PRIČE KOJE NAS INSPIRIŠU – Humani pre svega

Poboljšanje položaja žena na tržištu rada je aktuelna tema kako u našoj zemlji, tako i na globalnom nivou. Upravo iz tog razloga žensko preduzetništvo je uvek neiscrpni izvor inspiracije. Ovoga puta, pažnju posvećujemo Ženskom etno centru „Lužničke rukotvorine“.

Udruženje žena „Ženski etno centar – Lužničke rukotvorine“ osnovano je 2008. godine u Babušnici, jednoj od najsiromašnijih opština u Srbiji. Udruženje broji 48 članova koji već 8 godina nesebično pomažu sugrađanima kojima je pomoć najpotrebnija. Inicijalno je osnovano kako bi se zaštitila, očuvala i negovala tradicija lužničkog kraja, da bi, ubrzo po osnivanju, shvatili da je potrebno proširiti ciljeve i na pomoć ugroženim grupama stanovništva. U fokusu Udruženja nalaze se staro stanovništvo, deca ometena u razvoju i žene žrtve nasilja.

zec4

Karolina Stamenković, koja je iskusan trener zanatskih veština i štrikanja, oko sebe je okupila grupu entuzijastičnih žena, čija je budućnost bila vrlo neizvesna, a šansa za zaposlenje minimalna, i zajedno s njima osnovala udruženje. Ona je trenutno i predsednica Udruženja a o samom osnivanju je rekla: „Kada smo se 2008. godine okupile i osnovale “Lužničke rukotvorine”, imale smo skroman cilj da očuvamo i negujmo stare zanate u Babušnici. Tako smo počele“.

Udruženje ima odličnu saradnju sa Kancelarijom za ljudska i manjinska prava, sa kojom imaju potpisan memorandum o saradnji, lokalnom samoupravom, ali i sa drugim organizacijama civilnog društva.

S obzirom na sferu delovanja, Udruženje se neretko suočava sa brojnim tehničkim problemima. „Suočene smo sa brojnim problemima kada je pomoć starima u zabačenim delovima opštine u pitanju“, rekla je Karolina. „Radeći godinama na terenu i obilazeći staračka samačka domaćinstva u brdsko- planinskim selima, lično smo iskusili sa kakvim problemima se susreću ljudi koji žive udaljeni od Babušnice i do 50 kilometara

zec2

Stanovništvo samačkih seoskih domaćinstava opštine Babušnica živi na ivici egzistencije. U pitanju su stari ljudi koji žive uglavnom u kućama od blata, građenim još početkom prošlog veka, a preživljavaju od socijalne pomoći koje nije dovoljna ni da se pokriju elementarni troškovi života. Ovi ljudi često pate od teških hroničnih bolesti, stari su i slabo pokretni, tako da im veliki problem predstavlja nedostatak odgovarajuće medicinske nege. Ako uzmemo u obzir da opština ima nerazvijenu infrastrukturnu mrežu, pa javni prevoz do zabačenih sela ne može da se uspostavi, često im je onemogućen odlazak do ambulante ili apoteke, koje mogu biti udeljene i po vise desetina kilometara.

Najgore je zimi, kada su putevi potpuno neprohodni, pojedina sela potpuno odsečena od sveta, a stanovnici mesecima zavejani.

zec11

„Na terenu se pokazalo da je ovim ljudima pomoć i više nego potrebna, tako da smo odlučile da im izađemo u susret koliko god je to u našoj moći.  Krenule smo od sitnih usluga, poput usluga gerontodomaćice/domaćina, odnosno onih koje smo bile u stanju da pružimo, zatim smo nastavili da organizujemo sopstvene akcije i, na kraju, humanitarne manifestacije, kako bismo pomogli najsiromašnijim stanovnicima naše opštine.“

Članice Udruženja su veoma motivisane da pomažu, a neke od njih su izrazile želju i da osnuju sopstvena udruženja.

Ovi nesebični ljudi šalju snažnu poruku svetu – pre svega budimo humani.

Ova priča deo je stremljenja TACSO Srbija i TACSO Građanskih inicijativa da promoviše primere dobre prakse organizacija civilnog društva u Srbiji i motiviše druge organizacije koje svakodnevno ulažu energiju i napor u kreiranju boljeg društva za sve građane i građanke Srbije.

TACSO Resursni centar Građanskih inicijativa, u ime konzorcijuma koji čine Građanske inicijative, Centar za razvoj neprofitnog sektora, Kuća ljudskih prava i Fondacija Dokukino