26. avgust 2026 Rešenja zasnovana na prirodi za smanjenje rizika od šumskih požara
Objavljeno: 26. avgusta 2026. godine
Istraživanja programa za životnu sredinu Ujedinjenih Nacija, pokazala su da rešenja zasnovana na prirodi (NbS – Nature based Solutions), koja su definisana kao akcije za zaštitu, očuvanje, obnavljanje i održivo upravljanje različitim tipovima ekosistema koje efikasno i adaptivno rešavaju društvene izazove, istovremeno obezbeđujući korist za ljude i za biodiverzitet, mogu značajno smanjiti negativne efekte prirodnih opasnosti pa tako i šumskih požara. Njihovom primenom na nivou predela, ova rešenja ostvaruju svoj najveći potencijal i doprinose prelasku sa pretežno reaktivnog pristupa upravljanju šumskim požarima ka dugoročnoj prevenciji, otpornosti i obnovi ekosistema.
Sastav i struktura šumske vegetacije, kao i samih predela igraju ključnu ulogu u načinu širenja požara. Raznovrsne, mešovite šume su generalno otpornije od monokultura, naročito onih kojima dominiraju lako zapaljive četinarske vrste. Stoga se sve više preporučuje prirodi blisko i adaptivno gazdovanja šumama, kao jedno od rešenja zasnovanih na prirodi, gde se potencira povećanje diverziteta vrsta drveća, raznodobnost, i sadnja autohtonih, klimatski-adaptiranih lišćarskih vrsta. Takav način upravljanja, uz druge preventivne mere, može doprineti smanjenju rizika od požara, a istovremeno poboljšati otpornost na druge klimatske poremećaje.
Pored toga, u novije vreme uviđa se značaj predeonog mozaika u smanjenu rizika od širenja požara velikih razmera na Balkanu. Heterogeni predeoni mozaik čine različiti tipovi pokrivača tla: šuma, livada/pašnjaka, poljoprivrednog zemljišta, živica i žbunastih formacija, koji se međusobno prepliću i smenjuju. Za razliku od velikih, kontinuiranih prostranstava guste vegetacije, ovi heterogeni predeli prekidaju horizontalni i vertikalni kontinuitet gorivog materijala, što otežava brzo širenje i intenziviranje požara. U ovom kontekstu, obnavljanje i održavanje predeonih mozaika postaje ključna strategija za integrisano upravljanje požarima, a jedan od instrumenata može biti i agrošumarstvo. Takođe, formiranje zaštitnih zona oko naselja i infrastrukturnih objekata mogu pružiti dodatnu zaštitu, dok obrazovanje zelenih koridora sa vegetacijom manje sklonom paljenju, može doprineti presecanju područja visokog rizika od požara.
Takst autorke Dragane Čavlović, naučne saradnice Odseka za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu, Univerziteta u Beogradu ( Šumarski fakultet), u celosti možete pročitati OVDE.
Izvor i fotografija: CMV
