Preliminarni izveštaj o nasilju prema ženama u izbornoj kampanji

Objavljeno: 18. aprila 2022. godine

Akademija ženskog liderstva u okviru inicijative „Za izbore bez nasilja“ pratila je rodno zasnovano nasilje nad ženama u predizbornim, izbornim i postizbornim procesima za parlamentarne, predsedničke i lokalne izbore (u 13 gradova i opština).

Tim Akademije ženskog liderstva je 12. aprila u Medija centru predstavio preliminarni izveštaj o nasilju prema ženama u izbornoj kampanji

Miloš Đajić je izjavio da je nasilje prema ženama u predizbornoj kampanji bilo je itekako prisutno. Sam izborni dan je bio pun tenzija, napetosti, uz pretnje građanima i kontrolorima/kama.

Marija Srdić, istakla je da je tokom monitoringa bilo 12 zvaničnih prijava nasilja i 7 opisa članica biračkih odbora o rodno zasnovanom nasilju na dan izbora i tokom izborne kampanje. Prijave su se odnosile na najčešće oblike nasilja psihičko i fizičko. Fizičko nasilje je prijavljeno policiji i pratićemo šta će se sa tim dešavati. Podsetuila je da je tokom kampanje, na javnim mestima bilo je fizičkog nasilja, poput slučaja kandidatkinje pokreta Zavetnici u Aranđelovcu.

Marija Babović, sociološkinja i voditeljka istraživačkog tima, istakla je da nema demokratije bez rodne ravnopravnosti i obrnuto. Ona je istakla da liderske pozicije i dalje zauzimaju muškarci.  „Zato smo juče imali Đilasa koji razgovara sa Vučićem, a ne Marinika Tepić, i zato imamo premijerku koja sluša predsednika, a ne trudi se da bude samostalna u svom poslu.“  – ukazala je Babović.

Smiljana Milinkov, profesorka novinarstva, predstavila je preliminarne rezultate izveštavanja medija (Politika, Danas, večernje Novosti, Informer i Alo) tokom kampanje i na dan izbora. Ona je ukazala da mediji ne prepoznaju rodnu ravnopravnost kao važnu temu i ako smo ovoga puta imali tri kandidatkinje za predsednicu Srbije i tri nositeljke liste za Narodnu Skupštinu. To je potkrepila i podacima da su infomrativnim emisijama na Pinku i RTS-u od 1.130 priloga u vezi sa kampanjom, žene su pomenute u svega u 219 (19 odsto), a u štampanim medijima situacija je još gora jer je tamo samo 11 odsto.

Govoreno je takođe o slučaju verbalnog nasilja na biračkom mestu u Štutgartu gde slučaj vodi nemačka policija. Takođe je ukazano na problem sa ažurnošću biračkog spiska što zbog nerada što zbog javašluka. Velikom broju žena koje su se u skorije vreme venčale ostavljeno je dovojačko prezime u biračkom spisku umesto njihovog sadašnjeg koje su uredno promenile u ličnim dokumentima. Ovim su one sprečene u ostvarivanju aktivnog biračkog prava a koji se ogleda u onemogućavanju nesmetanog korišćenja svog ličnog imena i za posledicu ima/može da ima uskraćivanje izbornog prava.

Najavljena je žalba Poverenici za zaštitu ravnopravnosti u vezi sa nasiljem koje je sprovedeno u jednoj predškolskoj ustanovi za prinudni odlazak na miting.

Akademija ženskog liderstva poziva  još jednom sve žene koje su doživele ili svedočile o nekoj vrsti nasilja tokom trajanja izborne kampanje i na dan izbora da im se obrate .

Preliminarni izveštaj možete preuzeti OVDE.

Preliminarne nalaze o medijskom izveštavanju možete preuzeti OVDE.

Izvor: Akademija ženskog liderstva