18. novembar 2019 Siromaštvo i nesigurni radni uslovi najveći problem starijih radnika
Veći deo starijih radnika ima niska i neredovna primanja i radi u izuzetno lošim uslovima, zaključili su učesnici okruglog stola „Ko brine za budućnost starijih radnika na tržištu rada?“ koji je organizovala Fondacija Centar za demokratiju 7. Novembra 2019. godine..
Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju navela je da je stopa nezaposlenosti mladih otprilike jednaka kao i onih koji su stariji od 50 godina. Dodala je i da je otpuštenim radnicima teško da pronađu novi posao i da je prisutna diskriminacija prilikom zapošljavanja.
Gorica Đokić, iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije istakla je da bi osnovni kriterijum za zaposlenje starijih radnika trebalo da bude dobrovoljnost. U Srbiji često to nije slučaj, pa su stariji radnici prinuđeni da zbog nemaštine traže posao.
Navela je i da zapošljavanje starijih radnika ima niz prednosti, što poslodavci u Srbiji često ne koriste. „Stariji radnici su definitivno posvećeni radnici, koji rade sa visokim stepenom kvaliteta. Prema podacima iz 2019. lakše je obučiti starijeg radnika za nove tehnologije nego prilagoditi mlađeg radnika snažnoj radnoj etici. Kada starija osoba, želi da nauči da radi na kompjuteru, verujte mi da veoma brzo nauči.“ Navela je da ni država svojim merama ne podstiče zapošljavanje starijih radnika.
Ksenija Petovar iz Fondacije Centar za demokratiju predstavila je nalaze iz svog istraživanja „Tretman starijih radnika u evropskim i nacionalnim dokumentima, pravnoj i drugij regulativi i medijima“. Prema podacima, među starijom populacijom postoje dva ekstrema, čiji se ekonomski položaj znatno razlikuje. „Na jednom su oni koji su povoljnoj ekonomskoj situaciji, koji imaju statusno dobre radne uslove, koji još uvek rade i imaju vrlo jake motive da ostanu radno angažovani. Na drugom polu su stariji, koji su u lošoj ekonomskoj situaciji, koji imaju neredovne i niske prihode i kojima su neredovni i niski prihodi osnovni motiv za traženje zaposlenja.“
Istakla je da stepen obrazovanja i zdravstveno stanje u najvećoj meri određuju položaj starijih na tržištu rada. „Što je obrazovanje više, ekonomski položaj je povoljniji. To je naprosto statistika koja se potvrđuje i u takozvanim normalnim i sređenim državama. Druga determinanta ekonomskog položaja je zdravstveno stanje. Nesumnjivo je da dobro zdravstveno stanje omogućava ljudima da ostanu duže radno aktivni. Loše zdravstveno stanje, bez obzira na vaše sposobnosti, naprosto je jedan veliki hendikep.“
Slavica Milojević iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu govorila je o istekloj Nacionalnoj strategiji o starenju i razlozima za nedonošenje nove. „Opcija da radimo novu strategiju podrazumevala je dugi period vremena dogovaranja i široke rasprave, jedan međuprostor u kome se ništa ne dešava. Druga opcija bila je da nastavimo sa ostvarivanjem ciljeva koje nismo realizovali u prethodnom periodu, što nam se činilo efikasnijim. Zašto definisati nove ciljeve ako postojeći koji su definisani u dokumentu do 2015. godine imaju nekakvog smisla?“
Za kraj, navela je koje je probleme donela decentralizacija u sistemu socijalne zaštite. „Nama, u Republičkom zavodu, postalo je jasno krajem 2018. godine da je decentralizacija sistema previdela značaj nivoa lokalnih zajednica. Mi smo na lokalne zajednice preneli obavezu da garantuju lokalne socijalne usluge, kao i različite vidove podrške, posebno ranjivim grupama stanovništva. U tom kontekstu smo otkrili da u redovnim godišnjim izveštajima ne postoji ni jedna jedina socijalna usluga podrške za ovu grupaciju stanovništva.“
Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Radna prava su naša prava“, podržanog od strane Međunarodnog centra Olof Palme.
