Razlozi za donošenje propisa samoregulacije, vrste samoregulatornih inicijativa i pitanja za razmatranje

OCD širom sveta se sve više pridržavaju zajedničkih principa i standarda i kreiraju sopstvene šeme samoregulacije. Najčešći ciljevi evropskih samoregulatornih inicijativa uključuju:

  • Promovisanje transparentnosti i odgovornosti – Inicijative za samoregulaciju obično imaju za cilj da promovišu transparentnost i odgovornost i poboljšaju unutrašnje rukovođenje, upravljanje i organizacionu efektnost;
  • Povećan kredibilitet kod donatora i javnosti – Posvećenost standardima transparentnog i odgovornog rada može pozitivno predstaviti OCD u očima donatora i šire javnosti;
  • Učešće zainteresovanih strana/izgradnja koalicije – S obzirom da se samoregulacije razvijaju na zajednički način, proces usvajanja podstiče saradnju između OCD koje u njima učestvuju. To omogućava učesnicima da identifikuju zajedničke principe i vrednosti i odgovore na potencijalne izazove dok grade efektne saveze OCD;
  • Kvalitetan menadžment – Primena sistema standardnih i transparentnih procesa upravljanja može pomoći organizacijama civilnog društva da ostvare svoje prethodno utvrđene ciljeve. Detaljna evaluacija rada OCD u odnosu na skup indikatora otkriva odstupanja i podstiče poboljšanje upravljanja organizacijom.

 

  • Vrste samoregulatornih inicijativa

S obzirom da je svaka samoregulacija po pravilu jedinstvena, dizajnirana za određenu grupu organizacija i sa određenim ciljem ili svrhom, postoje varijacije samoregulatornih inicijativa širom Evrope i širom sveta. Prema One World Trust Database of Self-Regulatory Initiatives, one se mogu podeliti u nekoliko grupa na osnovu sledećih kriterijuma: 

  1. Prema lokaciji: Na osnovu oblasti obuhvaćene samoregulacijom, možemo identifikovati međunarodne i svetske inicijative koje funkcionišu u više zemalja; regionalne grupe koje su prisutne u svim zemljama u okviru grupe; i inicijative na nivou države uvedene u jednoj zemlji.
  2. Po modelima regulacije: Prema zajedničkim principima i dizajnu inicijative možemo identifikovati nekoliko modela samoregulacije, uključujući kodekse ponašanja/etičke kodekse; sertifikate i akreditacije; informativne usluge, radne grupe i nagrade.
  3. Po oblastima kojima se inicijativa bavi: U zavisnosti od cilja samoregulacije, inicijative se mogu odnositi na različite oblasti, na primer, komunikacije/zastupanje/prikupljanje sredstava; upravljanje i menadžment; ljudski resursi; učešće korisnika/klijenta/pristalica; monitoring i evaluaciju.
  4. Po ciljnoj aktivnosti/sektoru: Samoregulatorna inicijativa može biti usmerena na jedan ili više specifičnih sektora ili može biti međusektorska. Mogući sektori koji su podložni samoregulaciji mogu uključivati zagovaranje/lobiranje; poljoprivredu/hranu/ishranu; prikupljanje sredstava; zdravlje; humanitarnu/hitna pomoć; ljudska prava i mnoge druge.

 

  • Pitanja za razmatranje

Pre kreiranja modela samoregulacije, OCD moraju da se dogovore o svrsi inicijative. Ovo će pomoći da se odluči koji je model najbolji za usvajanje i suštinski će uticati na sadržaj. Veoma je važno ulagati u stvaranje zajedničkog razumevanja i saglasnosti o svrsi i očekivanjima u vezi sa procesom razvoja i implementacije, kao i resursima koje je potrebno uložiti. 

Javna percepcija OCD može biti odlučujući faktor pri odlučivanju o ispravnom samoregulatornom modelu. U zemljama sa visokim nivoom poverenja i prestiža u sektoru, jednostavan etički kodeks bez snažnog mehanizma usklađenosti može biti dovoljan. S druge strane, u zemljama u kojima OCD treba da poboljšaju upravljanje ili imidž, nezavisni sistem sertifikacije može pomoći u povećanju opšteg poverenja u sektor. 

Organizacije koje imaju za cilj da razviju samoregulaciju moraju uzeti u obzir svoju veličinu, potrebe i raspoložive resurse prilikom izbora najprikladnijeg modela. Dok su samoevaluacija i ocenjivanje usklađenosti od strane kolega manje skupi, nezavisna evaluacija može biti mnogo zahtevnija u smislu resursa. Pored toga, postoji potreba za izdvajanjem dovoljnih ljudskih i finansijskih resursa čak i za jeftinije mehanizme evaluacije.

​Izvor: https://ecnl.org/sites/default/files/files/Current-Trends-in-Self-Regulation-of-Civil-Society-Organizations-in-Europe.pdf