Okrugli sto- DRUŠTVENO-EKONOMSKI KONTEKST I PITANJE RODNO ZASNOVANOG NASILJA: Predstavljanje rezultata druge godine istraživanja

Beograd, 13. decembar 2018. godine-  Oslanjanjući se na ključnu pretpostavku prošlogodišnjeg istraživanja – da je strukturno nasilje duboko povezano sa porodičnim i interpersonalnim nasiljem – tokom 2018. godine nastavljena su ispitivanja čiji je cilj bio da ukažu na neke od fenomena, procesa, politika i diskursa koji (re)produkuju društvene i ekonomske nejednakosti i kulturno specifične obrasce rodnih uloga, i time doprinose postojanju i trajanju različitih vidova nasilja nad ženama. Ovakvom perspektivom istraživačice su želele da naglase da rodno zasnovano nasilje i nasilje nad ženama ne predstavljaju individualnu patologiju, već podrazumevaju čitav splet različitih oblika nasilja, koji su međusobno povezani, iako ne uvek na jasan i eksplicitan način, i ispoljavaju se u različitim oblicima i u različitim segmentima društva.

Preispitivanja tokova i rukavaca političke i socio-ekonomske transformacije nakon 2000. godine, sprovedena u okviru ovog projekta, pokazala su da je slobodno tržište neoliberalnog kapitalizma, umesto da deluje kao “lek” za boljke dirigovane ekonomije, postalo novi ključni izvor društvenih neravnopravnosti, uključujući i rodnu neravnopravnost, i generator različitih oblika i vidova nasilja koji cirkulišu u savremenim društvima – u oblastima i institucionalnim okruženjima ekonomije, obrazovanja, socijalne zaštite, religije, medija – kristalizirajući se prečesto u vidljivim okvirima porodica i domaćinstava u obliku porodičnog nasilja.

Učesnice okruglog stola ponudiće uvide i odgovore na neka od pitanja do kojih su došle tokom istraživanja, u kojem je koncept rodno zasnovanog nasilja operacionalizovan na različite načine i istraživan u različitim društvenim (mikro)kontekstima, sa ciljem da osvetli različita ispoljenja i delovanje strukturnog nasilja.

Da li je i na koji način „fizička sigurnost žena i njihova sloboda (od nasilja)“ povezana sa ekonomskim uslovima u domu, zajednici i u transnacionalnom okviru? Može li se govoriti o strukturnom nasilju i rodno zasnovanom nasilju u kontekstu nezaposlenosti, porasta “ranjive zaposlenosti”, sezonskog rada i novih radnih praksi? Da li su zakoni i propisi, i institucionalna okruženja, senzibilisani za pitanja rodno zasnovanog nasilja onoliko koliko bi u 2018. trebalo da budu, i onoliko koliko njihovi izveštaji tvrde? Kako funkcioniše “osnaživanje odozdo” u situacijama kada institucionalna podrška nezaposlenim ženama izostaje? Šta nam etnografsko istraživanje u jednom centru za socijalni rad govori o institucionalnom sprovođenju i kreiranju politika protiv nasilja nad ženama na lokalnom nivou? Kako nove politike sankcionisanja rodno zasnovanog nasilja “odjekuju” u zatvorima? Na koji način se u domenima obrazovanja i medija, iako u njih uplivavaju naoko emancipatorski sadržaji, ipak održavaju konzervativne vrednosti i kulturne predstave koje implicitno podržavaju rodno zasnovano nasilje? Da li je, i kako, sajber okruženje postalo prostor u kojem se oblikuju i plasiraju oblici digitalnog rodno zasnovanog nasilja?

Na okruglom stolu će govoriti učesnice istraživačkog tima: Ildiko Erdei, Lidija Radulović, Jelena Višnjić, Marina Simić, Lara Končar, Sonja Radivojević, Nađa Bobičić, Hristina Cvetinčanin Knežević, Milica Batričević, Milica Skočajić, Marijana Stojčić i Nađa Duhaček

U istraživanju su takođe učestvovale: Zorica Ivanović, Jelisaveta Blagojević i Ana Stevanović.

Sprovođenje ovog istraživanja je tokom 2017. godine podržala fondacija Kvinna till Kvinna, a nastavak rada u 2018. godini omogućila je Fondacija Helvetas (program Perform).

Vreme održavanje: 14. decembar 2018. godine sa početkom u 12 časova.