27. maj 2020 Nulta tolerancija nasilju prema ženama

Četiri žene ubijene su u Srbiji samo nekoliko dana pre i posle 18. maja –  Dana sećanja na žene žrtve nasilja, koji je ustanovljen upravo kako bi se ovom problemu stalo na put. To nam ukazuje na činjenice da je nasilje prema ženama i dalje sveprisutno u našem društvu, ali i na duboko rasprostranjenu toleranciju i opravdavanje ovog problema, navodi se u saopštenju Autonomnog ženskog centra.

Nakon što je u Erdeviku nasilnik ubio ženu i njenog kolegu sa posla, neki mediji izvestili su da je motiv ubistava ljubomora. Spekulisalo se i o prevari, pa su se u komentarima na medijskim portalima i na društvenim mrežama vrlo brzo našli komentari podrške i razumevanja za ubicu. To je otišlo toliko daleko da je žrtva optužena za sopstveno ubistvo jer je „dobila šta je tražila“, a najekstremniji primer je navođenje „ubistva kao rešenja za preljubu“. Ovakvi komentari ogledalo su duboko ukorenjenih predrasuda i stereotipa o nasilju prema ženama u stavovima građana i novinara. Nažalost, pomenuti komentari nisu cenzurisani, a pojedini mediji su načinom izveštavanja i sami podstakli i doprineli širenju ovakvih stavova, ističe se u saopštenju Autonomnog ženskog centra.

Ubistvo žene u Kragujevcu, pokazalo je da  pored šire javnosti i medija, ni institucije nisu izuzete od „žmurenja“ na nasilje prema ženama. Žena je ubijena iako se nebrojeno puta obraćala policiji. Slučaj, kako mediji navode, nije procesuiran jer je povlačila prijave. Čitali smo i da je pre dve godine bila smeštena u Sigurnu kuću, da je ubica godinama unazad maltretirao i sinove zbog čega se jedan od njih sa porodicom preselio, te da je  imao konflikte i u lokalnoj zajednici. Jasno je da je rizik od ubistva bio visok još pre dve godine kada je žena izmeštena u sigurnu kuću. Zašto se u slučaju u kome se nasilje ponavljalo, o čemu su institucije imale saznanja, nije pribeglo oštrijim zakonskim merama? Da li je i kako je u ovom slučaju izvršena (ponovna) procena bezbednosnih rizika? Da li su zaposleni u nadležnim institucijama upoznati sa time da su dužni da pokrenu postupke po službenoj dužnosti, ukoliko se radi o visokom stepenu rizika od smrtnog ishoda nasilja (bez obzira na volju žrtve)? Da li zaposleni u nadležnim institucijama znaju da zaštita žena od nasilja podrazumeva bezbednost žrtve kao prioritet? Kada će institucije u Srbiji početi da postupaju u skladu sa zakonskim procedurama, naglašava se u u saopštenju Autonomnog ženskog centra.

Poslednje ubistvo desilo se u Cerovcu kod Kragujevca gde je pastorak ubio maćehu. Mediji navode da nije bilo ranijih prijava nasilja i da ubica nije pokazivao znake agresije. Ipak, u medijima se moglo pročitati i da je bio lečen zbog psihijatrijske bolesti. Nije prošlo ni dve nedelje od ubistva u Leskovcu u kome je pastorak ubio maćehu, a pored nje oca, sestru i polusestru. Mediji su takođe preneli da je ubica imao mentalni invaliditet, da je bio pod nazdorom centra za socijalni rad kao i da su sukobi u porodici bili česti. Ova dva slučaja pokazuju da je institucionalni odgovor isti i tamo gde su postojali indikatori koji su mogli ukazati na opasnost od smrtnog ishoda nasilja, kao i tamo gde nije moguće sa sigurnošću utvrditi postojanje ovih indikatora. Iz našeg saopštenja izuzet je broj ubijenih žena – jer žene nisu broj i nijedna više ne sme da bude ubijena.

Imajući u vidu sve rečeno, vidljivo je da u Srbiji ne postoji jasna politička volja da se žene zaštite od nasilja i spreče ubistva. I pored brojnih zakona, smernica, mera i kampanja, ne postoji ni jasan i nedvosmislen stav stručnjaka i javnosti da je nasilje prema ženama nedopustivo i kažnjivo.

 Zahtevamo da se neodložno i posvećeno započne sa primenom politike nulte tolerancije nasilja prema ženama! Ni jedna žena manje, poručuje se u u saopštenju Autonomnog ženskog centra.