19. maj 2025 Savetovanje o regenerativnoj poljoprivredi
Objavljeno: 19. maja 2025. godine
U okviru EU projekta SoilValues, Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije organizovao je druženje za poljoprivrednike zainteresovane za regenerativnu poljoprivredu i uvođenje novih, održivih poljoprivrednih praksi na svoje gazdinstvo sa ciljem da im predstavi iskustva kalkulacije troškova onih koji su već prošli, ili prolaze, kroz isti proces, a kako bi im olakšali ekonomisanje rada. Događaj je vodila i predstavila projekat, Maja Budimir, iz The Association of Balkan Eco-Inovation, koji su inače koordinatori Saveza. Osim poljoprivrednicima, tema je bila zanimljiva i mnogobrojnim savetnicima za poljoprivredu kao i predstavnicima Ministarstva za poljoprivredu.
Uvodničari skupa su bili vlasnici imanja, demo farmi Saveza, na kojima se već godinama sprovode prakse regenerativne poljoprivrede: Ivan Sudarević iz Subotice, Teodor Baloš iz Toraka i Florijan Farkaš iz Bajmoka. Izuzetno iskustvo ovih poljoprivrednika stečeno je njihovom željom, pre svega, da sačuvaju zemlju svojih roditelja od iscrpljivanja klasičnim ratarenjem, da unaprede svoj posao na održiv način, suočavajući se pri tome sa sve lošijim, klimatskim uslovima proizvodnje. Znanje su prikupljali jedan od drugog i uglavnom van Srbije, jer ovde gotovo da nije postojalo, što je kod njih stvorilo analitički kapacitet uočavanja specifičnosti lokalnih prilika i stvaranja ličnih praksi, pre svega kroz hrabrost preuzimanja rizika. Oni su dakle, uz šačicu drugih odvažnih poljoprivrednika, pioniri regenerativne poljoprivrede u Srbiji, zbog kojih ostali baš „ne moraju lutati u tami“.
Ekološki pokret Vrbasa prenosi neke savete predavača koje bi mogli pomoći vlasnicima imanja, sa klasičnog ratarenja, da lagano pređu u regenerativne prakse.
- Pre tranzicije poravnati parcelu;
- Plan zaštite bilja nije isti kao u konvencionalnom sistemu;
- Blagovremeno uraditi terminaciju pokrovnih useva;
- Strip-Till (minimalna obrada zemlje) je korisnije raditi na jesen;
- Mogući problemi sa divljim životinjama zbog biološki bogatijih regenerativnih parcela;
- Spaljivanje žetvenih ostataka kod komšija, može biti veliki problem za očuvanje pokrovnih useva;
- Spremite se za prestanak potrebe za jačim traktorima, za plugom, setvospremačem, drljačom, valjkovima, i čijom prodajom se može nadomestiti deo troškova za nabavku sejalica za direktnu setvu…
Važan razlog prelaska ka održivim poljoprivrednim praksama mogla bi biti viša isplativost u težim klimatskim uslovima od klasične poljoprivrede. Iz ovoga se oblikuje smisao nove ekonomske logike – umereno-izbalansirano-racionalno sa dosadašnje – brže-intenzivnije-više. Pošto je prvi korak najteži, dobro je ukloniti još neke dileme, kao što su:
Zašto je važno uraditi početnu referentnu tačku proširenom laboratorijskom analizom zemljišta?
Koje kriterijume odabira zemljišta/parcela za početak regenerativnog sistema odabrati?
Koje operacije u startu sprovoditi na zemlji?
Kako adaptirati postojeće mašine za direktnu setvu? A potom i:
Kako upravljati i smanjiti rizike u tom procesu?
Kako obezbediti sigurnije prinose i time uticaj na proizvodne proces i lance snabdevanja?
Kako dugoročno obezbediti veće prinose, uz vraćanje zdravlja zemljištu…?
I još mnogo drugih korisnih saveta, koji smanjuju tenziju ulaska u tranziciju ka održivoj poljoprivredi, možete pogledati na sajtu Saveza.
Izvor: Ekološki pokret Vrbasa
