Predstavljeno istraživanje o dostupnosti pravne pomoći

Objavljeno: 14. februara 2024. godine

Besplatna pravna pomoć, iako zakonski prisutna u Srbiji već četiri godine, nije u potpunosti dostupna onima kojima je najviše potrebna.

Nepotrebno komplikovan proces ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć (BPP) demotivisao bi i najupornije da se upuste u ovu administrativnu proceduru, iz koje su šanse da zapravo dobiju traženu pomoć – male.

Ni jedinice lokalne samouprave, ni advokati – kao dve strane zakonski ovlašćene da se bave ovom oblašću, nemaju želju da zastupaju najugroženije, jedan je od brojnih, zabrinjavajućih zaključaka iz istraživanja „Ključni nalazi o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u 2023. godini“ Inicijative A 11, predstavljenog u Kući ljudskih prava i demokratije u Beogradu.

Ovo istraživanje na jednom mestu sumira sve probleme koji su u praksi vrlo vidljivi kad je reč o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, ali uprkos tome, do danas nije bila nijedna značajnija revizija zakonskih ograničenja, nejasnoća i dvosmislenosti na koje je istraživački tim naišao.

Predstavljanju su prisustvovali predstavnici civilnog sektora, sindikata, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, UNHCR i mediji, koje je naš tim upoznao sa rezultatima istraživanja i koji su razmenili mišljenja i iskustva.

Ispred tima Inicijative A 11, o istraživanju su govorili: autorka Jovana Nikolić, pravni savetnik Inicijative A 11 Uroš Ranđelović i programski koordinator Inicijative A 11 Danilo Ćurčić.

Cilj Inicijative A 11 je okupljanje zainteresovanih za upuštanje u proceduru za izmenu ovog zakona, a kako bi se rešile sporne odredbe i problemi u primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, u najboljem interesu najugroženijih grupa građana.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći u primeni je od 1. oktobra 2019. godine. Nova analiza A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava obuhvatila je intervjue sa zaposlenima u jedinicama lokalnih samouprava, advokatima i ranjivim grupama/pojedincima.

Konkretno, od devetoro zaposlenih na poslovima pružanja besplatne pravne pomoći u gradovima i opštinama u Srbiji, čak sedmoro priznaje da jedva primenjuju zakon – neretko i da je primena nemoguća.

Rokovi su prekratki, službenika nema dovoljno, a poseban problem je neverovatno kršenje zakona koje se ogleda u odbijanju većine jedinica lokalne samouprave da uopšte organizuju službu besplatne pravne pomoći za svoje građane.

Kad je reč o advokatima koji su se, pri resornoj komori, odlučili na upis u pružaoce BPP, mnogi od njih zapravo nemaju želju da rade na ovim poslovima jer rade za „nižu tarifu“. Mnogi od njih nisu ni specijalizovani, odnosno obučeni da rade sa marginalizovanim građanima kojima je potrebna besplatna pravna pomoć (na primer, sa korisnicima novčane socijalne pomoći, osobama u situaciji beskućništva, stanovnicima romskih naselja, žrtvama nasilja, tražiocima azila itd).

Besplatna pravna pomoć trebalo bi da je upravo to – potpuno besplatna i pristupačna za korisnike, finansirana iz budžeta jedinica lokalnih samouprava ili države. Istraživanje Inicijative A 11 pokazalo je da su usluge iz oblasti BPP ponekad nenaplative, odnosno da pružaoci ne mogu da se „namire“ za svoj rad.

Da uopšte postoji besplatna pravna pomoć kao opcija izuzetno malo građana koji dolaze iz ranjivih grupa uopšte zna – nigde se ova izuzetno bitna mogućnost javno ne promoviše.

Još tokom usvajanja ovog zakona u medijima je vođena diskusija o činjenici da će pomenuti zakon značajno ograničavati mogućnost udruženja građana da pružaju besplatnu pravnu pomoć. Realnost i jeste takva, što je još jedan u nizu problema koji je detaljno dokumentovan u novoj analizi Inicijative A 11.

Istraživanje je u celosti dostupno na sajtu Inicijative A 11.

Izvor i fotografija: Inicijativa A11