za prečišćavanje otpadnih voda, regionalne sanitarne deponije, merne stanice za vazduh i vodu, stručni kadrovi koji će sve to da kontrolišu itd. Nažalost, ističe Mijatović, izmenama Zakona o budžetskom sistemu ukinut je namenski karakter budžetskim parama koje se prikupe od eko-naknada, pa se beleži trend povećanja broja lokalnih samouprava koje ukidaju budžetski fond za zaštitu životne sredine. Od jedne lokalne samouprave u 2013. godini došli smo do 25 njih u 2019. godini. Sa jedne strane, monetarnom centralizacijom koja se sprovodi pod plaštom fiskalne discipline, lokalne samouprave su izgubile značajne prihode koji se moraju od nekud nadoknaditi. Kako vidimo prva je na udaru ekologija, pa su tako naše kolege iz UG „Stanište“ izračunale da se i pored povećanja fiskalnih eko prihoda u predhodnim godinama za zaštitu životne sredine izdvaja sve manje i manje (sa 6,4 milijarde dinara u 2015. godini, na 4,5 milijardi u 2019. godini).

„Kroz „eko“naknade je u poslednjih devet godina naplaćeno oko 500 miliona evra više nego što je potrošeno na aktivnosti zaštite životne sredine, i to oko 300 miliona evra iz republičkog i oko 200 miliona iz budžeta lokalnih samouprava. To je iznos dovolјan da se izgradi 20 deponija, što znači da smo mogli gotovo da rešimo pitanje upravlјanja komunalnim otpadom“, ističe na kraju Miroslav Mijatović, predsednik Podrinjskog antikorupcijskog tima (PAKT).