Niska zaštita socijalnih i ekonomskih prava u Srbiji

Došlo je do odumiranja zaštitne i socijalne uloge države, urušava se vladavina prava u koju spadaju socijalna i ekonomska prava, a Srbija se iz dana u dan udaljava od međunarodnih standarda. Račun za mere štednje ispostavljen je onima koji su najugroženiji, zaključak je autora istraživanja „Analiza stanja socijalnih i ekonomskih prava u Republici Srbiji“ Centra za dostojanstven rad.

U Medija centru Srbije predstavljeno je istraživanje koje ujedno i alternativni izveštaj Ujedinjenim nacijama o stanju socijalnih i ekonomskih prava u Srbiji. Ivan Sekulović je naveo da je došlo urušavanja vladavine prava u koju spadaju socijalna i ekonomska prava. Najočitiji primeri kršenja prava su nestanak medicine rada, položaj romske nacionalne manjine i smanjenje socijalne pomoći.

„Svi koji su u ovom normativno-pravno okviru definisani kao radnici neće imati gde više da se leče. Romska naselja su, pored fabrika, mesta najveće patnje u ovoj zemlji. Desetine hiljada ljudi u tim naseljima nema pristup čistoj pijaćoj vodi, a socijalna pomoć se smanjuje i namerno joj se otežava pristup“, naveo je Sekulović.

Sarita Bradaš istakla je da su merama štednje pogođeni najugruženiji što je uticalo na degradiranje socijalnih i ekonomskih prava. Penzionerima su smanjene penzije, smanjene su plate u javnom sektoru, dok je naknada za nezaposlene nedovoljna za dostojanstven život. Osvrnula se i na aktuelne pregovore oko visine minimalne zarade i njenog odnosa sa minimalnom potrošačkom korpom:

„Minimalna potrošačka korpa nije napravljena na osnovu toga šta su potrebe i nutricionistički standardi, već na osnovu toga koliko troši 30% najsiromašnijih u Srbiji. Ako uporedimo taj novac i standarde Svetske zdravstvene organizacije, onda to izgleda ovako: četiri puta manje voća nego što je to potrebno za zdravu ishranu, dva puta manje povrća i dva puta manje mesa i mesnih prerađevina“.

Mario Reljanović rekao je da je analiza pokazala da je došlo do odumiranja zaštitne i socijalne funkcije države. „Savremeno radno pravo je nastalo kao način ograničavanja slobode ugovaranja između poslodavca i zaposlenog, zbog toga što je poslodavac u značajno boljem položaju od zaposlenog. Sa druge strane imamo i odumiranje socijalne funkcije države. Država socijalna davanja trenutno tretira kao nepotrebni trošak“, zaključio je Reljanović.

Bojan Urdarević osvrnuo se na zloupotrebu ugovora o privremenim i povremenim poslovima i pogrešno razumevanje fleksibilizacije rada. „Jedan od vrlo zastupljenih ugovora koji se često zloupotrebljeva je ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Koristi se ne samo u privatnom, već i u javnom sektoru. Fleksibilnost rada je kod nas shvaćena kao neka vrsta eksperimenta, pa se tako ne radi o fleksibilnosti nego o zloupotrebi“.

Željka Jorgić-Đokić najviše se bavila kolektivnim radnim pravima. „Radno angažovana lica, koja nisu angažovana na osnovu ugovora o radu, nemaju pravo na učlanjivanje u sindikat, niti pravo na štrajk. Svi, osim ljudi koji su u radnom odnosu, uskraćeni su za pravo da se sindikalno organizuju i pravo da štrajkuju. To je u suprotnosti sa međunarodnim radno-pravnim zakonodavstvom, propisima i praksom,“ navela je Jorgić-Đokić.

Danilo Milić iz Međunarodnog centra Olof Palme izrazio je optimizam jer je došlo puno ljudi na promociju istraživanja i dodao da je „ranije bio izazov da u Srbiji nađemo veći broj organizacija koje se bave ovom temom. To se definitivno promenilo i ima puno organizacija sa kojima sarađujemo na različitim pitanjima“.