10. septembar 2026 Pravosuđe mora da vidi i razume svako dete
Objavljeno: 10. septembra 2026. godine
Centar za prava deteta održao je radionicu „Deca žrtve i svedoci sa smetnjama u razvoju u krivičnom postupku u Srbiji“. Stručnjaci koji rade sa decom i za decu analizirali su slučajeve iz prakse kako bi prepoznali gde sistem može da se unapredi da bi deca sa smetnjama u razvoju imala olakšan pristup pravdi.
„Umesto da se dete prilagodi sistemu, potrebno je usavršiti sistem koji će da odgovori na potrebe svakog deteta“, jedna je od ključnih poruka radionice koju je organizovao Centar za prava deteta u okviru projekta ENSURE.
Predstavnici pravosuđa, centara za socijalni rad, stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja i organizacija civilnog društva razgovarali su o tome kako deci sa smetnjama u razvoju koja su žrtve ili svedoci krivičnih dela omogućiti da razumeju postupak, budu saslušana i u njemu zaista učestvuju. Među učesnicima su bili i roditelji dece sa autizmom, koji su podelili svoja iskustva i ukazali na prepreke sa kojima se njihova deca i porodice suočavaju.
„Do sada smo sagledali kako sistem funkcioniše u praksi. U Austriji, Rumuniji i Srbiji predstavljeni su nacionalni izveštaji, a na osnovu nacionalnih istraživanja i međunarodnih iskustava razvijen je i ENSURE Model, koji razrađuje uloge posebnog zastupnika, posrednika u komunikaciji i osobe za podršku.
Sada sa istraživanja prelazimo na konkretna rešenja. To znači da svako dete treba da dobije podršku prilagođenu svojim potrebama, da prilagođavanja u postupku i komunikaciji postanu standard, a ne izuzetak, i da izgradimo održiv sistem stručne podrške, obuka i jasnih standarda kvaliteta“, rekla je direktorka Centra za prava deteta Jelena Paunović.
Kada dete „prođe između sistema“
Deca sa smetnjama u razvoju u sistemu krivičnog pravosuđa mogu istovremeno biti izložena većem riziku od nasilja i preprekama u pristupu pravdi. Često nemaju pristupačan način da prijave nasilje, ne znaju kome da se obrate, dok profesionalci ne prepoznaju njihove komunikacione potrebe. Dodatno se suočavaju sa neprilagođenim prostorom i javnim prevozom, dugotrajnim razgovorima i postupcima.
Srbija nema tačne podatke o broju dece sa smetnjama u razvoju. Osim prepreka procesnopravne prirode i neadekvatne komunikacije, oni se suočavaju i sa pristupačnošću. Većina pravosudnih objekata i drugih institucija nema rampe za invalidska kolica, pristupačne toalete i taktilne staze. Komitet za prava osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija preporučio je Srbiji da se osobama sa invaliditetom obezbedi nesmetan i nediskriminišući pristup pravdi, uključujući odgovarajuća procesna prilagođavanja, rekla je izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije – NOOIS Ivanka Jovanović.
Problem nije samo u pojedinačnim procedurama, već i u nedovoljnoj saradnji različitih službi. Kada nema jasne odgovornosti i koordinacije, postoji rizik da dete „prođe između sistema“, bez podrške koja mu je potrebna.
„Tokom prethodne dve decenije razvijen je značajan normativni i institucionalni okvir pravosuđa po meri deteta. Ali glavni problem nije odsustvo prava. Ključna promena trebalo bi da bude prelazak sa diskrecionih mera i kasne reakcije na garantovana prava, na rano prepoznavanje potreba i pravovremenu podršku.
Ne treba procenjivati da li je dete ‘pogodno’ za sudski postupak, već šta sistem mora da uradi da bi dete moglo delotvorno da učestvuje. To je pristup zasnovan na pravima deteta“, rekla je konsultantkinja u oblasti ljudskih prava i prava deteta Ines Cerović.
Dete nije njegova dijagnoza
Jedna od važnih tema radionice bila je kako prilagoditi komunikaciju i postupak konkretnim potrebama svakog deteta.
„Dete nije njegova dijagnoza. Neophodna je promena perspektive – da dete ne procenjujemo, već razumemo“, rekla je prof. dr Milica Pejović Milovančević sa Instituta za mentalno zdravlje.
Razvojne teškoće, trauma i stres mogu uticati na način na koji dete komunicira. Zato je važno prepoznati njegove potrebe i prilagoditi postupak tako što ćemo mu dati dovoljno vremena, omogućiti pauze, koristiti njemu razumljiv jezik, vizuelnu podršku kao što su slike, komunikacione table i druga pomagala, ali i uveriti se da je dete razumelo pitanje.
Ključna poruka radionice jeste da promena počinje od načina na koji svaki profesionalac postupa prema detetu, ali da je za dugoročno unapređenje potrebna i bolja saradnja institucija, jasnije procedure i održiv sistem podrške.
Izvor i fotografija: CPD
