01. septembar 2026 Prvi septembar u znaku pobune: Srednjoškolci neće dozvoliti da im se oduzme sloboda
Objavljeno: 1. septembra 2026. godine
Uoči početka nove školske godine, srednjoškolci su se sinoć okupili u Nišu kako bi protestovali zbog predloženih izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Protest je počeo u 19 časova ispred Pravnog fakulteta, odakle su učenici krenuli u šetnju do Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“. Oni smatraju da bi predložene izmene mogle značajno da ograniče prava učenika, roditelja i nastavnika, posebno pravo srednjoškolaca na samoorganizovanje i učešće u odlučivanju unutar škole.
Jedna od najspornijih promena odnosi se upravo na mogućnost učenika da se udružuju. Važeći zakon garantuje učenicima slobodu udruživanja u različite grupe i klubove, kao i organizovanje učeničkog parlamenta. Predloženim izmenama pravo na formiranje grupa i klubova van parlamenta više se ne navodi, dok bi učenički parlament imao užu ulogu. Učenicima bi, takođe, bilo onemogućeno prisustvo sednicama školskog odbora, osim ukoliko budu direktno pozvani.
Srednjoškolci iz Niša upozoravaju da bi upravo ograničavanje mogućnosti organizovanja moglo da utiče na njihovu sposobnost da se zajednički bore za pitanja koja ih se tiču. Tokom prethodne dve godine bili su deo studentskih protesta i blokada, a u Nišu su sve četiri gimnazije stupile u blokadu. Prva niška gimnazija “Stevan Sremac” bila je u obustavi nastave najduže, nakon čega je smenjena direktorka škole, kojoj su učenici pružali podršku protestom.
„Specifično za učenike oduzima se pravo na samorganizaciju, što je protivustavno. Naravno, to se odnosi na sve vidove organizacije van učeničkog parlamenta. Broj roditelja u savetu roditelja u osnovnim Školama smanjuje se na 8, u srednjim školama na 15 i roditelji jednostavno ne bi imali uticaj na donošenje odluka u školi.“ rekla je Janja Radović, maturantkinja Gimnazije “Svetozar Marković”. Janja je podsetila na 1. novembar 2024. godine i pad nadstrešnice u Novom Sadu. „Dogodilo se nešto što se nije smelo dogoditi. Korupcija je ubila. Od tog trenutka Srbija stoji. Tada je, više nego ikada, bilo jasno da sistem ne radi za nas“, rekla je Radović.
Ona je istakla da su srednjoškolci bili podstaknuti studentskom borbom, ali da žele da imaju sopstveni glas i mogućnost da se organizuju. Uprkos pritisku, kaže, među učenicima postoji osećaj zajedništva i međusobne podrške koji se gradio tokom prethodne dve godine.
Promene se odnose i na Savet roditelja. Umesto dosadašnjeg principa prema kojem svako odeljenje ima svog predstavnika, broj članova Saveta bio bi ograničen na najviše 15 u srednjim školama, a njegovo delovanje bilo bi savetodavnog karaktera. Predlog donosi i izmene u postupcima koji se odnose na nastavnike, uključujući disciplinske postupke i oduzimanje licenci, zbog čega kritičari upozoravaju na mogućnost dodatnog jačanja ovlašćenja direktora.
„Apsurdnost zakona potvrđena je time što nacrt izmena i dopuna, iako predložen i promovisan od strane ministarstva prosvete nije uspeo da uđe u Skupštinu“, rekla je Janja Radović, dodavši da iako deluje kao mala pobeda, oni neće odustati.
„Ne želimo da dopustimo da se oduzme ta sloboda u sistemu obrazovanja i vaspitanja zbog toga što škole pre svega trebaju da služe da pomognu u razvijanju kritičkog razmišljanja učenika a ne da se sužava njihov, da kažem, pogled na svet.“ završava Radović.
Autorka: Milica Marković za Nek se čuje glas
Fotografija: Marijan Mišić
Ovaj medijski sadržaj objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo Okular u partnerstvu sa IZOAR-om i KC Talas i on nužno ne odražava zvanične stavove Evropske unije.
Projekat „Dečji glasovi i škole koje ih slušaju“ sprovode u partnerstvu Okular, IZOAR i KC Talas u okviru šireg projekta Užičkog centra za prava deteta „Prava deteta su ljudska prava“ koji podržava Delegacija Evropske unije.
