Preporuke civilnog društva za reformu pristupanja Zapadnog Balkana EU

Sedam vodećih organizacija civilnog društva za pitanja evropskih integracija iz Srbije pridružile su se diskusiji o najboljem načinu za reformu procesa širenja Evropske unije. U iščekivanju predloga koje ove nedelje treba da objavi Evropska komisija, organizacije su objavile svoje preporuke institucijama EU.

Dokument pod naslovom “Integrisanje Zapadnog Balkana: Izgradnja evropske budućnosti” objavili su Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), Centar savremene politike (CSP), Evropski pokret u Srbiji (EMINS), Centar za evropske politike (CEP), Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) i Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM).

Ove organizacije podnele su set preporuka o tome kako da se efektivno unapredi okvir proširenja EU Evropskoj komisiji, Generalnom direktoratu za susedstvo i proširenje (DG NEAR) i državama članicama, ističući da EU neće biti kompletna, ili potpuno integrisana, otporna i prosperitetna bez država Zapadnog Balkana.

U skladu sa ovom tvrdnjom, preporuke se odnose na sve države Zapadnog Balkana, uključujući i države predvodnice Srbiju i Crnu Goru, koje trenutno vode pregovore o pristupanju.

Reforma EU paralelno sa proširenjem, postepeno uključivanje država Zapadnog Balkana u programe EU

Organizacije civilnog društva smatraju da unutrašnja reforma EU treba da se odvija paralelno sa proširenjem, umesto situacije u kojoj Zapadni Balkan čeka na završetak ovog procesa.

“Prethodne velike reforme EU odvijale su se paralelno sa ranijim krugovima proširenja, koji su bili znatno veći po obimu”, podsećaju one.

Takođe smatraju da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da budu pozvane da učestvuju na Konferenciji o budućnosti Evrope, što bi bila “suštinski važna poruka građanima u regionu”.

Postepeno povezivanje zemalja Zapadnog Balkana sa različitim programima Evropske unije, uključujući Evropski zeleni dogovor, bilo bi dobrodošla inicijativa, navode organizacije.

“Obezbeđivanje državama kandidatima konkretne koristi podstaklo bi stvarno sprovođenje konkretnih reformi”, ističu organizacije i dodaju da bi predstavnicima zemalja kandidata trebalo omogućiti da učestvuju na sastancima Saveta EU nakon što zatvore pregovaračka poglavlja koja se odnose na određenu konfiguraciju.

Jasna identifikacija zarobljavanja države i unapređivanje sistema za merenje napretka u pristupnim pregovorima

Jedno od pitanja povodom kojeg OCD veruju da EU treba konkretnije da se angažuje jeste zarobljavanje države. Elementi ove pojave prepoznati su u Strategiji Evropske komisije za Zapadni Balkan iz februara 2018. Prema organizacijama, EU bi trebalo da razvije instrumente koji bi jasno prepoznali zarobljavanje države i medija u regionu i koji bi bili praćeni konkretnim akcijama.

Sistem za merenje napretka u pregovorima takođe bi trebalo unaprediti. Organizacije predlažu prioritizovanje mera i jasne rokove za njihovu primenu, kao i sankcije u slučajevima kada one ne budu primenjene. Ovo je posebno bitno za poglavlja 23 i 24, koja pokrivaju pitanja vladavine prava, ljudskih prava, nezavisnosti sudstva i slobode medija, a koje su od suštinskog značaja za proces pristupanja.

Glasanje kvalifikovanom većinom u Savetu i zajednički rad na podršci javnosti

Kako ne bi dopustile nijednoj državi članici da “uzurpira” proces proširenja za svoja politička i bilateralna pitanja, organizacije predlažu uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom kada su u pitanju proceduralni aspekti proširenja EU.

Takođe veruju da bi zemlje kandidati trebalo da dobiju više finansiranja, uporedivog sa onim što su dobijale države Centralne i Istočne Evrope tokom svog procesa pristupanja. Pristup dodatnim sredstvima može se usloviti uspešnim reformama u oblasti vladavine prava i drugim ključnim oblastima.

Predlozi se takođe odnose na rešavanje bilateralnih sporova u regionu.

“EU je odlučna da neće uvoziti bilateralne sporove i da ih treba rešiti pre pristupanja. Međutim, EU bi trebalo da poveća angažman u njihovom rešavanju, jer izgleda da sadašnji mehanizmi nisu dovoljni”, navode organizacije.

Konačno, organizacije civilnog društva predlažu intenzivniju kampanju za odnose s javnošću koja bi se “bavila mlakom podrškom” građana Zapadnog Balkana EU integracijama. Zbog toga preporučuju pokretanje zajedničkog programa komunikacije sa zemljama Zapadnog Balkana, koji bi promovisao „zajedničku istoriju, kulturu, vrednosti i viziju budućnosti našeg regiona i Evropske unije“.

“Međutim, treba naglasiti da nijedna metodologija ne može zameniti postojanje (ili nedostatak) političke volje na obe strane”, navodi se u predlozima.

Predlozi same Evropske komisije očekuju se ove sedmice, nakon francuskog non-pejpera o reformi procesa proširenja u novembru 2019. i drugog non-pejpera devet država članica u decembru. Očekuje se da će taj proces biti u fokusu tokom narednih nekoliko meseci.

Tekst je preuzet sa portala European Western Balkans.