10. mart 2022 Saopštenje za javnost u vezi sa radom Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije

Objavljeno: 10. marta 2022. godine

Skupština Pokreta „Pravo na život – Meri“ se obraća javnosti saopštenjem povodom odluke Vrhovnog suda časti broj Dž-117-3/2022 od 10. 02. 2022. godine, u vezi sa izbegavanjem osude evidentnih lekarskih grešaka kojim se životi građana Srbije direktno dovode u opasnost.

Imajući u vidu važnost ove teme za sve građane/ke ovde prenosimo tekst Saopštenja za javnost u celosti:

Najoštrije osuđujemo manipulacije Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije, čijim zbegavanjem osude evidentnih lekarskih grešaka se životi građana Srbije direktno dovode u opasnost. Izražavamo veliku zabrinutost zbog toga što je ova institucija, umesto da bude brana koja štiti pacijente od nesavesnog lečenja, postala brana za svaku kritiku lekarske greške.

 Manipulišući svojim stručnim znanjem, Lekarska komora Srbije automatski odbacuje sve navode iz tužbi građana pod izgovorom da podnosioci nisu medicinski obrazovani. Da li treba biti medicinski obrazovan da bi se urgentnim slučajem proglasio pacijent koji je preležao emboliju pluća i koji se odjednom srušio, mumla i nema snage da priča, obliva ga hladan znoj i povraća bez prestanka? Koliki je kredibilitet LKS ako nepristrasni profesori i veštaci iz regiona kažu da je učinjen nedopustiv propust, dok članovi Veća Suda časti kažu da svojim postupkom, odn. nečinjenjem, lekar nije ugrozio život pacijenta – koji premine nepuna dva sata nakon toga? Da li su stručnjaci iz regiona neobrazovani ili u Lekarskoj komori Srbije ne postoje lekari s obrazom i karakterom?

U ovom slučaju prvostepeni sud je doneo odluku na osnovu netačno utvrđenih činjenica. Nakon žalbe u kojoj je dokazano i dokumentovano da su činjenice netačno utvrđene, Vrhovni sud časti te činjenice proglašava nerelevantnim i donosi odluku da žalbu odbije, s obrazloženjem da je u telefonskom razgovoru sa lekarom operaterom rečeno da pacijent nema bolove i da se ne guši. Tim tumačenjem su zanemareni svi drugi simptomi, kao i činjenica da se bol ne mora javiti prilikom embolije i da se kao dominantan simptom ne javlja gušenje, već plitko i ubrzano disanje.

Rad potpukovnika doc. dr Radeta Milića, subspecijaliste pulmologije (http://www.vma.mod.gov.rs/sr-lat/lekarski-saveti/plucna-embolija) navodi dosta informacija, ali najbitnija je da sumnja na plućnu emboliju zahteva hitnu dijagnostiku u cilju njene potvrde ili isključenja. U ovom radu se nigde ne spominje gušenje, kao ni bol u grudima, ali se spominje ubrzano disanje, nagli gubitak svesti, a kao najalarmantnije se navode masivne plućne embolije koje se manifestuju stanjem šoka i/ili sniženjem krvnog pritiska, što je i potvrđeno i zbog čega je lekarka dala savet za nadoknadu tečnosti. Za postavljanje dijagnozeplućne embolije najvažnije je da lekar ima na umu ovu mogućnost, a ovde se radi o situaciji u kojoj je lekarka potpuno zanemarila informaciju o preležanoj emboliji. I ne samo to – Vrhovni sud časti Lekarske komore Srbije tu činjenicu o zanemarivanju informacije, čime se se direktno dokazuje da lekar nije postupao sa pažnjom stručnjaka, naziva nerelevantnom! Prosto je neverovatno da je Veću Suda časti bitnije to što pacijent nema bol u grudima i ne guši se, od toga da je pacijent već jednom imao emboliju pluća, da se odjednom srušio, da ima osećaj kao da je pritisak pao, da je jedva vraćen u svest umivanjem, da povraća non- stop, da ga obliva hladan znoj, da mumla i gestikulira rukama jer nema snage da priča niti da ustane sa WC šolje! Ako pretpostavimo da ovakav bizaran stav Vrhovnog suda časti nije posledica neznanja i neobrazovanosti, onda možemo samo da zaključimo da se ovde radi o frapantnoj nemoralnosti članova Veća. Neizbežan je utisak da Lekarska komora Srbije ne želi da dozvoli da se lekari osude za ono za šta lekari regiona bez dileme kažu da je neshvatljiva greška, kako se ni po koju cenu ne bi srozao ugled zdravstvene ustanove u kojoj je zaposlen lekar.

