10. novembar 2020 Postoji li Zeleni dogovor za Srbiju

Evropska unija je usvojila dugoročnu strategiju sa ciljem da do 2050. godine postane karbonski neutralna. Životna sredina je horizontalna politika i utiče na sva područja EU aktivnosti. Sve politike i planovi EU biće koncipirani na način, koji će omogućiti postizanje tog ambicioznog cilja. Da bi se on ispunio, biće potrebne milijarde eura i čitava generacija. Kombinovani su novi Višegodišnji finansijski okvir i instrument Nova generacija EU, koji podržavaju postizanje ovog cilja, izdvajanjem približno 30% sredstava u narednih sedam godina, u periodu 2021-2027.

Da bi se pridružila EU, Srbija će morati da sledi njene strateške planove. Poglavlje 27 – Životna sredina zahteva snažna ulaganja u zaštitu životne sredine i klime, sa ciljem poboljšanja životnih uslova, a Srbija je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja u ovom poglavlju nije dobila referentnu vrednost za otvaranje pregovora o pristupanju. Srbija je dostavila pregovaračku poziciju u ovom poglavlju početkom 2020. Već danas, Srbija priprema dugoročne planove za postizanje EU standarda do 2041. Da bi mogla da dostigne standarde EU, Srbiji je potrebna ozbiljna pomoć EU, kako u pogledu finansija, tako i u pogledu znanja. S druge strane, Srbija svoju energetsku politiku i dalje razvija nezavisno od EU.

Teme koje će tokom debate biti pokrenute:

• Kako će Zeleni dogovor da utiče na Srbiju i njene pokušaje pridruživanja EU?
• Kako će Zeleni dogovor da utiče na politike Srbije?
• Šta je pred Srbijom kada je u pitanju životna sredina?

Učestvuju:

• Nataša Đereg, Direktorka, Centar za ekologiju i obnovljivi razvoj
• Aleksandar Macura, Programski direktor, RES Fondacija
• Valentina Đureta, Menadžerka projekta, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju  (GIZ)
• Antoine Avignon, Programski menadžer za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena, Delegacija EU u Srbiji

Moderator:

• Zorana Milovanović,  Menadžerka projekta, Evropski pokret u Srbiji