20. jul 2018 Socijalno preduzetništvo: Šta nas iskustvo SAD-a i Evrope može naučiti i kuda sada?
Ovo je četvrti i poslednji od četiri članka iz letnog izdanja Nonprofit Quarterly, „Neprofitne organizacije kao pokretači pravednije ekonomije“.
Korišćenje termina socijalno preduzetništvo postalo je popularno 80-ih godina i odnosi se na globalni pokret održavanja socijalno korisnih aktivnosti sredstvima koja ne spadaju u tradicionalne vladine ili filantroptske resurse. Gledajući globalno, pokret socijalnog preduzetništva u poslednje tri decenije podstaknut je potrebom za resursima ili programiranjem (ili oba) da bi se popunile praznine u sistemima koji pokušavaju da služe najugroženijima.
Razumevanje koncepta socijalnog preduzetništva i onoga što je povezano s tim, može se razlikovati u globalnim regijama, kao i u pojedinačnim zemljama, pa čak i u okviru podnacionalnih prostora. Varijacije se mogu videti u dominantnim aktivnostima, klijentima, fokusu ishoda, donatorima, regulaciji i pravnim formama za socijalno preduzetništvo u različitim kontekstima.
Sve je veći broj zemalja u Evropi sa posebnim zakonodavstvom za pravne oblike socijalnih preduzeća na nacionalnom nivou. Socijalno preduzetništvo u Sjedinjenim Državama je, za razliku od Evrope, uglavnom prepušteno privatnom sektoru i sektoru civilnog društva. Ovde za socijalno preduzetništvo nije stvoren pravni oblik na nacionalnom nivou.
Druga glavna razlika između Evrope i Sjedinjenih Država je unutrašnje upravljanje društvenim preduzećima. U evropskom kontekstu, upravljanje organizacijom ima veći značaj zbog svoje očekivane uloge u demokratskom napretku privrede. Odlučivanje u evropskim socijalnim preduzećima zasniva se na premisi jednog člana, jednog glasa i nije određeno vlasništvom kapitala, kao što to može biti u Sjedinjenim Državama sa profitnim socijalnim preduzećima. U kontekstu SAD demokratsko upravljanje socijalnim preduzećima ima manje pažnje, a fokus je na osiguravanju ekspertize za upravljanje poslovanjem, posebno u slučaju neprofitnog društvenog preduzeća. S obzirom na gore navedeno, nije iznenađujuće što Evropljani i Amerikanci često definišu socijalno preduzetništvo različito.
Danas, veliki broj ljudi širom sveta, od donosioca odluka do aktivista, uvideo je potencijal socijalnog preduzetništva i u njemu počeo da traži održiva rešenja za društvene probleme.
Ceo članak možete pročitati OVDE.
Izvor: Nonprofit Quarterly