Pokret „Pravo na život – Meri“ je u ličnim kontaktima sa lekarima iz Srbije u više navrata dobijao potvrdu da je učinjena katastrofalna greška prilikom vođenja telefonskog razgovora, ali isti ti lekari su u strahu upravo od Lekarske komore Srbije da izađu javno i ukažu na greške, jer njihova licenca zavisi upravo od LKS. Po svemu sudeći, ova institucija se pretvorila u puki instrument za zaštitu poslušnih i kažnjavanje nepodobnih lekara.

Tužna je realnost da Lekarska komora Srbije ni u kom slučaju nije nezavisna i profesionalna, kako se pokušava predstaviti. LKS više brine za svoj ugled i čast nego za živote građana, koji se dovode u fatalni rizik usled nesavesnog rada lekara kojima ista ta komora izdaje licencu. Kako bi zaštitila svoj „ugled i čast“, Lekarska komora Srbije je spremna da u ekspresnom postupku osudi lekara koji kao poklon od rođake dobije 500 švedskih kruna, duplo većom kaznom nego što ga osudi redovan sud – dok za zaštitu građana nimalo ne haje, već manipulacijama zataškava kriminalne lekarske greške.

Imajući u vidu da u Srbiji ima oko 39.000 lekara kojima Lekarska komora Srbije plaća osiguranje od lekarske greške, jasno je da sudovi časti nikako ne mogu biti nezavisni jer bi svaka presuda kojom bi se lekar osudio za nesavestan rad, a za koju bi osiguravajuća kuća morala da isplati odštetu, potencijalno povećalo visinu uplate osiguranja u narednom periodu. I sa minimalnim podizanjem uplate od 10 evra po lekaru, ta cifra bi iznosila 390.000 evra, ako da je jasno da je svrha sudova časti da zaštiti Lekarsku komoru od potencijalne pretnje povećanog plaćanja osiguranja, a ne zaštite pacijenata od nesavesnog lečenja.

Od ukupno 125 predmeta koji su bili u radu u 2020. godini, donete su svega dve osuđujuće presude nad lekarima, a i one se ne odnose na nesavestan rad, već na povredu ugleda člana LKS. Očigledno je da je Lekarskoj komori Srbije bitnija slika o sebi samima nego zaštita građana od nesavesnog lečenja s novim smrtnim ishodima. Ponašajući se na ovaj način i dozvoljavajući da skoro 50% podnetih žalbi zastari, LKS cinično poručuje građanima da je preuzimanje stvari u svoje ruke jedini način da zaštite svoje interese.

Zbog svega navedenog, Pokret „Pravo na život – Meri“:

1. zahteva da Vrhovni sud časti, kao i regionalni sudovi časti, odlučno i profesionalno stane u zaštitu građana od nesavesnog rada lekara, naročito kad za posledicu imaju smrtni ishod;

2. zahteva da sudovi časti odmah prekinu da štite lekarske greške, pravdajući ih nerelevantnim detaljima i dozvoljavajući da lekari nastave sa praksom nesavesnog rada;

3. ističe da se čast i ugled brane principijelnim, objektivnim i nezavisnim stavovima, a ne selektivnim odlukama u kojima se za očigledne lekarske greške ne sme doneti osuđujuća presuda, bez obzira koliko ona bila očigledna i potvrđena od nezavisnih stručnjaka;

4. osuđuje monopol koji prilikom izdavanja licenca drži Lekarska komora Srbije, zbog čega su lekari u strahu da javno izađu i kažu svoje mišljenje.

5. interes građana stave ispred materijalnih interesa Lekarske komore Srbije.

Na kraju, Pokret „Pravo na život – Meri“ osuđuje i s gnušanjem gleda na zatvaranje očiju članova veća Lekarske komore Srbije, na navod lekarke: „Posle drugog razgovora izdala je nalog za kola i označila kao žuti + poziv, zato što su ti pozivi u vreme vanredne situacije bili obeleženi tako, a svi pozivi za kovid kao crveni pozivi.“ Ovakvim beskrupuloznim postupkom Lekarska komora Srbije faktički legalizuje diskriminaciju životno ugroženih nekovid pacijenata, što se kosi sa članom 5 Statuta Lekarske komore Srbije, a ujedno i flagrantno krši član 21 Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Time se samo potvrđuje da svrha postojanja LKS nije da zaštiti građane, već da ubire prihode koji su im omogućeni kao „nezavisnom i profesionalnom udruženju“.