Na vebinaru „Od njive do kuhinjskog stola“ koji je realizovan u saradnji sa programom EU PRO, razgovarali smo o značaju održive proizvodnje i potrošnje hrane, imajući u vidu ekonomske, ekološke i socijalne aspekte, kako one domaće, tako i evropske.

“Činjenica je da je od osnivanja EU, uvek značajan aspekt bila briga o zaštiti životne sredine, a da su se sa reformama zajedničke agrarne politike aspekti održivosti stavljali u fokus” započinje razgovor prof. dr Vesna Rodić, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Ako znamo kakav je demografski rast na planeti i da imamo ograničene uslove za proširenje poljoprivredne proizvodnje, onda je jasno da je veliki izazov kako proizvesti hranu za rastuću svetsku populaciju. Profesorka Rodić podseća na tri stuba održivosti o kojima se često govori: socijalni, ekonomski i ekološki.

“U uslovima tržišne ekonomije, sve ono što nije ekonomski opravdano, jednostavno nije održivo na duži rok. Ali isto tako, ako nemate socijalnu, društvenu održivost u smislu participacije, ravnopravnosti, onda se postavlja pitanje održivosti, a uostalom i ruralnog razvoja kao nekog šireg pojma”

Takođe, profesorka  dodaje da ne smemo zanemariti ekološke segmete, poput očuvanja biodiverziteta ili genetičke raznovrsnosti.

“Evropa kroz regulative pokušava da usmeri učesnike u tom prehrambenom lancu da se pridržavaju pravila i paralelno radi na razvoju svesti. Bez razvijene svesti koliko nam je životna sredina važna, malo toga ćemo uraditi” zaključuje prof. dr Vesna Rodić.

Ratko Bojović, izvršni direktor Evropske trening akademije (EUTA) i predstavnik Strength2Food projekta, govorio je o ovom značajnom projektu koji se finansira iz prestižnog evropskog programa Horison 2020, iz oblasti istraživanja u poljoprivredi.

“Na Strength2Food projektu učestvuje 30 partnera, od toga pet iz Srbije i neke važne aktivnosti se odigravaju baš u Srbiji. Ključne oblasti koje pokriva projekat su unapređenje ishrane u školama, unapređenje sistema javnih nabavki, kako bi javne institucije kupovale kvalitetnije proizvode i treća oblast tiče se kratkih lanaca snabdevanja hranom, gde nam je cilj da omogućimo manjim  poljoprivrednim proizvođačima da direktno prodaju svoje proizvode školama, ali i drugim javnim institucijama na lokalu” kaže Ratko Bojović.

Kako dodaje Bojović, u okviru projekta pružaju podršku za ukupno 30 škola iz Beograda, Novog Sada i zapadne Srbije u unapređenju i standardizaciji postojećih menija u tim školama.

Jedan od učesnika vebinara bio je Milan Veličković, vlasnik porodične mlekare “Veličković” iz Surdulice, koja je kroz program EU PRO dobila dva puta podršku da unapredi svoje poslovanje.

“Prvi put smo kroz program EU PRO-a dobili jednu hladnjaču koja nam je mnogo pomogla oko izvoza proizvoda. Ranije smo izvozili kombijem manje količine, a kada smo dobili ovu hladnjaču počeli smo da izvozimo šleperom, tako da nam je to smanjilo troškove transporta i omogućilo bolju zaradu. Drugi put smo dobili podršku i nabavili opremu i počeli da pakujemo maslac, topljeni sir, krem sir u manjim pakovanjima od 10 do 20 grama. Našli smo alternativne kupce i to za sada jako dobro ide” poručuje Milan Veličković.