22 Aug Posle kiše dođu vanilice
Beograd, 22. avgust 2018. godine.
Šta raditi nakon izlaska iz zatvora? Kako se ponovo uklopiti u sredinu iz koje dolazite? Kako da vas ljudi iz vaše okoline ponovo prihvate umesto da vas posmatraju kao bivšeg osuđenika? Gde pronaći posao i na pošten način zarađivati novac? Sa svim ovim i mnogim drugim pitanjima suočavaju se osuđenici kada odsluže svoju kaznu. Država i zakoni koje je donela, ne rešavaju na adekvatan način probleme sa kojima se susreću. Mnogi od njih, nažalost, slobodu dočekaju nepripremljeni za ponovno uključivanje u društvo. O tome govori u prilog i veliki broj recidiva, povrataka bivših osuđenika u zatvor. Priča koja sledi je upravo pokazatelj na koji način, svojim radom i trudom, uz veliku želju za slobodom i bivši osuđenici mogu da započnu novi život.
Grupa bivših osuđenika u Kragujevcu osnovala je udruženje simboličnog naziva „ Posle kiše“ sa ciljem pokušaja reintegracije u društvo nakon izlaska iz zatvora. Ovo je drugo udruženje ovog tipa u Srbiji, a prvo van Beograda. U razgovoru sa predsednikom udruženja, Dušanom Mirićem, saznali smo da je ime nastalo iz njihovog očekivanja boljeg, kao neka vrsta stimulansa, jer „ posle kiše uvek dođe sunce“.
Udruženje je ubzo posle osnivanja okupilo oko 700 članova, a koliko su ozbiljni svedoči i podrška koju imaju od pravnika, studenata, psihijatara, ombudsmana i opštine od koje su dobili prostorije na korišćenje. Svrha njihovog okupljanja je savetodavna pomoć koju pružaju ljudima nakon izlaska iz zatvora, ali i konkretna pomoć- posao i redovna plata.
Kako objašnjava Dušan, zatvorenici nakon izlaska skoro da nemaju nikakvu šansu da nađu posao, zbog čega su došli na ideju da sami osnuju svoje preduzeće i otvore pekaru.
„Na ideju smo došli iz praktičnih razloga, kao prvo, jer je pekarstvo kao radno zanimanje najviše zastupljeno u zatvorima, pa smo se vodili logikom da ćemo na taj način lakše ubediti bivšeg osudjenika da se vrati radu i društveno odgovornom okruženju, a kao drugo, ja sam pekar po struci.“, objašnjava Mirić.
Za sada u njihovom malom preduzeću rade četiri osobe, dva bivša osuđenika, kao i supruga i majka jednog od njih. Nadaju se proširenju broja radnih mesta i budućoj saradnji sa stranim investitorom, kao socijalno odgovorno preduzeće, što bi im omogućilo da postanu konkurentni na tržištu.
Udruženje danas broji oko 900 članova i svi oni imaju problem da se zaposle. Kako kažu, ono što ih najviše motiviše i inspiriše je to žele da se dokažu, ne samo kao dobri radnici, već i kao dobri preduzetnici. Žele da pokažu da mogu da žive od svog rada, da na pošten način zarade novac, da razbiju predrasude koje ih kao bivše osuđenike skoro uvek prate.
„Država i društvo nas na sve načine sprečavaju da se zaposlimo.“, kaže Dušan. On smatra da bi država trebalo da vodi odgovorniju socijalnu politiku i posveti veću pažnju marginalnim grupama, kao što su bivši osuđenici, koje su definitivno zapostavljene.
Komentari okoline su razni, od onih da neće uspeti i da će se vratiti starim navikama, do onih dobrih i pozitivnih. „Naše redovne mušterije su komšije, ljudi koji prepoznaju naše probleme, ljudi koji veruju u nas, a taj broj je iz dana u dan sve veći.“ , naglašava Dušan. On takođe ističe da je njihov krajnji cilj, smanjenje stope povratništva u zatvor, smanjenje stope kriminala, kao i pružanje dobrog primera mladima u njihovom gradu.
Ukoliko budete u prilici, obavezno svratite u Bitoljsku broj 1 u Kragujevcu, probajte njihov ukusan burek i vanilice i na taj način im pružite podršku.
