Mi, civilno društo Zapadnog Balkana, stojimo jedinstveni i odlučni da nastavimo zajedničke napore sa lokalnim, nacionalnim, regionalnim i međunarodnim akterima, kako bi se ublažili negativni društveni i ekonomski uticaji krize i izgradila održiva i demokratska društva, kaže da se u izjavi.

Zajedno:

• Mi izražavamo naše najiskrenije saučešće žrtvama KOVID-19 i njihovim najbližima;
• Solidarišemo se i izražavamo duboku zahvalnost svima onima na prvoj liniji koji rizikuju svoje živote kako bi pružili podršku i osnovne usluge obolelima i širem stanovništvu;
• Pohvaljujemo brze odgovore i pristupe zasnovane na činjenicama od strane vlada čest zemalja Zapadnog Balkana.

Danas je, više nego ikada, navodi se u Izjavi,  ljudima potrebno uverenje da njihove vlade hitno, odgovorno i odlučno reaguju na ublažavanje socijalnih i ekonomskih posledica ove krize, osiguravajući potpunu transparentnost svojih aktivnosti i razvijajući sveobuhvatne strategije za „dan posle”.

Verujemo da je neophodno da vlade, zdravstvene ustanove, donatori, mediji, poslovni i akteri civilnog društva:

• pokažu solidarnost i preduzmu kolektivne akcije za efektivan i efikasan odgovor na krizu;
• pomognu najugroženijima u našim društvima tokom krize;
• sprovedu istraživanje i analize radi boljeg razumevanja i predviđanja socijalno-ekonomskih i drugih uticaja pandemije;
• osmisle strategije oporavka i pripreme planove za „dan posle”.

Institucije države treba da pružaju pravovremene informacije zasnovane na činjenicama, u formatima i jezicima dostupnim i razumljivim svim delovima naših društava. To uključuje informacije o KOVID-19  i transparentnost načina upravljanja pandemijom, posebno u vezi sa:

• preduzetim merama za sprečavanje širenja virusa, nezaposlenošću i gubitkom radnih mesta, te angažovanjem i podrškom zaraženim i obolelim osobama, posebno iz najosetljivijih grupa i teže dostupnih krajeva;
• „paketima mera hitne pomoći i oporavak”;
• uticajima policijskog časa i drugih mera koje mogu ugroziti ljudska prava, mentalno zdravlje, prirodnu sredinu i bezbednost (uključujući nasilje u porodici i rodno zasnovano nasilje);
• plaćanjem poreza tokom pandemije (na prihod, imovin, doprinose, itd.); komunalnih i drugih računa (struja, voda, komunalni otpad, stanarina); bankarskih kredita, kamata i naknada;
• suprotstavljanjem dezinformacijama i retorici podela; sa borbom protiv svih oblika stigme i diskriminacije; podrškom i zaštitom oni na „prvoj liniji fronta“, u vezi sa izgradnjom poverenja i povećanja solidarnosti;
• zaštitom i podrškom izbeglica i azilanata, zarobljenim u nedostojim uslovima na našim i granicama sa EU;
• saradnjom i podrškom vlada u regionu, uključujući razmenu informacija, znanja, resursa i tehničke stručnosti;
• osiguravanjem da ograničenja uvedena zbog zaštite javnog zdravlja budu vremenski ograničena, srazmerna, zasnovana na dokazima i podložna sudskom preispitivanju;
• osiguravanjem finansijske podrške za sva maikro, mala i srednja preduzeća i samozaposlene koji su pogođeni pandemijom, kako bi se nadoknadili njihovi gubici i povećala otpornost, inovativnost, preduzetništvo i potencijal rasta nakon krize.

Političke stranke:

• da pokažu jedinstvo, saradnju i podršku merama za otklanjanje trenutnih i dugoročnih posledica pandemije.

Medije:

• imaju važnu obavezu da izveštavaju na profesionalan i etički odgovoran način i da javnosti pružaju pravovremene, tačne, pouzdane i objektivne informacije;
• da se suprotstave lažnim vestima, mitovima i stigmatizaciji u vezi sa pandemijom;
• da jednostavnim porukama pomažu javnosti da razume događaje, mere koje preduzimaju vlasti i sredstva za zaštitu;
• da pružaju prostor različitim akterima i zajednicama, posebno najugroženijim delovima naših društava.

Privatni sektor:

• da pokaže društvenu odgovornost podržavajući svoje zaposlene u ovim teškim vremenima, a ne da koristi pandemiju kao izgovor za smanjenje broja zaposlenih;
• da sarađuje sa institucijama vlade i ostalim akterima i bude u toku s merama i raspoloživim finansijskim instrumentima za podršku privatnog sektora.

Civilno društvo:

• da održava komunikaciju, razmenjuje informacije i iskustva o uticaju i reakcijama na pandemiju i o inovativnim i kreativnim načinima rada tokom krize;
• da nastavlja da podržava ranjive grupe i zalaže se za njihovu zaštitu i podršku;
• da održi visoke standarde i odgovornost u pružanju podrške tokom krize, uključujući deljenje dokaza, najboljih praksi, podataka i resursa, o onome što je delotvorno protiv virusa;
• da izvlači pouke iz krize s ciljem da nakon oporavka doprinese donošenju informisanih odluka i politika;
• da odgovorno sudeluje, zajedno s medijima, u suzbijanju lažnih vesti, mitova i stigmatizacije u vezi sa pandemijom.

EU i zajednica donatora:

• da pred vladama ističu nepohodnost pridržavanja demokratskih vrednosti i principa i poštovanja ljudskih prava;
• da stalno razmenjuju informacije s akterima, uključujući kako pandemija utiče na njihove prioritete, planove, programe i finansiranje;
• da pokažu posvećenost i pomažu ublažavanje negativnog uticaja pandemije na civilno društvo u celini, a ne samo da se fokusiraju na podršku onim koji obezbeđuju prvu pomoć u vanrednim situacijama;
• da nastave kolektivno delovanje i koordiniraju inkluzivnu i koherentnu finansijsku podršku zasnovanu na potrebama, za zemlje Zapadnog Balkana, kako bi se ublažile trenutne i dugoročne posledice krize, ističe se u Zajedničkoj izjavi civilnog društva sa Zapadnog Balkana o pandemiji