08. oktobar 2020 Sunovrat konkurencije u Srbiji
Posted at 08. oktobar 2020h
in Vesti iz sektora
Od 100 finansijski najvećih poslova koje je javni sektor u Srbiji realizovao u 2019. godini, u čak 71 nije bilo nikakve konkurencije, pokazalo je istraživanje Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava.
Predmet ovog istraživanja, za koji su kreirane inovativna metodologija i novi istraživački instrument – Indeks transparentnosti javne potrošnje, bili su stepen konkurencije u javnoj potrošnji i nivo transparentnosti javne potrošnje u Srbiji. Da bi se došlo do rezultata koji precizno oslikavaju stanje stvari, analizirano je 100 finansijki najvećih poslova u kojima je javni sektor jedna od ugovornih strana.
Analizirane su nabavke u kojima se javni sektor pojavljuje kao ugovorač, odnosno naručilac kroz tri oblika javne potrošnje – javne nabavke, javno-privatna partnerstva i bilaterealne investicione (međudržavne) sporazume.
U pitanju su ugovoreni poslovi čiji su realizaciju građani Srbije platili, ili će tek plaćati gotovo 3 milijarde evra (tačno 2.856.687.745, po srednjem kursu NBS na dan sklapanja ugovora). Prosečna vrednost posla iznosi 28.566.877 evra. Finansijski najvredniji ugovor sklopljen u 2019. godini težak je 886.386.807 evra, a poslednji na listi, stoti, 3.729.228 evra.
Za poslove ovakvog finansijskog obima takmičilo se, u proseku, 1,42 ponuđača! Koliko je to manje i od inače deprimirajućeg proseka, potvrđuje činjenica da je, primera radi, prosečan broj ponuđača u postupcima javnih nabavki u istoj, 2019. godini, prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke iznosio 2,5.
Kako izgleda ogoljena suština najvećih poslova koje sklapa država najubedljivije svedoče podaci o konkretnom broju ponuđača u sprovedenim postupcima. Tako, u 71 od 100 postupaka pojavljuje se samo jedan ponuđač, u 20 od 100 se pojavljuju dva, a samo u 9 preostalih ima ih tri i više, što se može tretirati kao postojanje konkurencije. Kao da stvar nije dovoljno loša, 32 ugovarača sa poslovne strane pojavljuju se dva ili više puta, a sklopili su ukupno 79 od 100 najvećih poslova sa javnim sektorom.
U 12 najvrednijih poslova, u kojima dominiraju oni sklopljeni putem bilateralnih investicionih sporazuma, nema apsolutno nikakve konkurencije. Ovakvi poslovi, voljom vlasti, sklapaju se sve češće. Izostaje ne valjano, već ikakvo objašnjenje odgovornih kako to da su za državu Srbiju i njene građane povoljniji upravo oni poslovni aranžmani u kojima su isključeni i konkurencija i domaći pravni propisi.
