14. oktobar 2020 Zastoj u procesu EU integracija
Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert organizovali su u utorak 13. oktobra, onlajn debatu pod nazivom Više od izveštaja: Šta stoji u izveštaju Evropske komisije o napretku u evrointegracijama, sa ciljem sumiranja analize svih aspekata Godišnjeg izveštaja Evropske komisije.
Panelisti su, tokom debate, pokušali da dođu do odgovora na brojna aktuelna pitanja u vezi sa tim gde se tačno nalazi Srbija u ovom trenutku kada je reč o evrointegracijama. Prve ocene govore da se radi o realnom izveštaju koji pokazuje da Srbija nije napredovala gotovo ni u jednoj oblasti, osim u ekonomiji. Prosečna ocena za sva 35 poglavlja na skali od 1 do 5, sledeći politički, ekonomski i pravni kriterij je 3, što je mera vrednosti spremnosti Srbije za članstvo u EU. Veoma zabrinjava ocena političkog kriterija koja je tek 2,2.
Debatu je otvorio dr Maks Brendle, direktor Regionalne kancelarije za Srbiju i Crnu Goru Fondacije Fridrih Ebert rečima da je Srbija u Evropi i da pripada EU kao punopravni član. Stava je da smo u poslednjih godinu dana svedoci toga da je došlo do zastoja u procesu EI i to u oblasti osnovnih vrednosti.
Ulogu moderatorke dobila je Zvezdana Kovač, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, koja je reč dala najpre gospođi Kati Piri, potpredsednici Progresivne alijanse socijalista i demokrati u Evropskom parlamentu. Gospođa Piri smatra da proširenje ostaje najbolji način da donesemo prosperitet na Zapadni Balkan. Primetila je da je, nažalost, Srbija nastavila da nazaduje u svakom pokazatelju demokratije. Rekla je da su pregovori sa Prištinom, ali i priključenje regiona Evropskoj uniji od krucijalnog značaja za prosperitet, mir i stabilnost.
S&D Grupa u Evropskom parlamentu ostaje posvećena evropskoj perspektivi Srbije da postane država članica Evropske unije ali da ova posvećenost ne može biti jednostran posao. Dogod srpska Vlada ne implementira fundamentalne reforme demokratije, osnovnih prava i vladavine prava kroz dobronamerni angažman sa EU, uključujući i međustranački dijalog koji vodi Evropski parlament, EU ne može da otvori nova pregovaračka poglavlja.
Slično tome, kada je u pitanju Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan, Piri je rekao da bilo koja sredstva koja se ne daju direktno građanima, moraju biti podložna strogim uslovljavanjima vladavine zakona, rekla je Piri.
Dodala je da, iako je verovala da je Izveštaj Komisije dao prilično objektivnu sliku Srbije, to se nije odrazilo na prezentaciju izveštaja od strane komesara Varheljija.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji kaže da smo posle 27 godina proširenja kao politike uspeli da dobijemo još jedan kriterijum. Izveštaj se piše tokom cele godine i najveći deo EK dobija i izvlači iz dokumenata Vlade Srbije koja dostavlja pisane priloge šta je urađeno u datom periodu. Potom, države članice daju svoje priloge, EK gleda izveštaje međunarodnih organizacija u Srbiji i raznih međunarodnih nevladinih organizacija, ali i izveštaje civilnog društva u Srbiji.
Srbija za politički kriterijum ima ocenu 2.2. posle 6 godina vođenja pregovora sa EU – to je slika našeg napretka. Bitno je da se definise agenda za narednu godinu koja ce ukljucivati analizu izvestaja na najvisem medjudrzavnom nivou. Nju trenutno nemamo a nova metodologija je podrazumeva.
Sonja Stojanović Gajić, koordinatorka Radne grupe za Poglavlje 24 i članica Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, po pitanju Poglavlja 24 istakla je da smo pohvaljeni kad je u pitanju međunarodna saradnja. Srbija je treća najtraženija zemlja van EU i veruje se da imamo kompetentne ljude, koji mogu da istražuju kriminal na profesionalan način. Evropska komisija ističe da su dve najveće zamerke to što tužilaštvo i policija nisu operativno nezavisni.
Ovo što je po meni kvalitet ovogodišnjeg izveštaja je što se ocenjuje i doslednost, to je nešto na čemu je civilno društvo insistiralo. Svaki put moramo da znamo koji institucionalni mehanizam koristi civilno društvo za saradnju sa Srbijom, kako ne bi zavisio od ličnih kontakata itd. Vezano za novu metodologiju prosirenja – Srbija je prihvatila ali nemamo ni jedan zvanican dokument vlade ili drugog drzavnog organa te cemo videti u buducem periodu sta ce se desavati. završava Stojanović Gajić
Cilj ove debate, organizovane od strane kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Srbiji i Crnoj Gori i Evropskog pokreta bio je da pažljivo analizira sva ova pitanja i upozori na sve opasnosti stagniranja ili sporog napredovanja u ispunjavanju potrebnih standarda kada je reč o pristupnom procesu.
Sto se tiče daljih pregovora i otvaranja poglavlja, misljenje učesnika je da će do kraja godine biti teško otvoriti bilo koje novo poglavlje, osim ukoliko se ne dese neke velike i nepredvidjene situacije.
