Vlast i aktivna legitimacija organizacija civilnog društva

Šta je aktivna legitimacija zastupnika kolektivnih interesa i širih interesa javnosti u upravnim postupcima i sporovima?

To je pravo organizacija civilnog društva da preispituju odluke javnih vlasti pred sudom i drugim organom javne vlasti.

Uprkos činjenici da Arhuska konvencija, Zakon o opštem upravnom postupku (ZUP) i propisi u oblasti životne obezbeđuju status stranke u postupku zastupnicima širih interesa javnosti, u praksi se često dešava da organi vlasti odbacuju zahteve nevladinih organizacija za učešće u upravnim postupcima i sporovima.

RERI je tim povodm održao konferenciju na kojoj su govorili dr Mirjana Drenovak, advokat Rodoljub Šabić, dr Katarina Golubović i Jovan Rajić, Predsednik Upravnog odbora RERI-ja.

Dr Mirjana Drenovak navela je da je izmenama ZUP-a 2016. godine predviđeno pravo za zaštitnike kolektivnih interesa da budu stranke u postupcima, ali da to pravo Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o energetici i dalje ne predviđaju.

Upravni sud je u slučaju tužbe RERI-ja protiv nezakonite građevinske dozvole za projekat gondole „Ušće-Kalemegdan“ potvrdio RERI-ju status stranke u upravnom sporu, naglasila je dr Katarina Golubović iz YUCOM-a, te ukoliko bi se navedena praksa menjala takva odluka organa javne vlasti morala bi imati dodatno obrazloženje.

Jovan Rajić je istakao da nevladine organizacije interesa moraju da rade posao državnih organa, dok je član 44. stav 3. ZUP-a osmišljen kao korektiv i kontrolor organa javne vlasti. Zahteve RERIja za priznavanje aktivne legitimacije, organi vlasti u većini slučajeva odbacuju uz obrazloženje da su podneti od strane neovlašćenog lica, čime se praktično ne upuštaju u odlučivanje o zahtevu.

Rodoljub Šabić je zaključio da aktivna legitimacija još uvek nije prepoznata kao mehanizam za upozorenje na propuste javnih vlasti.

Iako je nesporno postojala namera zakonodavca da se zaštitnicima opštih interesa pruži pravo učestvovanja u postupcima u kojima postoji potreba zaštite interesa javnosti, stiče se utisak da je ostavljeno dovoljno prostora da organi vlasti zloupotrebe zakonske odredbe te da će u budućnosti organizacije civilnog društva morati da se bore za priznavanje aktivne legitimacije.