Predstavljen završni izveštaj inicijative „Za izbore bez nasilja”

Objavljeno: 18. maja 2022. godine

Akademija ženskog liderstva (AŽL) je u ponedeljak 16. maja predstavila završni izveštaj o nasilju prema ženama u izbornoj kampanji.

Izveštaj su predstavile članice stručnog tima Akademije Marija Srdić, Marija Babović, Biljana Stepanov, Smiljana Milinkov i Aleksandra Galonja. Kao gošće na predstavljanju su učestvovale Sonja Lokar, međunarodna ekspertkinja za rodnu ravnopravnost i Lana Prlić, alumnistkinja Akademije, inače poslanica u Parlamentu Federacije BiH.

Sonja Lokar, ekspertkinja i aktivistkinja iz Slovenije je prenela utiske o nasilju prema ženama na poslednjim izborima u Sloveniji, ali i utisak o tome da je angažman ženskog pokreta promenio i sam ishod izbora. Između ostalog je rekla da su naša društva duboko patrijahalna, tako da desnica koristi postojeći mizogini narativ za napade na žene u toku izborne kampanje koje društvo odobrava. „Mi znamo i imamo podatke da je nasilje prema političarkama deset puta veće nego nasilje prema političarima“.

Lana Prlić, socijaldemokratska političarka iz Bosne i Hercegovine je govorila o svom desetogodišnjem iskustvu izloženosti nasilju u politici i činjenici da je rodno-zasnovano nasilje normalizovano rečenicom koja se često izgovara: „Ti si žena u javnosti i moraš da trpiš“. Lana se suprotstavlja ovom stavu rečima: “Nasilje ne sme da se trpi i zato ću uvek pružati podršku napadnutim ženama“.

Marija Babović je podsetila na činjenicu da je nasilje isntrument za zadržavanje postojećih odnosa moći u društvu i da se nasiljem žene obeshrabruju da uzmu aktivnije učešće u politici, iako nema demokratskog društva ako se iz njega isključuje polovina populacije.

Biljana Stepanov je rekla da su u kampanji najviše bilo prisutno psihičko nasilje, iako je bilo evidentiranih primera i fizičkog nasilja. “Žao nam je što Republičlka izborna komisija nema nikakve podatke o nasilju na biračkim mestima i to mora da se promeni. Ne može onakav izborni dan prepun nasilja da nema ni jedan podatak.”

Marija Srdić je govorila o strahu žena da prijave nasilje i strukturnoj neravnopravnosti koja ženama otežava političko delovanje. “Najvažniji materijal koji smo dobili za ovaj izveštaj su u stvari zapažanja žena koje su učestvovale u biračkim odborima”.

Smiljana Milinkov je govorila o metodologiji praćenja medija. Najporazniji podatak je da uprkos sveprisutnom nasilju prema ženama, o njemu u centralnim informativnim emisijama skoro ne govori, kao i da nažalost, nije prepoznato kao relevantna politička tema. Žene su u prilozima bile zastupljene sa 14% ali od toga tek 2/3 njih u ulozi subjekta. Devet (9) parlamentarnih lista (od njih 17) nije predstavilo nijednu svoju kandidatkinju.

Aleksandra Galonja je sumirala preporuke istraživanja podsetivši na značaj praćenja odnosa prema ženama u politici i ponovnog povezivanja progresivnih političkih opcija sa udruženjima građana i naročito ženskim organizacijama:

  • Uspostaviti praćenje izbora iz rodne perspektive i evidentiranje rodno zasnovanog nasilja
  • Raditi na senzibilizaciji i obrazovanju članica i članova izbornih komisija i biračkih odbora
  • Podsticati uvođenje rodne perspektive u rad političkih stranka
  • Kontinuirano unapređivati rad medija u izveštavanju o izborima