12. jul 2021 Razmišljanja o odgovornosti OCD na Balkanu
12. jul 2021. godine
Balkanska mreža za razvoj civilnog društva, BCSDN je održala 1. jula 2021. godine regionalnu radionicu na temu odgovornosti organizacija civilnog društva: „Razmišljanja o samoregulaciji civilnog društva razmenom regionalnih i globalnih iskustava“. Događaj je pratilo više od 60 predstavnika/ca organizacija civilnog društva sa Balkana i iz celog sveta koji su virtuelno diskutovali i delili primere praksi na polju odgovornosti civilnog društva i mehanizama samoprocene. Radionica je imala za cilj podizanje svesti organizacija civilnog društva regiona o ključnim principima, mogućnostima i izazovima koje treba uzeti u obzir u razvijanju i implementaciji efikasnijih, odgovornijih i kredibilnijih mehanizama samoregulacije.
Predstavljanjem rada BCSDN-a na mehanizmima samoprocene organizacija civilnog društva, gospođa Biljana Spasovska, izvršna direktorka BCSDN-a, otvorila je radionicu i pozvala sve regionalne učesnike/ce da se pridruže zajedničkoj diskusiji o naučenim lekcijama koje bi mogle da posluže odgovornom i transparentnom radu organizacija u budućnosti.
Podsećajući na iskustvo Globalnog standarda i Odgovorno sada, gđa Ilina Nešikj, VD izvršnog direktora kompanije Odgovorno sada, podelila je pozitivne primere praksi samoregulacije iz celog sveta, ukazujući kako ovi procesi utiču na odgovorno poslovanje OCD. U svom izlaganju, gđa Nešikj je naglasila značaj mehanizama samoregulacije i šireg razgovora o efikasnosti i otpornosti civilnog društva, uzimajući u obzir zajedničke izazove, kao što je sužavanje građanskog prostora, nedostatak poverenja civilnog društva i nedostatak poverenja u civilno društvo, politizacija ljudskih prava i neprofitnih organizacija, promena snage, zloupotreba moći, tekuća kriza Covid-19 itd.
Gđa Tanja Hafner Ademi, tim liderka na projektu EU TACSO 3, razgovarala je o tome kako su napori OCD na odgovornosti, samoregulaciji i transparentnosti adresirani i uneti u Smernice za podršku EU civilnom društvu u regionu proširenja, 2021-2027. Ona je precizirala kako dokument prihvata novosti iz Globalnog standarda i donoseći razumevanje civilnog društva kao sposobnog i otpornog. Ilustrujući napore TACSO-a u jačanju odgovornosti civilnog društva u regionu nekim od prošlih obuka i razmena EU TACSO-a 3, gđa Hafner-Ademi je istakla posvećenost da se nastavi sa podrškom razvoju kapaciteta OCD-a u budućnosti.
Drugi deo radionice bio je posvećen primerima stvaranja i institucionalizaciji mehanizama samoprocene u Albaniji i Severnoj Makedoniji. Takođe su pruženi praktični primeri kako mehanizmi samoregulacije mogu poboljšati kvalitet socijalnih usluga koje pružaju OCD.
Gđa Ariola Agoli, menadžerka Nacionalnog centra za resurse u Partnerstvu Albanije za promene i razvoj, podelila je iskustvo organizacije u izradi Kodeksa za albanske OCD. Osvrćući se na participativni proces pripreme i nastanka Kodeksa, gospođa Agoli pokrila je specifična pitanja u vezi sa procesom, kao što su njegovi principi i obaveze, struktura primene, promocija inicijative, izazovi i naučene lekcije. Pokazalo se da su neke od glavnih poteškoća bile raznolikost obaveza i učešće OCD u procesu, nedostatak ljudskih resursa i znanja o alatima za samoprocenu, kriza Covid-19 itd.
Gđa Aleksandra Savevska, Projektna službenica u Makedonskom centru za međunarodnu saradnju (MCIC), pružila je pregled kako se odvijao razvoj mehanizama samoprocene u Severnoj Makedoniji. Diskutujući o tome kako negovati kulturu odgovornosti u stvaranju etičkog kodeksa za makedonske OCD, gospođa Savevska je naglasila da se odgovornost kontinuirano razvija i da je ona trajni proces učenja kroz koji će civilno društvo efikasnije postići svoje ciljeve i misiju. Takođe je razgovarala o izazovima i načinima napretka, fokusirajući se na komplementarnost sa drugim inicijativama, postepeno sprovođenje i potrebu za stalnim poboljšanjem i revizijama.
Kao poslednji govornik događaja, gđa Marija Marinaku, vođa projektnog tima u kompaniji Eptisa, govorila je kako mehanizmi samoprocene mogu poboljšati kvalitet socijalnih usluga koje pružaju OCD. Pored globalnih dimenzija u pogledu mehanizama samoprocene, gđa Marinaku se takođe fokusira na makedonski kontekst kao paralelni proces, ilustrujući kako ti procesi stvaraju sinergije, konvergenciju i komplementarnost. Ona je posebno naglasila da je odgovornost organizacija civilnog društva povezana sa samoobavezivanjem u izveštajima i pravnim zahtevima koji dolaze iz spoljnog konteksta i od zainteresovanih strana, ali je takođe povezana sa izazovima da se pokaže odgovornost prema ljudima, posebno onim siromašnim i marginalizovanim za koje OCD rade.
Događaj je zaključen završnim razmišljanjima o potrebi podsticaja civilnog društva u procesima samoregulacije u oba konteksta, albanskom i makedonskom. Naglašeno je da su ovi procesi pravovremena i skupa vežba koja zahteva znanje, podršku i priznanje na nacionalnom ili međunarodnom nivou.
Snimak cele radionice možete pogledati na sledećem linku.
