14. avgust 2024 Preporuke novinarima za izveštavanje o rodnim dezinformacijama
Objavljeno: 14. avgusta 2024. godine
Novosadska novinarska škola (NNŠ) objavila je istraživanje o rodnim dezinformacijama sa preporukama novinarima kako da prepoznaju i objasne lažne i manipulativne sadržaje usmerene ka rodnim identitetima.
Jedna od preporuka je da redakcije povećaju broj priča koje se bave ženskim i LGBT+ pitanjima kako bi mogli da razotkriju lažne sadržaje usmerene na ove grupe, kao i da se novinari edukuju o stereotipima i predrasudama kako bi izveštavali bez senzacionalizma i izbegli širenje negativnih stavova ka ovim grupama. Preporučuje se kontaktiranje stručnjaka koji se bave rodnim studijama i da se pazi na to koje se zamenice koriste kada se piše o transrodnim zajednicama.
Tu su i preporuke, koje pominje i Kodeks novinara, kao što je prikrivanje identiteta i obezbeđivanje anonimnosti sagovornika ukoliko je to potrebno.
Rodne dezinformacije su lažne i manipulativne informacije o osobama na osnovu njihovog rod-nog identiteta, rodnog izražavanja i seksualne orijentacije, pri čemu se podstiču rodne predrasude, ali i ostvaruju određeni politički ili ekonomski ciljevi, kaže se u izveštaju NNŠ.
Istraživači NNŠ su uočili da se dezinformacije o seksualnoj orijentaciji u domaćim medijima često oslanjaju na stereotipe i predrasude, koji predstavljaju „ključne alate“ za širenje dezinformacija zasnovanih na predrasudama prema ženama ili LGBT+ zajednici.
Kaže se i da rodne dezinformacije ne ciljaju samo LGBT+ osobe, već i ceo pokret koji se zalaže za njihova prava. Ovi se pokreti neretko prikazuju kao zlonamerni i optužuju za promovisanje pedofilije ili manipulaciju društvenim procesima, poput donošenja zakona ili reforme školstva.
Slično tome, feministički pokreti i aktivistkinje za prava žena su takođe meta dezinformacija. Prikazuju se kao pretnja tradicionalnim vrednostima i „prirodnim” muško-ženskim odnosima. Ovakvi narativi se koriste kako bi se očuvali stereotipi i održala inferiornija pozicija žena i rodnih manjina u društvu.
Ističu da se rodni narativi koriste kao sredstvo za postizanje političkih, socijalnih ili ekonomskih ciljeva, pri čemu se negativno prikazuju evropske vrednosti..
Zloupotreba nauke najčešće se vidi u temama koje se tiču zdravlja žena, kao što je negiranje efikasnosti HPV vakcine, podržavanje pseudonaučnih praksi poput „vraćanja nevinosti” ili stigmatizacija transrodnih osoba tvrdnjom da je transrodnost psihijatrijska bolest, uprkos tome što je Svetska zdravstvena organizacija uklonila tu dijagnozu iz svoje klasifikacije mentalnih poremećaja, navode u izveštaju.
Izvor: NUNS
