27. jul 2026 UNSS dostavila UN izveštaj o srednjoškolskom aktivizmu i sužavanju građanskog prostora u Srbiji
Objavljeno: 27. jula 2026. godine
Unija srednjoškolaca Srbije (UNSS) dostavila je Ujedinjenim nacijama izveštaj o srednjoškolskom organizovanju i aktivizmu u Srbiji, kao doprinos tematskom izveštaju „Aktivizam mladih: generacija Z i budućnost građanskog prostora“.
Izveštaj je pripremljen povodom javnog poziva specijalnog izvestioca UN za slobodu mirnog okupljanja i udruživanja, čiji će nalazi biti predstavljeni Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija na njenom 81. zasedanju.
Dokument je pripremio UNSS, a podržali su ga Evropska srednjoškolska unija (OBESSU), Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) i Mreža organizacija za decu Srbije (MODS). Time su iskustva srednjoškolaca iz Srbije dobila zajedničku podršku nacionalnih i evropskih organizacija koje se bave pravima mladih, učenika i dece.
Od formalnih parlamenata do autonomnih plenuma
U izveštaju se ukazuje na dugogodišnje slabljenje stvarnog uticaja učeničkih parlamenata. Iako su oni zakonski prepoznati kao predstavnička tela učenika, u praksi često nemaju dovoljno autonomije, informacija ni mogućnosti da utiču na donošenje važnih odluka u školi.
Predstavnici učenika prisustvuju pojedinim sednicama školskih organa bez prava glasa, dok škole često nameću odrasle „koordinatore“ koji neposredno usmeravaju ili kontrolišu rad parlamenta. Umesto zastupanja učeničkih prava i učešća u upravljanju školom, aktivnosti parlamenata neretko se svode na organizovanje humanitarnih akcija, sportskih turnira i drugih sadržaja koji ne dovode u pitanje odluke školske uprave.
Posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu i početka masovnih protesta, brojni srednjoškolci zato su počeli da se organizuju izvan postojećih školskih struktura – kroz neformalne i autonomne plenume.
UNSS je zabeležio postojanje plenuma u školama širom Srbije. Najviše ih je bilo u Beogradu, ali su bili prisutni i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Sremskoj Mitrovici, Kraljevu, Šapcu, Subotici i drugim, uključujući manje sredine. Plenumi su se zasnivali na horizontalnom odlučivanju, bez predsednika i stalnih portparola, uz jednako pravo učenika da predlažu aktivnosti, učestvuju u raspravama i glasaju.
Ovakav način organizovanja pokazao je visok nivo solidarnosti, demokratskog odlučivanja i sposobnosti mladih da se brzo mobilišu. Istovremeno, pokazao je koliko je poverenje srednjoškolaca u formalne institucije, ali i deo organizovanog civilnog društva, ozbiljno narušeno.
Pritisci na učenike, nastavnike i škole
Poseban deo izveštaja posvećen je pritiscima kojima su bili izloženi učenici i zaposleni u obrazovanju. Dokumentovani primeri obuhvataju:
- reorganizovanje nastave i fizičko razdvajanje učenika kako bi se otežalo njihovo okupljanje;
- sprečavanje ili odlaganje formiranja učeničkih parlamenata i saveta roditelja;
- pritiske, pretnje i disciplinske mere prema učenicima;
- otkaze, umanjenje zarada i druge oblike odmazde prema nastavnicima koji su podržali učenike;
- privođenja i policijsko nasilje prema pojedinim srednjoškolcima;
- dolaske policijskih i bezbednosnih službenika na kućne adrese maloletnih aktivista ili njihovo presretanje ispred škola;
- širenje sistema biometrijskog nadzora u školama bez dovoljne transparentnosti i jasnih garancija zaštite privatnosti.
Zbog četvorogodišnjeg ciklusa srednjeg obrazovanja, institucionalno pamćenje srednjoškolskih pokreta veoma je krhko. UNSS zato nastavlja da dokumentuje aktivnosti plenuma, pritiske i povrede prava kako iskustva jedne generacije ne bi bila izgubljena za naredne.
„Krizni školski semafor“ kao mehanizam ranog upozoravanja
U izveštaju je predstavljen i „Krizni školski semafor„ mehanizam koji je UNSS razvio radi praćenja stanja prava, sloboda i demokratskog upravljanja u srednjim školama.
Semafor procenjuje stanje u četiri oblasti: institucionalna stabilnost, otvorenost donošenja odluka, sloboda izražavanja i bezbednost učenika. Škole se, na osnovu prikupljenih i proveravanih podataka, označavaju kao stabilne, ugrožene ili kritične.
Ovaj alat omogućava da se administrativni pritisci i povrede prava prepoznaju pre nego što prerastu u teže posledice. Istovremeno štiti identitet učenika koji dostavljaju informacije i čini vidljivim probleme koji često ostaju zatvoreni unutar školskih zidova.
Preporuke Ujedinjenim nacijama
UNSS je pozvao Ujedinjene nacije i države članice da preduzmu konkretnije mere za zaštitu mladih aktivista.
Izveštajem želimo da iskustva srednjoškolaca iz Srbije postanu deo međunarodne procene stanja građanskog prostora i da se o mladima više ne govori samo kao o budućim građanima. Srednjoškolci već danas učestvuju u društvenom životu, zastupaju svoja prava i snose posledice zbog javnog angažovanja. Zbog toga im je potrebna stvarna, a ne samo deklarativna zaštita domaćih i međunarodnih institucija.
Izvor: UNSS
