Zakon o zaštiti podataka o ličnosti pred Ustavnim sudom

Partneri Srbija podneli su Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 40 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL). Inicijativom se predlaže Ustavnom sudu da utvrdi da se prava građana na zaštitu podataka o ličnosti mogu ograničiti isključivo na osnovu zakona.

S obzirom na aktuelno rešenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji stupa na snagu 21. avgusta 2019. godine, kako se ističe u inicijativi, trenutno postoji opasnost da organi vlasti ili privatne kompanije koje rukuju podacima o ličnosti mogu ograničiti prava građana bez izričitog zakonskog ovlašćenja i po sopstvenom nahođenju.

Pomenuta ograničenja odnose se, između ostalog, smatraju Partneri Srbija, na informisanje o postupanju sa našim ličnim podacima, načine ostvarivanja prava u odnosu na postupanje sa našim ličnim podacima, kao i pravo na pristup podacima o sebi, pravo na ispravku, dopunu, brisanje, prenosivost podataka, i sl.

Imajući u vidu da izostavljanjem reči „zakonom” iz člana 40 tj. nedostatkom jasne formulacije kojom se može ograničiti pravo, u praktičnoj primeni Zakona može doći do nemogućnosti upražnjavanja prava koja se tiču zaštite podataka o ličnosti, čime se zapravo zadire u samu suštinu prava, zaključuje se u inicijativi.

Upravo iz tog razloga, Partneri Srbija predložili su  Ustavnom sudu da donese rešenje kojim se pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 40 kao i da nakon sprovedenog postupka donese odluku kojom se utvrđuje da član 40 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, te da se zbog toga stavlja van snage.

Ustavni sud, na predlog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, 30. maja 2012. već doneo presudu u predmetu IUz-41/2010 prema kojoj delovi članova 12, 13 i 14 prethodnog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije jer daju mogućnost ograničavanja prava građana na osnovu „drugog propisa”. Stav Ustavnog suda u navedenoj odluci jeste da se prema članu 42 Ustava Republike Srbije samo „zakonom može urediti prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka”, te da je bilo kakva mogućnost uređivanja ove oblasti na osnovu „drugog propisa” neustavna.